Могу ли хлеб и млеко да се купују дигиталним валутама и у Србији

У Србији би онлајн набавка криптовалутама у супермаркетима и другим радњама могла да заживи уз посредовање крипто-мењачница, које би купчеве уплаћене дигиталне валуте претварале у динаре и прослеђивале их продавцима. То би значајно допринело имиџу наше земље у блокчејн-крипто свету, али експерти сматрају да има још простора за побољшање.

У онлајн продавници водећег ланца супер маркета у Хрватској, „Конзум“, од овог месеца може да се плаћа и криптовалутама. С обзиром на то да „Kонзум“ послује под окриљем „Фортенова групе“, која је пролетос постала већински власник „Меркатора“, чини се да се онлајн плаћање дигиталним валутама ближи и Србији.

Иако у „Роди“ и „Идеи“, које су у власништву „Меркатора“, још не може да се пазари криптовалутама, из „Меркатора“ нису одбацили пружање те могућности у наредном периоду.

Набавка криптовалутама у Србији

Правни стручњак за дигиталну имовину Богдан Вујовић предочава да би, под постојећим правним оквиром, онлајн набавка криптовалутама могла да буде омогућена и у Србији уз посредовање лиценцираних крипто-мењачница које би купчеве уплаћене дигиталне валуте, уз провизију, претварале у гарантовани фиксни износ у динарима и прослеђивале га продавцима.

„С аспекта продавца било би свеједно да ли му је неко платио у дигиталној имовини или коришћењем платне картице. Подсећам да на овај начин ризик волатилности цена дигиталне имовине прелази на пружаоца услуга и да управо због волатилности својих цена дигитална имовина не може да постане широко прихваћено средство плаћања, изузев стабилних новчића“, истиче Вујовић за „Спутњик“.

Директор Блокчејн централе Никола Корбар сматра да би онлајн плаћање криптовалутама било могуће у Србији и да би мотивисало људе да уложе у дигиталне валуте, али да се не би обављало главним криптовалутама, попут биткоина и етеријума, јер су провизије на трансакције тим валутама високе.

„Не верујем да ћемо видети да људи биткоином или етером плаћају рачуне од 500 динара. С друге стране, с другим криптовалутама, попут тетера и солане, може да се ради, јер су провизије занемарљиве. Јасно је да би људи имали неку врсту сигурности ако би тиме могли да плате, јер су многи постављали питање како да тиме купе хлеб, ауто или стан“, предочава Корбар.

Пословна шанса и дигитални токени

Осим пословања с криптовалутама, Вујовић сматра да би продајни ланци требало да послују и с дигиталним токенима. То би функционисало тако што би купац уплаћивао новац на своју картицу или апликацију у замену за токене којима би куповао код изабраног продавца. Ако токене не потроши одмах, месечно би му се обрачунавала камата у виду додатних токена који заправо представљају попуст на производе тог продавца.

„На овај начин потрошачи учествују у ‘лојалти’ програму у ком могу да зараде тј. остваре попуст на куповини производа код свог трговца, а трговац унапред добија средства по много повољнијим условима него на тржишту капитала, при чему додатно јача базу својих потрошача. О маркетиншким ефектима оваквог поступка нема потребе да говорим“, каже Вујовић.

Осим пословања с криптовалутама, стручњаци сматрају да би продајни ланци требало да послују и с дигиталним токенима.

CC BY 2.0 / BTC Keychain / Bitcoin & Litecoin

Вујовић додаје да је само питање времена када ће плаћање дигиталном имовином постати стандард и да ће компаније које прве уведу ту могућност имати конкурентску предност у односу на оне које је уведу касније.

Плус за имиџ у блокчејн свету

Иако омогућавање онлајн плаћања криптовалутама у Србији не би значајно утицало на цене тих валута на тржишту, Корбар истиче да би оно изузетно допринело имиџу наше земље у блокчејн-крипто индустрији:

„Ми смо већ свима на радару због изузетно великог броја блокчејн девелопера по глави становника. Колико се сећам, на петом смо месту, према истраживању ‘Стартап џинова’. Србија је, што се тиче регрутера и индустрије људских ресурса која запошљава програмере, при врху“.

Ипак, Корбар верује да онлајн плаћање криптовалутама не би привукло крипто-инвеститоре у Србију, већ да би то учинила либералнија пореска политика, која је код нас таква да се приликом трговања дигиталним валутама плаћа намет од 15 одсто на капиталну добит.

„Ја се искрено залажем да Србија прати модел Португала који је ставио нула одсто пореза на крипто. Они су на тај начин у Португал привукли велики број крипто-милионера, милијардера, бизнисмена и фирми које с друге стране стварају изузетно велику потрошњу. Имате људе који купују имања, аутомобиле и користе разне производе и услуге“, напомиње Корбар.