Нови адут Србије: Шта ће све конкретно моћи нови суперкомпјутер

Суперкомпјутер постављен у Крагујевцу могао би допринесе смањењу загађења ваздуха, помогне у анализирању земљишта, поједностави информисање јавности, олакша грађанима завршавање послова у државним установама и још много тога. Ипак, свој максимум би могао да пружи тек за две, три године, тј. онда када добије довољно података за обраду.

Прва Национална платформа за вештачку интелигенцију у Србији пуштена је у рад у понедељак у Државном дата центру у Крагујевцу. Србија је тиме постала једна од 26 земаља света које поседују сопствену платформу за развој вештачке интелигенције.

Суперкомпјутер — нови адут Србије

Држава је у Дата центар уложила 30 милиона евра, од којих су два издвојена за најважнију компоненту Платформе — суперкомпјутер америчке компаније „Енвидија“, који ће моћи да обради огроман број података за кратко време и тако омогући бржи развој српске науке и привреде. Најављено је да ће суперрачунар посебно да утиче на пољопривреду, екологију и здравство.

„Рецимо, у пољопривреди се прича о геоподацима, сателитским снимцима парцела, власницима земљишта, пољопривредницима... То су огромне датотеке од по неколико стотина гигабајта или терабајта које морају негде да се складиште. Пошто у Дата центру постоји та могућност, пољопривредници и задруге ће моћи лакше да их користе за, рецимо, анализу земљишта“, појашњава ИТ новинар портала „Нетокрација Србија“ Марко Црњански.

Суперкомпјутер постављен у Дата центру у Крагујевцу посебно ће да утиче на пољопривреду, екологију и здравство.

© Tanjug / MILOS MILIVOJEVIC

Платформа ће унапредити рад јавне управе — због брзе обраде података грађани и привредници ће брже и лакше обављати послове у државним установама. Биће на располагању држави, локалној самоуправи, универзитетима, научно-технолошким парковима и стартап компанијама.

„Узмимо за пример све што се дешава у вези са вакцинацијом, вирусом, здравственим стањем грађана и слично. Сви подаци и статистике ће бити ту и касније ће моћи да се читају и лако дистрибуирају медијима. Све се базира на подацима: мерење загађења ваздуха, колики је проценат ПМ честица у ваздуху... Ти подаци служе за извлачење конкретних статистика које ће утицати на кориговање реалног света, умањење загађења, било то смањењем саобраћаја или инсталирањем филтера у термоелектране“, објашњава Црњански.

Пре него што суперкомпјутер почне да обрађује податке, додаје Црњански, потребно је да их сакупи, тј. да му их установе доставе, а тај процес би могао да потраје две, три године.

„Суперкомпјутер не може да уради много ако ми не кренемо као друштво да се дигитализујемо, ако не почнемо да улажемо у дигитализацију читавих индустрија. Тек када дођемо до тога, он ће имати своју пуну примену“, истиче Црњански за „Спутњик“.

Између квантних и класичних рачунара

Црњански, који је раније ове године посетио Дата центар у Крагујевцу, предочава да је суперкомпјутер распоређен у више соба, јер је већи од класичних рачунара и да се састоји од компонената које имају и „обични“ рачунари, с тим што су оне знатно квалитетније и ефикасније:

„То су изузетно брзи процесори, базирани на вештачкој интелигенцији. То су изразито брзе графичке карте. То су рачунари који се и доста загревају и захтевају хлађење. Када смо ми били тамо, то су посебне собе, посебни системи хлађења, напајања и алтернативног напајања, ако нестане струје. То су посебни агрегати који омогућавају да суперкомпјутер несметано ради. Суперкомпјутер је средина између квантних и екстремно брзих приватних рачунара.“

Председник Србије Александар Вучић рекао је на свечаности отварања Платформе да наша земља разматра да још с неким уложи у још један суперрачунар. Осим њега, свечаности су присуствовали и премијерка Ана Брнабић, амерички амбасадор у Србији Ентони Годфри и директор Канцеларије за ИТ Владе Србије Михајло Јовановић.