Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на
Застава Србије - Sputnik Србија, 1920
СРБИЈА
Најновије вести, анализе и занимљивости из Србије

Хоће ли Приштина заобилазним путем до Савета Европе

© Sputnik / Алексей Витвицкий / Уђи у фото-галеријуЗаставе испред зграде Савета Европе у Стразбуру
Заставе испред зграде Савета Европе у Стразбуру - Sputnik Србија, 1920, 18.12.2021
Пратите нас
Албанија се у Савету Европе заложила за пријем Косова у ову организацију, док је из Приштине стигла вест да ће Косово 2022. поднети захтев за чланство у СЕ и да очекују да ће три државе ЕУ које нису признале Косово променити мишљење. Саговорници Спутњика подсећају да Приштина није члан УН, и на обавезе које је преузела Вашингтонским споразумом.
Сузана Грубјешић, потпредседница Центра за спољну политику, истиче да је један од најважнијих услова за земљу која жели чланство у СЕ да буде и чланица Уједињених нација.

„Ако то није, та могућност у старту отпада. А иако постоји неки политички договор да се тај услов заобиђе, што је скандалозно само по себи, онда је потребна да двотрећинска већина буде за, објашњава Грубјешићева.

Заобилазни пут — али ту је и Вашингтонски споразум

Владислав Јовановић, бивши амбасадор СРЈ у Уједињеним нацијама, оцењује да се на путу Приштине ка овом плану, осим што није чланица УН, налазе још неке препреке као што је Вашингтонски споразум, у коме је јасно стављено до знања да Косово неће тражити пријем у било које међународне организације и тела.
„Питање је да ли Савет Европе сматра међународном организацијом, иако на известан начин он то може да буде.То је друштво европских земаља које су чланице Уједињених нација. Друго питање је да ли се може прескочити Вашингтонски споразум и ако може, којим то искривљеним тумачењем“, напомиње Јовановић.
Питање је , додаје он, и ко ће бити тај магични адвокат који ће успети да Косово представи као малтене признатог члана УН.

„То је први проблем, а други је да ли ће то захтевати притисак на чланице ЕУ које нису признале Косово. Подсећам да ти притисци теку непрекидно и питање је које су то потенцијално лабавије тачке на које се ти притисци могу успешно наставити. То би могла бити Грчка, евентуално Шпанија, иако смо од Шпаније добили чврста уверавања да то неће учинити, али никад се не зна, каже Јовановић.

С друге стране, Јовановић је сумњичав да ће Словачка или Кипар да се определе да признају Косово, па и сама Грчка коју више занима Северни Кипар него љубав према нама.

Да ли Албанија покушава да провуче Косово кроз иглене уши

„Они (земље које нису признале Косово) покушавају да неким палијативним решењем смире притиске од држава које их притискају да признају Косово, па су отворили неки канцеларију - то је урадила Грчка на Косову, али и то је за нас узнемиравајуће“, каже Јовановић.
Треба подсетити да Вашингтонски споразум делује у свим правцима и због којег се не може закамуфлирано, напомиње наш саговорник, тражити пријем Косова у СЕ, односно, у неким органима који су саставни део европског система.

„Значи, Вашингтонски споразум зауставља сваку такву акцију и Албанија ако је покретач свега овога, свесна је тога. Међутим, покушава да Косово провуче кроз иглене уши и да то нико не примети. Да ли ће нека држава која није признала Косово да подлегне утицају и да подржи пријем Косова у СЕ, чак и ако би рекла да подршка не значи признавање Косова? То би Албанију као предлагача вероватно задовољило. Ту су могуће мине, наглашава наш саговорник.

Он такође упозорава да сваки потез држава које нису признале Косово на било који начин, као што је отварање канцеларије Грчке на Косову, може бити семе из ког треба да никне признање.

„Те дипломатске скривалице, офиси и слично — а има доста варијанти — могу да буду само скрама иза које се крије признање, али у исто време не мора да буде. То су играрије којима се баве они који не могу да иду директним путем. И онда бирају те споредне стазе, па им неки пут и пође за руком да стигну до циља, објашњава наш саговорник.

Јовановић каже да уколико се којим чудом буде десило да Приштина уђе у Савет Европе, то значи аутоматски да ни ми не морамо да се држимо Вашингтонског споразума и да онда можемо да наставимо рад на томе да што више држава повуче признање Косова.

Како тече процедура за пријем у СЕ

Иначе, процедура за пријем нових чланова у СЕ предвиђа да када стигне захтев, генерални секретар СЕ са тим прво упознаје Комитет. Потом председавајући Комитета има дискреционо право да одлучи хоће ли тај захтев да стави на дневни ред Комитета или не. Ако се прође ова степеница, следећа је да Комитет тражи мишљење Парламентарне Скупштине СЕ (ПССЕ). Ово мишљење није обавезујуће, већ саветодавно, али би одлука Комитета супротна мишљењу ПССЕ представљала преседан.
За коначну одлуку о пријему новог члана неопходно је да се у Комитету добије подршка најмање две трећине укупног броја чланица СЕ, што значи 32 од 47.
До 17. новембра 2021. Комитетом министара СЕ председава Мађарска, која је приликом гласања за пријем Косова у Интерпол 2018. године била уздржана, иако је признала Косово. На водећој позицији у Комитету СЕ Мађарску ће у новембру наследити Италија, која ће кормило држати наредних шест месеци. Следе Ирска, па Исланд...

Подршка Приштини и из Турске, Француске..

Најснажнији заговорници пријема Косова у ову међународну организацију, осим Албаније, јесу и Турска, Немачка, Француска, Аустрија и Финска.
Апликацију за пријем генералном секретару искључиво би морало да поднесе Косово, односно, њихов захтев не може да „спонзорише“ нека друга држава-чланица и да покрене иницијативу у њихово име.

Да би се дошло до мишљења ПССЕ, постоји неколико пропратних корака, што чини да читав овај процес дуго траје. Наиме, потребно је и мишљење два независна експерта који разматрају усклађеност правног оквира државе која аплицира за чланство са основним принципима СЕ. Када ти извештаји пристигну, Биро ПССЕ их прослеђује на разматрање у три комитета: за политичка питања и демократију, за правна питања и људска права, и за мониторинг.

Извештаји ова три комитета се затим обједињују на Комитету за политичка питања и демократију и одатле се прослеђују на усвајање на Пленум ПССЕ. За усвајање тог мишљења је неопходна двотрећинска већина присутних посланика.

Посланици СЕ гласају независно од државе из које су

Од 324 члана ПССЕ, државе-чланице које нису признале Косово, њих 13, делегирају 99 посланика. Међутим, упућени у процесе гласања у ПССЕ кажу да је тешко проценити како ће се неки посланик изјаснити по било ком питању. У пракси се показало да се они опредељују не само по државној или националној припадности, већ и по партијској, а неретко и по личном нахођењу. Због тога је спекулисање како би прошао захтев Косова прављење рачуна без крчмара.

У ПССЕ Немачка, Италија, Русија, Француска и Турска, на пример, имају по 18 представника, Пољска и Шпанија по 12, Румунија десет, Грчка, Мађарска и Србија по седам, Хрватска — пет, Албанија —четири... Број делегата зависи од величине државе и може их бити од два до 18.

До сада, Косово је примљено у парцијалне споразуме СЕ, у Банку за развој СЕ 2013. године и Венецијанску комисију, годину касније.

Резолуцију 1244 СБ УН као опомена

При ПССЕ, Косово има трочлану делегацију и она је на сајту СЕ представљена у одељку „Друге делегације“, а уз назив „Скупштина Косова стоји звездица са фуснотом. Представници Скупштине Косова могу да присуствују заседањима ПССЕ без права обраћања, као и састанцима појединих комитета ПССЕ, а приликом помињања Косова у документима СЕ од 2008. године користи се фуснота у којој се позива на Резолуцију СБ УН 1244 и у којој стоји напомена да се статус Косова не прејудицира.
Чланице СЕ су све чланице Европске уније, али и Русија, Турска, Норвешка, Швајцарска, Србија, БиХ, Северна Македонија, Црна Гора... Генерални секретар СЕ је Марија Пејчиновић Бурић (Хрватска), која је на ту функцију изабрана 2019, на пет година.
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала