Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на
 - Sputnik Србија, 1920
РУСИЈА
Најновије вести, анализе и занимљивости из Русије и Заједнице независних држава

Американци убацили око 300 „саветника“ у сами врх Русије, а онда је на сцену ступио Путин /видео/

© AFP 2021 / NATALIA KOLESNIKOVAУлаз у Министарство спољних послова Русије
Улаз у Министарство спољних послова Русије - Sputnik Србија, 1920, 16.12.2021
Пратите нас
Руски председник изненадио је ових дана многе када је, говорећи о распаду СССР-а, подсетио да су деведесетих година као саветници у руској влади радили агенти ЦИА. Почетком двехиљадитих већ их је све „почистио“.
Иако Путин није навео имена поменутих агената, медији су препознали консултанте владе Руске Федерације о приватизационим питањима — Џонатана Хеја и Андреја Шлифера, који је 2005. године осуђен на новчану казну од 28,5 милиона долара. Као официри обавештајне службе они нису имали право да се баве било каквом комерцијалном делатношћу, па су зато и одговарали пред америчким судом.
Шлифер и његов помоћник Хеј дошли су у Русију у оквиру програма помоћи за прелазак на тржишну економију, који је финансирала америчка агенција за међународни развој (УСАИД).
Амерички новинар Вилијам Блам писао је својевремено да је УСАИД сарађивао са ЦИА најмање у периоду од 1960—1970. Агенти обавештајне службе често су деловали у иностранству под покровитељством ове структуре. У Руској Федерацији УСАИД је спроводио активности од 1992. до 2012. године, учествовао у изради Устава Руске Федерације, сарађивао са државним властима и низом непрофитних хуманитарних организација.
Ово није први пут да Путин помиње агенте ЦИА у руској влади. Он је у пролеће 2013. године рекао да су амерички агенти радили у окружењу Анатолија Чубајса, који је тада био задужен за приватизацију.

Са Харварда — у пљачку

А Чубајс се за помоћ обратио америчким пријатељима, па је 1991. године на Харварду основан Институт за међународни развој, на чијем су челу били Американци Андреј Шлифер и Џефри Сакс и с руске стране — Чубајс и Јегор Гајдар. Руководили су, наравно, Американци, а одлуке су спроводили — Руси. Тако се у Јељциновој влади нашло више од триста америчких саветника, међу којима, наравно, и много службеника обавештајне службе. Небројено благо Совјетског Савеза продато је у бесцење, а новац је отишао углавном у Америку. И све по типичном сценарију за земље у којима су победиле „обојене револуције“, али је само у Русији било могуће тако дуго и тако много пљачкати.
Тада је Клинтонов саветник Строб Талбот писао: „САД су купиле СССР тако што су за сваку рубљу платиле по копејку“, дакле — сто пута мање! Резултат пљачкашке приватизације је био такав да је Русија у економији била враћена на ниво 1975. године и изгубила, 1,5 трилиона долара.
О таквој приватизацији је написано много књига, много је сећања и много правдања. Али све се своди на једно – екипа која је спроводила приватизацију, није ни најмање марила ни за државу ни за народ. Било је важно, потврдиће то и сам Чубајс касније, да се све што је државно, што пре дâ у приватне руке, па макар и у бесцење. Остало је запамћено да је на примедбу да ће од глади, уколико се обави таква, муњевита приватизација, умрети 30 милиона Руса, Чубајс одговорио — нема везе, родиће се нови!

Прва мета — војна индустрија

Улога америчких обавештајаца у свему томе је огромна. Ови „саветници“ су се посебно били намерили на руску војну индустрију, коју је најпре требало уништити. А како би је могли контролисати, смислили су прилично ефикасан начин — покушавали су да купе по 10 одсто сваке фабрике или предузећа за које су били заинтересовани. За копејке, наравно. После те куповине, постајали би чланови управног одбора и одатле руководили пљачком, паралелно шаљући податке својим шефовима. Тамо где законом није била дозвољена продаја (реч је о затвореним градовима у које су могли ући само запослени у војној фабрици), правили су заједничка предузећа, опет са десет одсто учешћа и тако као на длану видели податке за које би се у нормалним условима обавештајци морали мучити годинама.
Евгеније Примаков, који је тада руководио спољном обавештајном службом и Сергеј Степашин као руководилац ФСБ-а (наследнице чувеног КГБ-а), писали су писма упозорења Јељцину, објашњавали му да амерички обавештајци на позицији чланова управних одбора анкетирају директоре највећих фабрика оружја и тако сазнају све детаље које шаљу Американцима, подривајући тако директно руску одбрамбену моћ.

Капитулација руске обавештајне службе

Није било одговора. Чак је дозвољено да руски програмери одлазе на плаћене „екскурзије“ у НАТО, како би руске податке адаптирали према НАТО стандардима
Руска обавештајна служба је просто капитулирала пред америчком, а Борис Јељцин је говорио да новој Русији ни армија није потребна.
Предузећа која су вредела 400-500 милијарди долара, приватизована су за 7-8 милијарди, И највећи део тог новца је отишао у Америку, а 90 одсто руске металуршке индустрије је припадало Западу. Припремало се и отимање нафтних компанија. А Џонатан Хеј, један од двојице обавештајаца које је поменуо Путин, купио је 30 одсто фабрике „Графит“, која је производила графитну смесу за премазивање авиона да би постали „невидљиви“. Одмах је зауставио рад за руску војну индустрију, а у предузећу су премазивани амерички авиони по такозваној стелт технологији.
У једном тренутку се на челу сектора за приватизације нашао Владимир Полеванов, који је брзо схватио шта се догађа и покушао да спречи пљачку, а њега су покушали да спрече Чубајс и његови амерички пријатељи. Најпре су хтели да га корумпирају, а када то није успело — после само 70 дана рада, из Америке је Јељцину стигло писмо:
„Ако се проблем Полеванова до 25. јануара не реши, кредит од 6 милијарди долара, које се западне земље спремају да дају Руској Федерацији, нећете добити. За решење техничке стране проблема пошаљите у Женеву министра иностраних послова Андреја Козирева. Тамо ће 22. јануара бити државни секретар САД Ворен Кристофер…“
Америка бира Јељцина
То је писмо које Полеванов цитира у књизи коју ће потом написати. Каже да се утешио кад је схватио да га нису јевтино продали - 6 милијарди долара је еквивалентно данашњих 30. За тадашњи буџет Русије, то је био огроман новац.
Такав Јељцин је веома одговарао Америци, па су, када су дошли следећи избори, а рејтинг Јељцина пао на 6 одсто - послали огромну екипу ПР стручњака, агената ЦИА и новинара. Дали су им џакове пара и одрешене руке да раде шта хоће. И Јељцин је победио много јачег Зјуганова. А како су то успели, Американци ће показати у филму који су снимили после неколико година и који је приказан и у Русији.
Када је постао председник, Путин је најпре „очистио“ владу од америчких агената, али и од руских олигарха који су заједно с њима пљачкали државу. После само неколико година, Русија је вратила све дугове и постепено се вратила на политички сцену као један од светских лидера.
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала