Шојгуови сибирски планови /видео/

Руски министар одбране Сергеј Шојгу недавно је предложио да се иза Урала, у Сибиру, изгради три до пет великих научно-индустријских и економских центара са 300 хиљада до милион становника који би требало да постану нови економски центри.

Према замисли министра, ти градови требало би да буду специјализовани за конкретне делатности и да дају снажан подстицај развоју сибирског региона и, у крајњој линији, одрживом развоју руске економије.

Шојгу, који је и сам по струци грађевински инжењер и који је доста градио по Сибиру, подсетио је да су овакви планови постојали и у совјетско време, али да је распад СССР-а омео да се те идеје реализују.

Путинова стратегија развоја

Министар је подсетио да је руски председник Владимир Путин прошле године одобрио Стратегију развоја арктичке зоне Русије и осигуравања националне безбедности за период до 2035. године и да се по налогу шефа државе Северни ледени океан активно истражује, ради се на развоју Северног морског пута и инфраструктуре на северној обали Русије, укључујући моћан систем безбедности.

Министар сматра да овај приступ омогућава решавање једног од кључних стратешких задатака које је поставио руски председник — смањење диспаритета у развоју западног и источног дела земље.

Место за изградњу нових градова Шојгу није изабрао случајно. Сибир је географски центар највећег континента — Евроазије. Кроз овај регион пролазе кључни транспортни путеви Русије, укључујући и Трансибирску железницу. Сибир је кључна карика — регија између Арктика, Далеког истока, Централне Азије и европског дела Русије.

То је центар производње нафте и гаса. Овде су главна налазишта природних ресурса, племенитих и ретких земних метала, подсетио је Шојгу.

Поред тога, Сибир чини више од 40 одсто шумских територија Русије, има јединствене планинске венце и басене великих река и језера. На територији Сибира налазе се басени четири од пет највећих река у Русији — Јенисеј, Об, Лена и Амур, као и 35 великих језера, од којих је седам највећих у Русији, међу којима је и Бајкал. Шојгу истиче да еколошки чисте природне територије пружају могућност за развој најважнијих сектора привреде будућности — пољопривреде са еколошки чистим производима, туризма, укључујући спортски, еколошки и културно-образовни.

Сибир је главна ризница руског богатства

Шојгу је навео и да су региони Сибира богати не само резервама стратешки важних минерала, већ и сунчевом енергијом. На пример, Иркутск, острво Олхон на Бајкалском језеру и Република Алтај су међу најсунчанијим регионима Русије, што ствара могућности за развој обновљивих извора енергије, еколошки прихватљивих индустрија које не емитују гасове стаклене баште.

Према Шојгуовим речима, Сибир је до сада углавном обављао функцију источног складишта земље: овде су се производили нафта и гас, топио се алуминијум, а налази се и велики број предузећа наменске индустрије.

„Центар глобалне економске активности померио се са Запада у Азијско-пацифички регион, са центром у Кини. И Сибир се граничи са њим на југу, на територији Алтаја.Већ сама чињеница такве локације је важан фактор привредног раста региона“, истакао је Шојгу.

Убрзо након овог Шојгуовог предлога, обелодањено је да у Сибиру ниче нови град — Спутњик, назван по првом земљином вештачком сателиту који је СССР лансирао педесетих година прошлог века. Путин је потписао тај план који предвиђа изградњу индустријског центра са око 300 хиљада становника, на Далеком истоку, око 30 километара од Владивостока.

Региони Сибира богати су не само резервама стратешки важних минерала, већ и сунчевом енергијом.

© Sputnik / Марк Редикин

/

Уђи у базу фотографија

Површина града биће 925 хектара, а у оквиру пројекта планирано је да се изгради 2,8 милиона квадратних метара стамбеног простора. Кључна идеја пројекта је да се спречи да становништво напушта регионе Далеког истока, а изградња нових градова, удобних за живот, гарантоваће и нова радна места.

Руски експерти оцењују да је за државу неопходно стварање нових градова у Сибиру и на Далеком истоку, јер ће то омогућити стварање центара за развој регионалних ресурса. Ти пројекти су, како истичу, важни не са становишта експлоатације ресурса, већ са становишта развоја потрошње и формирања сложенијег модела економске експлоатације територије од стране људи — развоја пољопривреде и прерађивачке индустрије у тој зони.

Може ли клима да засмета

Међутим, Шојгуов предлог је изазвао и дискусије у руској јавности, а једно од главних питања које се поставља јесте и ко ће населити те градове и чиме ће ти центри привући становништво?

Истраживања показују да је око 48 одсто Руса спремно да се под одређеним условима пресели у нове сибирске градове. Чак две трећине анкетираних наводи да би пристали да се преселе за 2-3 пута већу плату од оне које тренутно имају, а део њих као разлог за пресељење наводи боље услове за живот и развијену инфраструктуру.

Међутим, 51 одсто испитаника не жели да живи у таквим градовима због лоше климе и географског положаја, односно удаљености. Генерално, 40 одсто Руса подржава идеју, јер ће помоћи земљи да реши демографске проблеме.

Подсећања ради, Русија је највећа земља на свету у којој живи преко 146 милиона људи. На територији Русије има више од 1.100 градова, а 15 градова има више од милион становника. Међу милионским градови су Москва, Санкт Петербург, Вороњеж, Ростов на Дону, Казањ, Омск, Нижњи Новгород, Јекатеринбург, Краснојарск и други.

Емисију Мој поглед на Русију у целини: