Опет мимо Запада: Зашто Срби не воле да раде од куће

За разлику од анкетираних „ЕУ-ропљана“, запослени у Србији, по оцени наших синдикалних челника, не деле задовољство радом од куће, пре свега због неуређености те области.

Анкета која је обухватила 14.000 људи широм Европске уније показала је да само 14 одсто њих жели да се након пандемије ковида и рада од куће врати у радни простор послодавца с радним временом од девет до 17 сати. Више од половине испитаних каже да су продуктивнији док раде од куће.

Две трећине анкетираних рекло је да су у кући учинили или планирају да учинe прилагођавања којима би олакшали рад од куће, па су, на пример, уредили радне собе, док је 41 одсто због тога чак одлучило да се пресели.

Према подацима Евростата, у 2020. години од куће је радило око 12 посто запослених у ЕУ, за разлику од пет одсто пре пандемије. Оно што је рад од куће изнедрио је да, према управо објављеној анкети, чак 83 посто анкетираних тражи већу подршку послодавца у успостављању равнотеже између посла и приватног живота.

У ЕУ је чак две трећине анкетираних прилагодило део животног простора раду од куће

© Pixabay

Нема задовољства радом од куће

У свету актуелан рад од куће у Србији је и даље у повоју. Према проценама синдиката код нас око 100.000 запослених ради онлајн, док је, на пример, у Немачкој почетком године то чинила четвртина свих радника, а у Мађарској трећина.

Какав је, пак, став запослених у Србији према раду од куће, нема прецизнијих показатеља, јер истраживање о томе није рађено, кажу за Спутњик челнице два синдиката, које ипак сматрају да наши запослени не деле толики ентузијазам у односу на рад ван просторија послодавца.

„Што се тиче Србије, очекивано нису рађена никаква истраживања, јер ви можете истраживати када имате уређену ту област рада од куће. Све европске земље које су радиле ова истраживања донеле су прописе које регулишу рад од куће, где је тај однос запослени-послодавац у највећој могућој мери регулисан“, каже за Спутњик Ранка Савић председница АСНС.

Неуређена област

Она напомиње да су се том синдикату многи запослени јављали јер су, како су наводили, у време забране кретања и рада од куће имали огромне проблеме, јер такав рад ничим није био регулисан. Ни радно време, ни утрошак сопствених средстава током рада од куће, а било је, како напомиње, и случајева да је због рада од куће дошло до смањивања зарада, тако да је незадовољство било поприлично велико.

„Оно што ја имам од података, уз један утисак, је да једном делу запослених то одговара, али вам потпуно одговорно тврдим да је већинска ситуација да људи нису за рад од куће него за рад у просторијама послодавца“, каже Савићева.

Она напомиње да ни стандард наших људи то не дозвољава онако како то могу себи да приште они у ЕУ. Када једна четворочлана породица живи у 40-50 квадрата посао није могуће организовати у тим кућним условима. Било је проблема када је само један компјутер у кући и низ сличних са којим се у ЕУ најчешће не суочавају, каже наша саговорница.

Животни стандард просечне породице у Србији не омогућава услове за рад од куће какве имају у ЕУ

© Фото : Pixabay

Тешко повући паралелу

И председница УГС Независност Чеданка Андрић за Спутњик каже да се тешко, када смо ми у питању, може повлачити нека паралела са оним што је показало истраживање у ЕУ. Људи јесу у време ванредног стања радили од куће, али, како је приметила, заиста у различитим условима.

„То је у већини случајева подразумевало да послодавац запосленог није технички обезбеђивао ни опремио компјутером, добрим интернетом, тако да је то била једна велика импровизација у то време и не верујем да би се код нас људи већински изјаснили за наставк рада од куће. Јако пуно предуслова треба да постоји да би тај рад од куће био прихватљив“, истиче Андрићева.

Шанса нови Закон о раду

Почасни председник Уније послодаваца Србије, Небојша Атанацковић очекује да бисмо следеће године могли да добијемо нови Закон о раду, о чему се већ дуго прича и да је то прилика да се област рада од куће детаљно регулише, јер је живот показао да је то реалност.

„Када се ради о пословима који се могу радити од куће, то је онда интерес и послодавца и запосленог, под условом да је продуктивност иста, или још боља ако се ради од куће. Онда је то опште добро и за послодавца и за запосленог“, каже он за Спутњик, не сумњајући да ће се све више ићи ка таквом радном ангажману.

Према прошлогодишњем истраживању које је „Инфостуд” спровео о утицају пандемије на тржиште рада, 40 одсто компанија приметило је да је рад од куће изводљив и користан за добар део предузећа, док је 23 одсто нагласило да је озбиљније ушло у дигитализацију својих процеса. Такође, чак око две трећине фирми омогућило је бар делу својих запослених да ради од куће, а исти толики проценат због такве одлуке није приметио пад у продуктивности.

Око трећине компанија је најавило да планира да омогући својим запосленима да раде од куће и после завршетка опасности од епидемије, док је готово 40 процената њих казало да ће се вратити нормалним пословним процесима и раду из канцеларије.