Научници открили зашто неки метеорити узрокују масовно изумирање на Земљи

Метеорит не мора да буде џиновских димензија да би уништио живот на Земљи, али је јако битно где ће да удари.

Састав стена у које удари метеорит који падне на Земљу одређује разорност удара, а не само његова величина, открила је најновија студија.

Земља је у својој 4,5 милијарде година дугој историји доживела приличан број бомбардовања камењем из свемира, што је резултирало стварањем атмосферске прашине која је прекрила њену површину. Тим научника покушао је најновијим истраживањем да утврди зашто неки удари метеора буду погубни за живот, попут оног који је с лица Земље избрисао диносауре, док су други тек занимљива астрономска појава.

Научници са Универзитета Ливерпул анализирали су 44 удара метеорита у површину Земље током последњих 600 милиона година, те су открили да оно свемирско камење које је ударило у стене богате калијевим фелдспатом (фелдспат означава скупину значајних петрогених минерала који творе више од 60 одсто Земљине коре) на површини Земље, увек доводи до епизоде масовног изумирања, без обзира на величину тог метеорита.

Калијев фелдспат, минерал кључан за догађај масовног изумирања, није отрован но понаша се као моћан аеросол који ствара језгро леда и снажно утиче на динамику облака. Дозвољава облацима да пропуштају више сунчевог зрачења, што заузврат загрева планету и мења климу на њој.

Кад се то догоди, и сама атмосфера постаје осетљивија на загревање путем стакленичких гасова, попут оних отпуштених великим вулканским ерупцијама.

Научници су деценијама покушавали да одгонетну зашто неки метеорити узрокују догађаје масовног изумирања, а други, неки од којих су доиста велики, не, каже седиментиолог др Крис Стивенсон са споменутог универзитета и коаутор студије.

Додао је како су он и његови колеге остали изненађени кад су скупили све податке и открили да је живот на Земљи нормално наставио своју свакодневицу након четвртог највећег удара метеорита који је створио кратер промера 48 километара, док је упола слабији удар повезан с масовним изумирањем пре око пет милиона година, преноси портал „Зимо“.

Користећи ову нову методу за оцену минералног састава материјала избаченог након удара метеорита у кратеру и око њега, показали смо да сваки пут кад метеорит, велики или мали, погоди камење богато калијевим фелдспатом, то је повезано с догађајем масовног изумирања, истиче др Стевенсон.

Истраживање, које је објављено у научном часопису „Геолоџикал Сосајети оф Лондон“, отворило је нове правце истраживања, укључујући и шта то тачно убија живот током таквих удара метеорита у Земљу.