Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на
 - Sputnik Србија, 1920
ЕКОНОМИЈА
Спутњик Економија прати најновије вести, анализе и извештаје из Русије, региона и света.

Затишје пред буру: Чека ли Европу нови круг енергетске кризе

© Sputnik / Илья Питалев / Уђи у фото-галеријуСтроительство газопровода "Северный поток-2" в Ленинградской области
Строительство газопровода Северный поток-2 в Ленинградской области - Sputnik Србија, 1920, 12.12.2021
Пратите нас
Цене гаса у Европи у децембру двапут су мање у односу на октобар када су биле на врхунцу. Ипак, тешко је рећи да ли је најгоре прошло. Залихе у складиштима су на минимуму, а зима је већ ту. Хладни дани би могли да проузрокују нагли пораст цена горива и струје, а неким земљама прети енергетска блокада.
Европско тржиште гаса било је нестабилно током јесени. Спот цене гаса су у октобру достигле историјски рекорд, приближивши се у једном тренутку суми од две хиљаде долара за хиљаду кубика. То је имало везе са малом попуњеношћу подземних складишта, ограничењем понуде од основних испоручилаца и великом потражњом за течним природним гасом у Азији.

Затишје пред буру

Цена је затим пала, стабилизујући се у новембру на нивоу мањем од хиљаду долара (четири пута више него почетком године). Ситуација се смирила када је „Гаспром“ почео да упумпава гас у европска складишта, подсећа коментатор РИА Новости Наталија Дембинска.
Али тад је стигла вест о застоју у сертификовању „Северног тока 2“. То значи да се рокови за почетак рада гасовода опет померају и да се на њега не може рачунати ове зиме.
Европа дефинитивно није спремна за хладно време. Према подацима портала „Gas Infrastructure Europe“, активног гаса у складиштима је за 23,4 одсто (20,8 милијарди кубних метара) мање него прошле године. А очекује се оштра зима, тако да је неизбежан дефицит струје и гаса, и сходно томе нагли скок цена.
Пре свега, подразумева се да ће цена плавог горива скочити. Према прогнози главног инвестиционог директора „Саксо банке“ Стина Јакобсена, Европу чека енергетска криза какве није било од 1973. године. То се тиче и нафте. „Не бих се изненадио ако цена нафте буде изнад 100 долара за барел већ у првом кварталу 2022. године“, истиче економиста.

Савршена олуја

Јакобсен говори о савршеној олуји. „Шта ће даље бити са ценама? Оне ће, наравно, још више расти“, појашњава он.
„Гаспром“ такође не мисли да је ова ситуација стабилна.
„Ипак, с обзиром на фактор подземног складишта гаса и предстојећу грејну сезону у Европи и Азији, котације терминских уговора о гасу не подразумевају осетнији пад цене у наредним месецима“, изјавио је представник руског гасног гиганта Александар Ивањиков.
Поскупљење енергената још пре зиме погодило је индустрију и произвођаче. У Великој Британији низ предузећа смањио је производњу и затражило државну помоћ. У Француској су тарифе за струју највеће од 2012.године. Атомска енергетика не покрива потребе.
Нуклеарне електране не излазе на крај са ситуацијом, јер се због пандемије пролонгира техничко сервисирање неких реактора. А електране на угаљ власти су одлучиле да затворе. Прошле зиме домаћинства су позвали да смање потрошњу струје у ударним терминима. Сада се очекује пад напона у мрежи и искључења на два сата.
Притом, како истиче америчка агенција Блумберг, то је тек назнака шта се може десити кад падне температура. Није искључено да дође и до тензија међу земљама због заштитних мера у испоруци. Обичним потрошачима прете планска искључења.
Европа није задовољна што руска компанија „Гаспром“ наставља да испоручује тачно онолико гаса колико је предвиђено уговорима. Стога, енергетска индустрија нема другог избора него да рачуна на пад потражње, објашњава аналитичар компаније „Ристад енерџи“ Фабијан Ренинген.

Шта кад захлади

Ситуација се може толико заоштрити да ће неке земље, пре свега богате, почети да грабе за себе.
Аналитичари агенције „Блумберг“ предвиђају два сценарија развоја догађаја. Прва опција је да уколико се дефицит повећа, европске владе би могле да ограниче продају природног гаса и електричне енергије другим регионима, а друга, мање екстремна је да ће гас и струја бити преусмерени из сиромашних земаља у богате земље попут Немачке.

„Ако захлади, у Европи ћемо моћи да чујемо, попут: ‘Имам гас и планирам да предузмем ванредне мере – да забраним извоз на две недеље“, предвиђа Марко Аљвера, генерални директор италијанске компаније за енергетску инфраструктуру „Снам СпА“.

Принципи енергетске солидарности не дозвољавају блокирање извоза. Та ситуација може довести земље ЕУ у тешку позицију. Друга ствар је што су у условима енергетске кризе препирке неизбежне. Ускоро ће постати јасно ко је од Европљана спреман да повуче јорган на своју страну како не би изгубио светлост и топлину.
Москва је јасно ставила до знања да ће помоћи Европи и повећати упумпавање гаса како би стабилизовала тржишта. Још увек не постоје информације колико ће тачно гаса Русија испоручити у децембру.
Покретање „Северног тока 2“ решило би енергетску кризу. Међутим, Немачка, као највећи увозник енергената и сировина, изгледа верује да ове зиме гас континенту можда и неће бити толико потребан.
Олаф Шолц - Sputnik Србија, 1920, 09.12.2021
РУСИЈА
Окреће ли Берлин леђа Москви
Гасовод  - Sputnik Србија, 1920, 25.11.2021
ЕКОНОМИЈА
Љубинка Милинчић: Србија би могла добити бољу цену гаса од Молдавије
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала