- Sputnik Србија, 1920
ЕКОНОМИЈА
Спутњик Економија прати најновије вести, анализе и извештаје из Русије, региона и света.

Како је српска паштета освојила југ Африке

CC0 / Pixabay / Паштета
Паштета - Sputnik Србија, 1920, 07.12.2021
Пратите нас
Паштета је на нашем поднебљу један од омиљених намаза за доручак, а од недавно и становници Анголе имају прилику да уживају у овом укусном производу у комбинацији са локалним зачином пири пири, миксом различитих љутих зачинских биљака врло интензивног укуса.
„Нелт Група“ је после више од деценије искуства у пословању на територији Африке донела одлуку да се опроба у лансирању бренда паштетног намаза „Piteca“ са циљем да се локалном становништву представи нови производ, али и утиче на њихове прехрамбене навике.

Зашто баш Ангола

Избор је пао на Анголу, тржиште где је компанија најдуже присутна, и које носи огроман демографски потенцијал. Како каже Марко Миланковић, менаџер корпоративних комуникација у компанији „Нелт“, овој изазовној авантури су приступили врло темељно потковани познавањем тржишта.
„Ми смо више од 10 година у Африци. Конкретно у Анголи смо најдуже од свих тржишта. Већ смо имали предзнање о укусима потрошача, протеклих година смо покушали неке од „Неоплантиних“ производа да пласирамо доле, неке са мање, неке са мало више успеха. Међутим, када смо решили да се фокусирамо значајније на пласман наших брендова и наших производа, ангажовали смо маркетиншку агенцију са којом смо сели и поразговарали о томе шта би требало да буде резултат тог нашег рада“, рекао је Миланковић за еКапију.
Након иницијалних радњи кренуло се са упознавањем тржишта. Спроведене су темељне анализе и истраживања који су показали да локално становништво више воли да конзумира специфичне укусе карактеристичне за њихово подручје.
„Одрадили смо један „desk research“, а затим одрадили један екстензиван рад са фокус групама где смо тестирали заправо укусе. Јер то је оно што је највећа културолошко-социјална разлика између нашег поднебља, европског поднебља и Африке. Ту се показало да постоје специфични укуси и један од њих је локални зачин пири пири од којег смо ми направили један од три укуса паштете коју смо затим доле пласирали; пилећа, рибља и пири пири, који је значајно одскочио од осталих производа“, објашњава Миланковић.
Потом је уследила маркетиншка кампања. Акценат је стављен на локално становништво што и сам назив бренда говори, „piteca“ на локалном језику заправо значи „слатки залогајчић“.
„Кроз ту врсту комуникације хтели смо да пошаљемо једну снажну поруку да је то нешто што треба стално да се користи и да људи заправо могу да уживају у томе с обзиром да немају искуства у конзумацији паштета“, напомиње Миланковић.

Проблеми у дистрибуцији

Када су дефинисани бренд и комуникацијска порука приступило се разради стратегије продаје. С обзиром на то да Ангола има слабо развијену инфраструктуру, ово је био још један изазов који је стајао на путу доступности производа до великог броја потрошача.
„Највише смо радили на „point of sale“. Оно што се највише користи је промоција на местима продаје, обележавање категорије, цео „point of sale“материјал. Тамо је другачија структура која не може да се пореди са европским виђењима маркетинга. С обзиром на инфраструктуру и све остало, наш фокус је искључиво на места продаје и на промоцији, и на то да што више људи на лицу места проба како би се уверили који је производ у питању“, појашњава Миланковић.
После иницијалног успеха на тржишту Анголе, амбиције у пласирању паштете и других производа на тржиште Африке се не заустављају, али је мана што постоје велика ограничења у дистрибуцији производа.
„Ми радимо и Замбију и Мозамбик, и нашим производима снабдевамо Зимбабве и Малави, то је увек отворена тема. Међутим, изазови с којима се сусрећемо у ланцима снабдевања ограничавају врсту и број производа који ми можемо да дистрибуирамо, с обзиром на веома дугачак рок пласмана робе. То су месеци у питању, тако да су то ограничавајући фактори о којима морамо да водимо рачуна. Спецификум Африке је дистрибуција која је на неком нивоу као деведесетих у Србији - комбији, огромне раздаљине. Ми, рецимо, у Мозамбику имамо центар у Мапуту, а следећи центар је 1.300 километара одатле. То је раздаљина између Београда и Њукасла. Африка је огромна, много становништва, огроман потенцијал, међутим недостатак инфраструктуре је велики проблем“, закључује Миланковић.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала