„Звездино дете са друге планете“ – 30 година касније: „Наш понос је показао – новац није најбитнији“

Владимир Југовић, легендарни српски фудбалер, причао је за Спутњик о годишњици великог успеха српског клупског фудбала – титули клупског шампиона света Фудбалског клуба Црвена звезда, наводећи да је екипа ту утакмицу одиграла не размишљајући о новцу.

Пре тачно тридесет година, екипа Црвене звезде, предвођена тренером Владицом Поповићем, покорила је свет победивши Коло Коло 3:0, у финалу Интерконтиненталног купа.

Шест месеци раније, црвено-бели победом против Олимпика из Марсеја, после бољег извођења једанаестераца, освојили су титулу шампиона Европе, чиме су стекли могућност да се за планетарну круну боре против чилеанског представника – освајача Копа Либертадорес.

Херој Звезде на утакмици, одиграној пред 60 хиљада навијача, био је наш данашњи саговорник – Владимир Југовић.

Тада је 22-годишњи Југовић плесао по терену Националног стадиона у Токију и са два гола, као и кључним додавањем за Синишу Михајловића, понео је награду за најбољег фудбалера утакмице.

„Дејан Савићевић... идеална прилика... 1:0 за Црвену звезду – Владимир Југовић! Југо, Југо, Југо, Звездино дете са друге планете! Двадесети минут, 1:0 за првака Европе“, у трансу је говорио коментатор Милојко Пантић.

Тридесет година прошло је као трен, али сећање не бледи, јер то што је урадила Звезда те вечери неће се више никада поновити на овим просторима.

„Био је то великих успех нашег клупског фудбала. То је била круна те генерације, мада се она мало расула после Барија. Играли смо у подмлађеном саставу и направили смо тај успех“, рекао је Југовић на почетку разговора за Спутњик.

Југовић се није зауставио код једног гола, те је у другом полувремену, након што Дарко Панчев није успео да захвати лопту, снажним ударцем поново затресао мрежу чилеанског противника.

„Последњи модел Тојоте, џип Ланд Крузер, биће његов нема сумње. Неумољив је Владимир Југовић“, изговорио је легендарни коментатор.

Пантић је овде алудирао на награду за најбољег фудбалера утакмице – нову Тојоту – али, како је открио у претходним интервјуима, Југовић никада није сео у та кола, иако је проглашен за најбољег у Токију.

„Када помислим на утакмицу прво ми на памет падну моја два гола, као и да смо са играчем мање играли готово 60 минута. То није 'нормална' победа“, каже Југовић.

Фудбалери Звезде показали су невероватан карактер, а свему је претходила ситуација с почетка утакмице када су играчи одбили ниске премије у корист клуба.

„Било је несугласица између фудбалера и управе. Премије су биле ниске и одлучили смо да их се одрекнемо у корист клуба. Играли смо за себе, за понос, за армију навијача, за клуб, и тај понос је показао да новац није најбитнији да би се освајали велики трофеји“, рекао је Југовић.

„Показали смо да се фудбал не игра само за новац, и на то би требало мало да се угледају и млађе генерације“, додаје искрени Југа.

У данашњем времену информације су доступне на сваком кораку, једним кликом може све да се сазна, међутим, пре тридесет година тешко се долазило до информација.

Предност црвено-белих била је то што је тренер Поповић радио у Јужној Америци, па је био добро упознат како играју клубови са тог континента.

07.12.1991.
Токио у 15 часова

...Цвеле је предложио 250 старих милијарди.
Одговор Звездиних професионалаца био је - ИГРАЋЕМО БЕЗ ПРЕМИЈА!#фкцз #fkcz pic.twitter.com/n5m3CcqOdq

— СД Црвена звезда (@sdcz1945) December 7, 2021

Било је важно спремити екипу, али када имате такав, квалитетан, тим, као што је имала Звезда у том тренутку, онда познавање противника и није било од великог значаја.

„Владица је имао информације, радио је у Јужној Америци, познавао је фудбал. Ипак, наша екипа је била толико квалитетна, и имала је толико различитих квалитета... играли смо тотални фудбал. Тако да смо имали увек милион могућности да постигнемо голове. То само показује да смо 60 минута играли са играчем мање, а опет смо их натрчали и дали три гола“, рекао је Владимир Југовић за Спутњик.

Легендарни српски фудбалер за крај каже да се ништа није случајно десило и да је све после што се десило – историја.

„Остаје детаљчић да смо играли за себе, за клуб, за армију навијача широм света, за понос. Као и квалитет, поготово што је већина играча, баш као и ја, била на почетку. Мени је била друга сезона као професионалцу, а тад смо изашли из сенке“, каже Југовић.

„Ако немаш квалитет све остало пада. Та два гола, моја асистенција Михи код трећег гола, који је затим додао лопту до Панчева, ништа није случајно, и све остало је историја“, закључио је прослављени српски фудбалер.