Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на
 - Sputnik Србија, 1920
СВЕТ
Најновије вести из света

Може ли Вашингтон да окупи глобалну коалицију против Москве и Пекинга?

CC0 / пиксабеј / Америка
Америка - Sputnik Србија, 1920, 17.12.2021
Пратите нас
На путу ка новим дометима свог лицемерја, док чека да јој њен најближи савезник, Велика Британија, изручи најпознатијег политичког затвореника на свету, новинара Џулијана Асанжа, кога је претходно планирала чак и да убије, Америка је прошле недеље организовала виртуелни скуп дела светских лидера под бомбастичним називом Самит за демократију.
Био је то само један геополитички трик, изненађујуће отворено је прокоментарисао магазин „Тајм“, описавши окупљање које је уприличио председник САД Џозеф Бајден као „врхунац хипокризије“. То можда и није претерано оштра оцена, већ и стога што је овогодишње Глобално истраживање ставова показало да свега 19 одсто Американаца — и 18 одсто Француза, и тек 15 одсто Немаца и Јапанаца — сматра да Америка представља „добар модел демократије“.

Преломна тачка њихове историје

Без обзира на то, портал „Политико“ објасниће да је циљ дводневног самита био да се „свету покаже како је демократија и даље најидеалнији систем владавине, те да се учесници охрабре да остану на демократском путу“.
„Налазимо се на преломној тачки наше историје“, упозорио их је, (мело)драматично, домаћин Бајден. „Хоћемо ли дозволити да људска права и демократија наставе да назадују? Или ћемо сви заједно имати визије и храбрости да још једном поведемо марш људског напретка и људске слободе?“
Бела кућа је најавила и да ће инвестирати 424 милиона долара „у нову иницијативу за подстицање демократије широм света, укључујући“, како је наведено, „и подршку независним медијима“. Што звучи крајње цинично, имајући у виду готово два века робије по Закону о шпијунажи, који све озбиљније прете оснивачу „Викиликса“; Асанжова открића америчких ратних злочина и корупције у врху владајуће партије у САД не спадају у ону врсту новинарства коју власт у Вашингтону воли да финансира и да га назива независним...

Списак званица

„Америка користи демократију као покриће и средство за спровођење својих геополитичких циљева, угњетавање других земаља и поделу света у корист сопствених интереса“, приметило је кинеско Министарство спољних послова.
Кина, наравно, није била на списку позваних. Очекивано, ни Русија. Пакистан је позивницу добио, али је одбио.
На Самит за демократију нису биле позване ни две америчке НАТО савезнице, Турска и Мађарска, јер њихови лидери, како тумачи „Политико“, „већ годинама поткопавају своје демократске институције упркос прекорима САД. Али Пољска је добила позивницу, иако су и тамо сличне антидемократске снаге већ годинама у успону. Један вероватни разлог за то? САД сматрају корисним да буду уз земљу суочену с агресивним потезима на својој граници с руском савезницом Белорусијом“.
Конференција је „евидентни производ хладноратовског менталитета“ који ће „подстаћи идеолошке конфронтације и јаз у свету, стварајући нове линије поделе“, оценили су, у заједничком тексту у магазину „Нешенел интерест“, руски и кинески амбасадор у Вашингтону, Анатолиј Антонов и Ћин Ганг. Уз опомену: „Довољно је ратова и нереда у свету који доказују да ширење такозване демократије озбиљно угрожава регионални и међународни мир, безбедност и стабилност. Бомбардовање Југославије, војне интервенције у Ираку, Авганистану и Либији и њихова ’демократска трансформација‘ нису произвели ништа осим штете“.
„Колико год Бела кућа говорила о демократији, ово окупљање заправо је било посвећено стварању коалиције против Кине и Русије“, потврдио је и магазин „Тајм“ оцене двојице амбасадора. И озбиљно скренуо пажњу: „Бајден жели да се претвара да демократија губи битку с аутократијом због Кине и Русије... Али нема глобалног надметања између демократије и аутократије. Та борба је у потпуности унутрашња и блесаво је претварати се да је другачије... Расте перцепција да се нешто покварило у западном моделу. Често цитирана студија двојице истраживача с Принстона показала је да обични Американци буквално немају никаквог утицаја на одлуке које доносе политичари. Они се налазе под утицајем економских елита и малих интересних група.“

Криза западног модела

Шта се то покварило у западном моделу демократије? Може ли Бајденов Самит за демократију то да поправи? И чему је заправо он требало да послужи?
О овим су питањима у „Новом Спутњик поретку“ говорили аналитичар из Вашингтона Обрад Кесић и историчар Саша Адамовић.
„На Западу постоји озбиљна криза демократије коју је сам Запад и изазвао. Постоји све веће неповерење у саме основе тог система, у коме су данас угрожени и слобода говора и слобода политичког деловања свима који се не уклапају у мејнстрим мишљење које диктирају политичари и технократе“, напомиње Обрад Кесић. „Отуда је и сам самит био само представа, организована пре свега из унутрашњих политичких разлога, која је требало да покаже да се Америка враћа и да преузима лидерство у западном свету. Док срамотна пресуда која је изречена Џулијану Асанжу показује да све оно што су на Бајденовом самиту изрекли представници западних земаља представља обично лицемерје.“
На то лицемерја указала је и Марија Захарова, портпаролка руског Министарства иностраних послова, која је иронично приметила да је „Запад достојно обележио Међународни дан људских права и завршетак ’Самита за демократију‘“, тако што је суд у Лондону донео одлуку о екстрадицији Асанжа Америци.
Саша Адамовић примећује и да, поред западне, постоје и демократије другачијег типа, „као што су нелиберална демократија у Мађарској или суверена демократија у Русији, али изгледа да су то ’политички некоректне‘ демократије па Запад зато и не жели да их призна“.
Саша Адамовић данашњи западни модел описује као „демократски тоталитаризам“, док је споменуто истраживање двојице аутора с Принстона (Мартин Гиленс и Бенџамин Пејџ), након анализе 1.800 политичких питања и начина на који су она решавана током 2 деценије, дошло се до закључка да Америка и није демократија већ олигархија, јер утицај на доношење одлука немају обични грађани, већ малобројна и пребогата елита.
Те је стога потпуно јасно зашто магазин „Тајм“ констатује: „Није изненађење што 85 одсто Американаца сад каже да њихов политички систем мора да се мења. Они су темељно разочарани својим владајућим структурама и то није зато што Кина и Русија обећавају бољу алтернативу, или стога што су успешно направиле заверу да поткопају поверење у демократију, већ су разочарани због онога што су демократије саме себи учиниле.“
„Највећи изазов, како за Бајдена, тако и за европске лидере, јесте управо тај проблем неповерења које постоји међу њиховим грађанима према сопственом политичком систему и сопственим владама... Можда још од америчког Грађанског рата у Америци није било оволике претње тамошњој демократији, али та претња поново долази изнутра, а не споља. А покушај естаблишмента да представи да је све у најбољем реду и да систем функционише, читаву ситуацију може само да погорша“, сматра Обрад Кесић.

Коалиција против Русије и Кине

А спољнополитичку димензију самита понајбоље је дефинисао магазин „Тајм“, који је језгровито констатовао: „Све се своди на геополитику... Суштина овог окупљања је стварање коалиције против Кине и Русије.“
„Настојање Беле куће било је да на самиту окупи државе које ће се супротставити Русији и Кини као најважнијим геополитичким такмацима Америке... И раније се говорило о идеји формирања некаквих нових Уједињених нација, у којима ваљда нико осим Сједињених Држава не би имао право вета, међутим, свет се променио и јасно је да тако нешто није могуће, ако је икада и било. Бајденов самит можда је имао некакав пропагандни значај на унутрашњем плану, али, на плану спољне политике, он није постигао ништа. О томе, уосталом, најречитије говори пример Индије, која је, само дан уочи тог самита против Русије и Кине, с Русијом склопила феноменалан десетогодишњи уговор о војној сарадњи“, закључује Саша Адамовић.
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала