Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на
 - Sputnik Србија, 1920
ЕКОНОМИЈА
Спутњик Економија прати најновије вести, анализе и извештаје из Русије, региона и света.

Сателит открива сваки објекат у Србији виши од 30 сантиметара, али Срби граде и испод земље

© Sputnik / Лола ЂорђевићЗграда у изградњи
Зграда у изградњи - Sputnik Србија, 1920, 18.12.2021
Пратите нас
Иако најновији сателитски снимци Републичког геодетског завода (РГЗ) откривају где се у Србији налази око милион објеката изграђених у протеклих шест година и друге геопросторне податке, експерти напомињу да је за тачне информације о објектима и даље потребан излазак инжењера на терен.
Сателитски снимци РГЗ-а показали су све објекте више од 30 центиметара изграђене од 2015. до 2021. године. Испоставило се да је у том периоду у Србији изграђено око милион нових објеката, од којих је највише њих у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу, као и да је од 2015. до 2020. изграђено чак 10 одсто укупно сазиданих објеката.
Сателитски снимци високе резолуције, преносе домаћи медији, дају информације о просторним променама и корисни су за одржавање и ажурирање база података Катастра непокретности, топографских и картографских база података и других службених регистара РГЗ-а, као и за спровођење пројеката од националног значаја у којима су геопросторни подаци кључни.

Сателитски снимци РГЗ-а

Уз то, они би могли да пруже и основ за покретање поступака пред државним и органима локалне самоуправе, јавним предузећима за имовинско-правне односе, урбанизам и грађевинарство, пољопривреду, шумарство, заштиту животне средине, управљање ризицима, друштвену и фискалну политику...
Председник Удружења грађевинских инжењера Србије Живојин Вујановић напомиње да надлежни без снимака не би знали да ли се и где неки објекат налази, али да тачни подаци о објектима могу да се добију тек када се подаци добијени снимцима ускладе са реалним стањем на терену, које утврђују инжењери који легализују објекте.
„Снимци снимају одозго, у кров и на основу снимка се не може установити да ли објекат има приземље, подрум, четири, пет или 10 спратова. Сада у Катастру можемо да нађемо нечију кућу за коју стоји да има 150 квадратних метара на бази којих власник плаћа порез. Она у стварности може имати 600 квадратних метара, јер може имати подрум, приземље, два спрата и поткровље. Раније се уписивала само основа објекта и такви подаци су се слагали у Катастар“, каже Вујановић.
Осим локација, уз помоћ снимака би могле да се утврде и друге корисне информације о објектима, попут те да ли се они налазе на клизиштима, додаје Вујановић:
„Свашта би могло да се уради с подацима, почев од планирања било какве изградње. Сад је актуелан чист ваздух. Долазимо у позицију да се може видети колико објеката има и колико они производе штетних гасова у зимским условима због ложења. Да не причам о пољопривреди и водопривреди, где се дивља градња појављује у небрањеним деловима, коритима река. Само то треба још дорадити и ускладити да би имало пун ефекат. Ако остане овако, имамо недовршен посао, јер ћемо знати да ту постоји објекат, али не и којих је димензија“.
© Фото : Иван Вагнер / РоскосмосСателитски снимци би могли да помогну у планирању било какве градње.
Поглед из Међународне свемирске станице - Sputnik Србија, 1920, 17.12.2021
Сателитски снимци би могли да помогну у планирању било какве градње.

Проблем легализације објеката

С друге стране, Каћа Лазаревић, власница истоимене агенције за некретнине, сматра да подаци прикупљени сателитским снимцима неће бити ни од какве користи у поступцима пред државним органима, зато што пре свега треба да буде донесен Закон о легализацији објеката.
„Када се донесе Закон о легализацији објеката онда ће се видети шта може да се легализује или не може. Да ми на основу снимака било кога ангажујемо да се покрене, то је илузија. Сви они који зидају бесправно радили су то у договору с неким, мислећи да ће, као што ће и бити, једног дана то легализовати“, истиче Каћа Лазаревић за „Спутњик“.
Према њеном мишљењу, надлежни би требало да се усресреде на решавање предмета у Катастру непокретности:
„Боље тиме да се баве него што снимају. Што не сликају колико имамо предмета у Катастру, то би било много интересантније. То су хиљаде и хиљаде предмета“.
Главни корисници снимака су органи државне управе и локалне самоуправе, образовне институције и друге државне установе. Подаци ће, уз одговарајуће услове, бити комерцијално доступни и јавним предузећима, правним и физичким лицима, професионалим корисницима који се баве пословима у области некретнина, ГИС-а, енергетике, инжењеринга, пољопривреде...
Документи - Sputnik Србија, 1920, 26.09.2021
ДРУШТВО
Више се у Србији не може продати два пута исти стан - истовремено
Шалтер - бирократија - Sputnik Србија, 1920, 27.08.2021
ДРУШТВО
Нема више чекања на шалтеру: Електронски до потврде о новоименованој адреси
Јекатеринбург - Sputnik Србија, 1920, 12.10.2021
ЕКОНОМИЈА
Представници Руског катастра и српског геодетског завода разменили искуства на форуму у Русији
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала