Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на
 - Sputnik Србија, 1920
НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА

Велики подвиг српских научника – „васкрсли“ ловца из Лепенског вира

© Sputnik / Лола Ђорђевић Стална поставка Народног музеја у Београду
  Стална поставка Народног музеја у Београду - Sputnik Србија, 1920, 13.12.2021
Пратите нас
Српски научници су оживели нашег далеког претка, снажног ловца-сакупљача који је пре 10.000 година живео у Ђердапској клисури. Његова нова адреса је виртуелна стварност, а свету ће бити свечано представљен 16. децембра у Дубаију, на Павиљону Србије на Светској изложби „Експо 2020“.
Српски археолози, антрополози, биоархеолози и информатичари предвођени проф. др Софијом Стефановић, уз подршку Националне платформе „Србија ствара“, направили су научни подвиг и створили биокинетички модел, верну, „живу“ копију лица древног становника Лепенског вира. Први су успели да развију аналитичке процесе и уз помоћ информација скривених у костима, направили су виртуелног човека који се понаша исто као онај који је живео пре 10 миленијума.
Ђердапска старина представиће се свету у животном добу од 55 година, колико је имао уочи смрти. Његово лице показиваће сва осећања, од радости, преко љутње до досаде, као и у време док је лутао Ђердапском клисуром, малим рајским вртом у тада хладном свету. Дунавска оаза око Лепенског вира богата биљним и животињским светом и што је најважније, рибом, тада је давала могућност да се свакодневно и релативно лако дође до хране. Благородно проширење Ђердапске клисуре између Мироча и Трескавца променило је историју Европе у доба мезолита, на прелазу између старијег у млађе камено доба, јер је први пут задржало на једном месту вечне луталице, ловце-сакупљаче. Они су се доцније, у неолиту, измешали са дошљацима пристиглим са Егеја и из Анадолије, чиме је почела сага чудесне цивилизације Лепенског вира, коју је од 1965-1970. открио велики српски археолог академик Драгослав Срејовић.
Он је утврдио да је Лепенски вир једно од најстаријих станишта у Европи на којем су се гајиле припитомљене животиње. То је учинила јединствена неолитска људска заједница која је направила урбанизовано насеље и поделила занимања, па су неки даровити Лепенци тако имали могућност да створе прве монументалне скулптуре на свету. За науку је тада била мистерија шта се ту дешавало у мезолиту, ко су били стамени људи чврсте скелетне грађе који су овде живели уочи „неолитске револуције“? Где су нестали, када су простор освојили грацилнији, неолитски становници?
Професор Срејовић је наслутио да би тајну могло да разреши око 500 скелета житеља Лепенског вира из мезолитско-неолитске транзиције. Тако велика некропола из овог магловитог периода еволуције не постоји више нигде у Европи.
Тадашње научне методе нису могле да дају одговоре, али велики научник је далековидо претпоставио да се кључ тајне крије у древним костима. Оне су сачуване на Одељењу за археологију на Филозофском факултету, а доказ да је Срејовић био у праву сада су дали његови наследници, тим који предводи проф. др Софија Стефановић, један од оснивача Лабораторије за биоархеологију.
Ови научници се нису задовољили стандардним резултатима анализа, већ су одлучили да уз помоћ информатичких технологија које се користе у индустрији видео-игара „васкрсну“ људе из далеке прошлости. Проф. др Софија Стефановић је за „операцију оживљавања“ одабрала изузетног појединца чији је неоуобичајен начин сахране у седећем ставу, на прекрштеним ногама као у медитацији, фасцинирао и академика Срејовића. Он је претпоставио да је тај снажни мушкарац, висок 178 центиметара и тежак око 70 килограма имао посебну улогу у заједници ловаца-сакупљача, јер су у древним цивилизацијама тако сахрањивани шамани, у својој средини сматрани видовњацима и исцелитељима.
„Прво смо урадили све стандардне анализе скелета да бисмо разумели колико је он био стар, од чега је боловао, чиме се хранио“, каже проф. Стефановић.
Затим је Југослав Пендић, са Института „Биосенс“ у Новом Саду, урадио 3Д скенирање лобање које је омогућило да се на тродимензионалном штампачу изради савршена копија лобање на којој смо могли да радимо физичку реконструкцију. Испринтани модел смо однели у Шведску код Оскара Нилсона, врхунског стручњака за реконструкцију лица који форензичким методима прави мишић по мишић и мека ткива. Затим је скенирано реконструисано лице и тај дигитални модел је пребачен у „Мета хјуман“ технологију коју је развио „Епик гејмс“. Милица Томић из Београда је била задужена за покретање првог биокинетичког модела у „Унрил енџин“.
Копија лица човека који је живео пре 10.000 година показује исту мимику какву је имао наш ловац-сакупљач захваљујући технологији заснованој на поређењу топографије његове лобање са стотинама хиљада других људских лица из база података. Синтезом података добијају се прецизне координате кретања мишића и меких ткива лица, које препознајемо као гримасе.
„Овом технологијом смо направили модел који може да показује све емоције“, каже проф. Стефановић. „Дуготрајнијим истраживањима моћи ћемо чак да утврдимо и дубину гласа. То значи да ћемо, када будемо реконструисали људе из епоха у којима знамо којим су језиком говорили, моћи заиста да чујемо како они говоре!“, рекла је она, пишу Новости.
Професорка Стефановић истиче да је ово озбиљан еволутивни моменат за науку и уопште за разумевање прошлости:
„До сада смо прошлост углавном видели кроз предмете, било да је реч о пирамидама, или о посудама у музеју. Ми смо то променили. Применом нашег поступка пружа се могућност да музеји потпуно измене поставке и да у њима можете да видите како изгледају људи који су те предмете стварали и да имате неку врсту интеракције са њима, да прошлост постане жива.“

Виртуелни древни Ђердап

Оживљено лице ђердапског ловца-сакупљача из мезолита је тек почетак много веће приче, каже проф. др Софија Стефановић:
„Сада радимо на скенирању свих других костију, јер намеравамо да направимо биокинетички модел целе индвидуе и да га ставимо у екосистем Ђердапа, да реконструишемо биљни и животињски свет и објекте који су тада постојали. Ово је почетак јер сада имамо могућност да целокупну прошлост ставимо у виртуелни простор и омогућимо људима да преко монитора ступе у свет од пре неколико хиљада година.
Увиђај - Sputnik Србија, 1920, 11.10.2021
СРБИЈА
Права драма у Виминацијуму: Нападнута је Србија — шведски сто са великим богатством за криминалце
Скелет пронађен на локалитету Власац. - Sputnik Србија, 1920, 29.09.2019
Спутњик сазнаје: У Србији пронађен скелет стар 8.000 година, са посебним оружјем
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала