И да је Бајден обећао — Путин му не би поверовао

Дијалог између председника Русије и САД Владимира Путина и Џозефа Бајдена доприноси тренутном смањивању тензија које су изазвали западни медији гласинама да Русија планира инвазију на Украјину. Путин је показао да Русија није заинтересована ни за рат са САД, ни са Украјином.

Ипак, не треба очекивати озбиљан пробој у односима због непријатељског става америчког политичког естаблишмента.

Чак и да је Бајден дао гаранције које тражи Москва, а које искључују ширење НАТО-а на исток и распоређивање офанзивних система у суседним државама са Русијом, остаје велико питање колико им се може веровати, пошто су Американци лажним обећањима Русију већ једном изиграли, оцењују руски експерти.

„Русију су преварили када су обећали да се НАТО неће ширити на Исток. То ширење НАТО-а Запад не тумачи као претњу Русији, јер је НАТО одбрамбени блок, него као ’отворену границу‘, иако је то у реалности озбиљна претња Русији. Нама је потпуно јасно да се нуклеарно оружје може појавити у било којој земљи НАТО-а. Системи ’Патриот‘ могу да носе како фугасне и касетне, тако и нуклеарне бојеве главе. Не можемо знати шта се налази у сваком пројектилу. Рецимо да се на руској граници појави нуклеарно оружје, то ће сигурно бити ’сasus belli‘, односно повод за рат. Бајденово одбијање да пружи гаранције о томе да се НАТО неће ширити — не само у Украјини, него и у Грузији и свим бившим совјетским републикама — ми доживљавамо као злонамерну намеру“, каже за Спутњик политиколог Сергеј Судаков.

У овом случају, сматра Судаков, Русија ће морати да промени сопствену стратегију националне безбедности и да одреди које конкретно оружје не може бити распоређено на одређеној удаљености од руских граница.

„Не можемо зауставити улазак појединих земаља у НАТО, јер то је њихово суверено право, али то морамо да региструјемо у нашем сопственом систему националне безбедности — ако је ваше нуклеарно оружје на нашим границама, опростите нам, приморани смо да га елиминишемо“, изричит је Судаков.

Ратнохушкачка реторика Запада

Руски аналитичари истичу да је двочасовни разговор између Путина и Бајдена од „глобалног значаја“, јер много зависи од односа Русије и САД, две светске силе које поседују највећи део нуклеарног арсенала у свету — више од 90 одсто.

„Овде имамо два веома важна момента — тензије око Украјине, на граници са Украјином, које су намерно створене да би Бајден створио имиџ некаквог хероја. Требало је показати како Вашингтон може оштро да разговара са Русијом, да је притисне и наметне своју вољу. Истовремено, огроман број америчких медија је почео да пребацује оријентире са Русије као главне претње целом свету на Кину. Си-Ен-Ен је недавно спровео истраживање у коме су анкетирали прилично велики број људи у Америци и открио је да је Кина и даље главна претња за грађане САД, затим Северна Кореја, па Иран, а не Русија“, каже Судаков.

Судаков је поставио реторичко питање: ако се ситуација око Украјине толико заоштрава, зашто нема сателитских снимака који би потврдили концентрисање руских трупа на границама и зашто нема инсајдерских информација које потврђују да је Русија спремна да изврши инвазију на територију те суверене државе?

„Главни подстрекач била је агенција ’Блумберг‘, која је најавила да ће Русија започети рат у Украјини почетком јануара, док сви буду славили Нову годину, а онда су сви други медији то пренели“, каже Судаков.

То је, објашњава експерт, довело до опште хистерије, иако су ти наводи били неистинити, јер Русија нема намеру никога да напада.

„Видео-конференција два председника требало је да покаже америчким бирачима да је њихов председник у униформи и да је спреман да се умеша у тешке ситуације, укључујући и оне ван САД. Овде не важи принцип ’Америка на првом месту‘, него ’Америка је велика‘. Америчка супериорност, пре свега“, оцењује Судаков.

Америка неће послати војску у Украјину?

Тензије око Украјине после разговора два лидера неће се у потпуности стишати. Према речима Судакова, „таласање“ о ескалацији око Украјине биће настављено.

„Многи ће сада писати да је Бајден застрашио Путина и да је Русија одустала од наводне намере да нападне Украјину и започне рат, али буквално, за недељу дана уследиће нова саопштења о наставку ескалације. Америчке службе функционишу по овом принципу — први талас, други талас, трећи талас подршке председнику, онда долази до опадања, а онда се тема, чак и ако је потпуно лажна, поново враћа у информациони простор“, објашњава експерт.

Судаков прогнозира да ће ови агресивни сценарији према Русији трајати до марта идуће године, када почиње кампања за изборе за амерички Конгрес, заказане за 8. новембар, а да ће се тада сви амерички политичари, укључујући и самог Бајдена, окренути унутрашњим трењима.

„Буквално неколико сати пре разговора председника појавила се информација да би апсолутна већина држава гласала за Трампа да су избори одржани овог уторка. То је огроман ударац за Бајденову репутацију и стога резултате преговора треба посматрати као одржавање његовог рејтинга у земљи. Верујем да ће неко време у томе и успевати, али не више од неколико недеља“, каже Судаков.

За многе руске експерте најважнији закључак после разговора Путина и Бајдена је да у било ком сценарију САД неће слати војску да подржи Украјину. То се тумачи и као порука Кијеву да не може да рачуна на непосредну помоћ Америке уколико одлучи да понови оно што је својевремено урадио Михаил Сакашвили, 2008. године. Очекује се да ће то охладити усијане главе у Кијеву, а као потврду томе стручњаци наводе и 300 милиона долара војне помоћи Украјини , што је, како додају, 10 пута мање него годишња помоћ коју Америка пружа Израелу.