Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на
Застава Србије - Sputnik Србија, 1920
СРБИЈА
Најновије вести, анализе и занимљивости из Србије

Опасан подухват јединствен у свету: Срби из црнила извлаче немачку флоту — чисте европски пут

© Фото : Спутњику уступио Millennium TeamУ перодима ниског водостаја саобраћај се потпуно обуставља, а поједие бродове могуће је видети на површини реке. На самој има преко 100 бродова
У перодима ниског водостаја саобраћај се потпуно обуставља, а поједие бродове могуће је видети на површини реке. На самој има преко 100 бродова  - Sputnik Србија, 1920, 11.12.2021
Пратите нас
Српски рониоци-деминери ускоро ће се упустити у подухват јединствен у свету, да из Дунава код Прахова извуку немачке бродове потопљене у Другом светском рату. Поред 38 бродова, на том месту пронашли су и готово 600 великих неексплодираних мина. Овај опасан подухват стратешки је важан за целу Европу, ослободиће и осигурати пловни пут.
Истраживања потопљене немачке флотиле ове године на дну реке открила су још 14 бродова. Претпоставља се да Дунав крије чак 240 пловила која су потопљена 1944. године, како би се спречио пловни пут Црвеној армији, али ови сметају безбедном одвијању саобраћаја преко највеће реке у овом делу Европе.

Опасна акција — извлачење немачких бродова

Реч је о послу који има много проблематичних фактора; први је близина бране, дубина реке варира, па је поједине бродове прекривене водом понекад могуће видети и на површини. Ипак, највећи проблем је лоша видљивост, после 20 центиметара од површине влада црнило, па су рониоци до бродова долазили буквално пипањем у мраку.
„Када смо имали више десетина зарона, ронилац је сишао доле и рекао, мислим да је ово брод. Разумете ли ту ситуацију, они нису могли да виде ни свој компјутер, ни манометар, ништа. Буквално су нагађали шта је оно што напипају. То је јако опасно, јер бродови око себе имају неексплодирана убојна средства“, објашњава за Спутњик Вук Радовић, директор Сектора за разминирање компаније „Миленијум тим“, чији људи су ангажовани у овом јединственом подухвату.

Најделикатнија акција до сада

Радовић, који је и сам ронилац, објашњава да посао обављају људи који имају специјалне лиценце за рад са експлозивним средствима под водом. Имају велико искуство, рат је око свих велики мостова у нашој земљи оставио мине, па су тражили и немачке и савезничке, међутим, ово је најделикатнија акција до сада.
„На овом терену имате брзину кретања Дунава од шест метара у секунди, то је страшно брзо, скоро немогуће за зарон. Наши рониоци морају да буду везани канапима. Кад скоче, морамо да се усидримо тачно изнад објекта који испитују, онда полако зарањају и држе се буквално као клатно, тако функционишу уз сву комуникациону опрему коју имају“, објашњава Радовић.
© Фото : Спутњику уступио Millennium TeamНа овом месту брзина Дунава је 6 метара у секунди, зарон је скоро немогућ, па су рониоци морали све време да буду везани канапима
На овом месту брзина Дунава је 6 метара у секунди, зарон је скоро немогућ, па су рониоци морали све време да буду везани канапима  - Sputnik Србија, 1920, 11.12.2021
На овом месту брзина Дунава је 6 метара у секунди, зарон је скоро немогућ, па су рониоци морали све време да буду везани канапима
Срећом, могли су да се ослоне на нову технологију, подводну магнетометрију, сонаре са којима су детаљније снимали стање под водом. Материјал може да се пореди са 3Д снимцима, на основу њих су и лоцирали 38 тачака на којима је потопљено 4 до 5 бродова. Неки су толико дубоко у муљу да је немогуће установити колико их је тачно наслоњено један на други.

Значајно и за ЕУ

Помоћник министра грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре за водни саобраћај Вељко Ковачевић каже да је реч о стратешки значајном пројекту не само за нашу земљу, већ и за Европску унију.
Према стандардима Дунавске комисије, река на том месту треба да буде широка 180 метара, али је због потопљене флоте сужена на свега 100, то значајно отежава пловидбу, двосмерна је немогућа, а у периодима ниског водостаја саобраћај се потпуно обуставља, али то није једини проблем:
„И дан-данас, иако су бродови ту преко 70 година, из њих и даље излази нафта и загађују Дунав, тако да је и са становишта заштите животне средине неопходно њихово хитно уклањање. Такође, присуство бродова прави проблем и у заштити од поплава. Иза њих се праве огромни пешчани спрудови који сужавају профиле реке. Када имамо период изузетно високог водостаја, утиче на ефикасну заштиту од поплава“, каже Ковачевић.

Колико кошта пројекат?

За испитивање и вађење бродова Србија има обезбеђен кредит Европске инвестиционе банке по повољним условима, али и више од 50 одсто грант средстава из фонда ЕУ, новац који не мора да врати, што је добро, јер реч је о пројекту који ће коштати 31 милион евра.
© AP Photo / ASSOCIATED PRESSПотапање немачког бојног брода Бизмарк.
Потапање немачког бојног брода Бизмарк. - Sputnik Србија, 1920, 11.12.2021
Потапање немачког бојног брода Бизмарк.
„То укључује и вађење и неку врсту надзора, који пре свега укључује безбедност, али највише новца, скоро 29 милиона евра биће утрошено на уклањање 21 брода. На самој локацији има преко 100 бродова, али највећи број њих налази се далеко од пловног пута, доста их је и на самој обали, па не утичу на безбедност пловидбе. Уклонићемо оне који су на профилу пловног пута, њих морамо да уклонимо“, објашњава Ковачевић.
Он додаје да је и у административном делу реч о до сада невиђеном захвату. За сваки корак посла потребно је организовати посебан тендер, а само вађење тек треба да се дефинише, да се размисли на који начин ће се радити. И за то ће бити расписан тендер на коме ће свака компанија изнети своје техничко решење.

Ко све учествује у подухвату?

У пројекат су укључени и стручњаци из Центра за разминирање и Жандармерије, специјализовани тимови за батиметријска и магнетометријска снимања, посебни тимови за подводно деминирање, вађење остатака бродова са дубина преко 20 метара.
Ако технички буде изводљиво да се цео брод или макар део извади у комаду, то ће бити уређено у сарадњи са Заводом за заштиту споменика културе, како би се конзервирао и сачувао. И у том послу први задатак биће безбедност људи.
„Врло ће тешко бити да дођемо у ситуацију да можемо да извадимо комплетан брод, под водом су преко 70 година, стање челика је јако лоше. Лабораторијске анализе показују да ако би се успешно урадило деминирање целине брода, па да се крене са вађењем, питање је како би се понашао тај челик, да ли би током вађења дошло до ломљења“, објашњава Ковачевић.
© Фото : Спутњику уступио Millennium TeamЗбог лоше видљивости под водом, рониоци су буквално морали да напипавају бродове, што је јако опасно, јер око себе имају неексплодирана убојна средства
Због лоше видљивости под водом, рониоци су буквално морали да напипавају бродове, што је јако опасно, јер око себе имају неексплодирана убојна средства - Sputnik Србија, 1920, 11.12.2021
Због лоше видљивости под водом, рониоци су буквално морали да напипавају бродове, што је јако опасно, јер око себе имају неексплодирана убојна средства
Он додаје да ће бити расписан и посебан тендер за најопаснији део овог у свету до сада невиђеног подухвата, уништење убојних неексплодираних средстава. Прво треба видети какво је стање мина, неке могу да се униште под водом, неке морају претходно да се изваде на копно и одложе на посебне полигоне.
„Врло је непријатно да имате ту количину неексплодираних убојних средстава у непосредној близини хидроелектране ’Ђердап 2‘. Довољно је да један неопрезан заповедник брода прође том деоницом, да налети и нешто активира, да имате серију експлозија које могу да угрозе много тога. Овај пројекат је ужасно важан, али и ужасно комплексан, тежак, нико до сада није успео да га реализује“, каже Ковачевић и додаје да је ЈНА донекле урадила посао.
Почетак уклањања бродова очекује се у јуну следеће године. Део посла раније је обавила ЈНА, али није имала техничка помагала која су данас на располагању да заврши овај опасан посао.
Да уклоне бродове и мине покушавали су и Румуни, доживели су несрећу, мине су активиране, било је жртава. Како сазнајемо, биће потребно готово пет година да се овај опасан, али важан посао заврши.
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала