Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на
 - Sputnik Србија, 1920
СВЕТ
Најновије вести из света

Ко је нови лидер Европе

© Sputnik / Алексей Никольский / Уђи у фото-галеријуМеркелова и Макрон за то да се Путин позове на самит ЕУ: Заокрет на помолу?
Меркелова и Макрон за то да се Путин позове на самит ЕУ: Заокрет на помолу? - Sputnik Србија, 1920, 11.12.2021
Пратите нас
Промене на немачкој политичкој сцени и одлазак незваничне „краљице Европе“ Ангеле Меркел у политичку пензију отворили су простор за профилисање нових лидера унутар Европске уније, а као најизгледнији за ту позицију намећу се нови немачки канцелар Шолц, француски председник Макрон и италијански премијер Драги.
Према речима Слободана Зечевића из Института за европске студије, велико је питање да ли Олаф Шолц уопште има амбицију да замени Ангелу Меркел.

Европа после Меркелове

Он подсећа да је политика Ангеле Меркел била да у Европи, у којој нема тих федералних аспеката, Немачка као најмногољуднија и економски најјача земља практично има и највећи утицај и да ништа не може да се донесе мимо ње.
„У суштини, она је водила политику да је Европа једна проширена Немачка, односно да је Европа зона немачког економског утицаја. Мислим да Олаф Шолц има другачији приступ и да види ограничења у тој њеној политици која је и довела до тога да ове јужне државе, пре свега Грчка, Италија и Шпанија, имају критичнији став према ЕУ“, оцењује Зечевић.
Меркелова је практично, додаје наш саговорник, у појединим тренуцима својом политиком довела у питање опстанак ЕУ, јер су друге земље сматрале да је Немачка прејака и да ЕУ није заједница за њих:

„У том смислу ће бити интересантно видети да ли ће нови канцелар наставити ту политику или ће ићи у правцу јачања европског суверенитета и федерализма.“

Овај други приступ, примећује Зечевић, Шолц би могао остварити у сарадњи са француским председником Макроном, који је по доласку на власт имао амбицију да врати Француску на европску сцену, сматрајући да су његови претходници, посебно Франсоа Оланд, били превише повучени у односу на Ангелу Меркел, а она превише доминантна.
У перспективи би, каже он, могло бити бољег разумевања између Шолца и Макрона, него између бивше немачке канцеларке и француског председника.
„Они су идеолошки много ближи и верујем да би могли да направе неке заједничке договоре око реформе институционалног система ЕУ који је у кризи. Такође, нова немачка коалиција говори о једној федералистичкој Европи, што је била и Макронова теза у говору на Сорбони 2017. године, а Немци говоре и о јачању европске одбране и суверенитету. Дакле, врло су сличне теме нове коалиције и онога што је Макрон покушавао да наметне као тему Ангели Меркел када је дошао на власт“, наводи Зечевић.

Празан простор

Како за Спутњик каже истраживач Института за политичке студије Душан Гујаничић, на челу Европске уније ће, после 16 година владавине Ангеле Меркел, једно време несумњиво остати празан простор, јер ће новом канцелару Шолцу бити потребан одређени временски период да се навикне на нову функцију, јасно предочи будуће контуре своје политике и успостави нека правила игре.
„Он је, по мом мишљењу, још увек непознаница за најшири део европске јавности, као вероватно једним делом и за немачку јавност, будући да долази на функцију после некога ко је, попут Ангеле Меркел, оставио тако дубок траг, био он позитиван или негативан. У почетку му неће бити лако, јер ће његове поступке сви процењивати и поредити га са бившом канцеларком“, уверен је Гујаничић.
У том смислу, како каже, док се не буду прецизирале јасне контуре политике нове немачке коалиције, француски председник Макрон ће, појединачно међу политичарима, по свој прилици неко време имати главну улогу на европском континенту, тим пре што улази у председничку кампању, јер га чекају избори у априлу.
„Ту је и нови споразум Француске и Италије о билатералној сарадњи, који говори у прилог тези да Макрон покушава да пронађе савезнике, с обзиром на то да их за своје идеје и амбиције у Европи има релативно мало. Ове две земље деле одређене цивилизацијске и културолошке сличности на европском континенту па је ова сарадња била очекивана, а и саме личности Макрона и италијанског премијера имају одређене занимљиве подударности. Обојица су добар део својих каријера провели у банкарском сектору, блиска им је економска логика и нису оптерећени неком крутом идеологијом“, указује Гујаничић.

Може ли „Супер Марио“ изненадити Шолца и Макрона

На питање да ли би италијански премијер Марио Драги могао изненадити Шолца и Макрона и покушати да преузме лидерску улогу у ЕУ, Гујаничић каже да треба имати на уму да је он тек девет месеци на челу владе и да, с обзиром на традиционалну нестабилност италијанских влада, треба видети колико ће дуго ова актуелна опстати.
„Питање је и колико Италија уопште има озбиљне спољнополитичке амбиције на европском тлу, јер за разлику од Француске, никада није предњачила у тој некој ’евроидеологији‘ или вођењу европског пута. Иако не сумњам да Макрон има жељу да успостави са Италијом ближе односе као врсту противтеже немачком утицају, мислим да би Италија у том неком потенцијалном савезу имала улогу ’млађег брата‘. Али, за тако нешто је пре свега потребно да француски председник себи обезбеди други мандат, а да се Марио Драги задржи на позицији неко дуже време“, истиче наш саговорник.
Ипак, Гујаничић не искључује у потпуности могућност да би Драги, уколико успе да се устали на италијанској политичкој сцени, могао играти одређену улогу у самој Европској унији, с обзиром на богато искуство директора Европске централне банке.
Поводом потенцијалног савеза Француске и Италије унутар ЕУ, Слободан Зечевић подсећа да се Макрон по доласку на власт доста замерио Италијанима оштрим критикама на рачун њиховог става према мигрантима.
„Али, ни он сам тада није био спреман да прими бродове са мигрантима, па је ту дошло до кризе у француско-италијанским односима. Долазак Драгија на чело италијанске владе означио је покушај да се ревитализују ти односи и томе у прилог говори и овај билатерални споразум двеју земаља. Притом, мислим да Французи и Италијани у овом тренутку имају и врло сличне интересе унутар ЕУ, у смислу залагања за веће инвестиције и офанзивнију европску политику у погледу запошљавања, отварања нових фирми и заједничких стратешких пројеката унутар Уније“, оцењује Зечевић.
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала