Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на
 - Sputnik Србија, 1920
ДРУШТВО
Занимљиве приче, репортаже, догађаји, фестивали и културна дешавања из Србије, Русије и остатка света

Тајна древних Инка могла би да буде нада за будућност

CC0 / Pexels/Julia Volk / Пустиња у Јужној Америци
Пустиња у Јужној Америци - Sputnik Србија, 1920, 18.12.2021
Пратите нас
Jедноставно пољопривредно планирање помогло је Инкама да изграде моћно царство Јужне Америке. Плански приступ пољопривредној, друштвеној и царској организацији омогућио је Инкама да сакупе велике вишкове хране за употребу током суша, поплава и сукоба.
Када се изађе из чамца и стане на североисточну обалу острва Исла дел сол, даље се иде вековима старом стазом која води поред рушевина из времена Инка и пре Инка – тамбоса (успутне станице), светилишта, храмова, тргова, олтара и церемонијалног комплекса који укључује Титикалу, плочу од пешчара из које је андски бог творац Вирацоча изнео Сунце и Месец, преноси Курир.
Пре неколико година, један репортер кренуо је њиховим стопама, чамцем из боливијског града Копакабане преко узбурканог језера, које се налази на надморској висини од 3.812 метара. За ово језеро је, када је до њега путовао 1900-их, британски истраживач Перси Харисон Фосет рекао да је једино место на свету где путник може да „пати од морске и планинске болести истовремено“.
Када се изађе из чамца и стане на североисточну обалу острва Исла дел Сол, даље се иде вековима старом стазом која води поред рушевина из времена Инка и пре Инка – тамбоса (успутне станице), светилишта, храмова, тргова, олтара и церемонијалног комплекса који укључује Титикалу, плочу од пешчара из које је андски бог творац Вирацоча изнео Сунце и Месец, преноси Национална географија..
CC0 / / Гравура уређена 1887. на храму Сунца на острву Титикака
Гравура уређена 1887. на храму Сунца на острву Титикака - Sputnik Србија, 1920, 18.12.2021
Гравура уређена 1887. на храму Сунца на острву Титикака
Опчињен древним локалитетима и погледом на снегом ишаране Кордиљере Реал у даљини, посетилац мало пажње обраћа на терасаста поља која вијугају дуж обронака острва. Ипак, на први поглед, али само на први поглед, једноставно пољопривредно планирање помогло је Инкама да изграде моћно царство Јужне Америке.
Позната као андени (на шпанском „платформе“), ова терасаста поља су раштркана по централним Андима. Прва су направљена пре око 4.500 година, направили су их припадници древних култура широм региона, а усавршиле су их Инке, које су се појавиле у 12. веку. Инке су биле мајстори усвајања и прилагођавања техника, стратегија и система из других друштава.
„Андени су креативан начин пркошења терену... који омогућава ефикасан начин узгоја [усева]“, каже Сесилија Пардо Грау, кустос изложбе „Перу“ Британског музеја.
Тим платформама су андске заједнице победиле изазовно окружење – стрме падине, мале наслаге тла, екстремне и нагле флуктуације температуре и оскудне или сезонске падавине. Наводњавани из вештачких базена и помоћу разрађених система за наводњавање, анденима је значајно проширена површина обрадивог земљишта. Такође, андени су чували воду, смањивали ерозију земљишта и – захваљујући каменим зидовима који су апсорбовали топлоту током дана, а затим је испуштали ноћу – штитили биљке од јаких мразева.
Ово је омогућило пољопривредницима да узгајају десетине различитих врста усева, од кукуруза и кромпира до киное и коке. Резултат је био велико повећање укупне количине произведене хране.
Уз употребну, андени такође имају и уметничку вредност, јер формирају геометријске шаре по пејзажима Анда. Неке изгледају као џиновске зелене степенице уклесане у планину, док су друге састављене од скупова концентричних кругова, привлачећи пажњу попут оптичке илузије.

Перуанско археолошко налазиште Морај

Једно од најупечатљивијих је перуанско археолошко налазиште Морај, које подсећа на природни амфитеатар. Налази се на 3.500 метара надморске висине, око 50 км северно од некадашње престонице Инка, Куска.
Захваљујући прилагођеном дизајну, величинама, дубинама и оријентацијама тераса, температурна разлика између највишег и најнижег степеника је око 15 степени. Морај је описан и као „пољопривредна истраживачка станица“: овде су откривени узорци тла из целог царства, а истраживачи тврде да су Инке ово место можда користиле за експериментисање. Можда су овде испробавали ротацију усева, припитомљавање и хибридизацију.

Важан фактор у ширењу царства Инка

Софистициране пољопривредне технике попут андена имале су једну од кључних улога у ширењу царства Инка. Познато као Тавантинсују, на свом врхунцу је обухватало већи део данашњег Перуа, западне Боливије, југозападног Еквадора, југозападне Колумбије, северозападне Аргентине и северног Чилеа.
Један од најстаријих сачуваних извештаја о њиховој употреби потиче од Гарсиласа де ла Веге (1539-1616), сина племкиње Инка и шпанског конкистадора. Након што су заузели нову територију, Инке су почеле да проширују количину пољопривредног земљишта доводец́и веште инжењере, навео је де ла Вега у својој књизи Краљевски коментари Инка.
„Прокопавши канале [за наводњавање], поравнали су њиве и оградили их како би вода за наводњавање била адекватно распоређена“, написао је он. „Градили су терасе на планинама и обронцима, где год је земља била добра... На тај начин је читаво брдо постепено обрађивано, платформе су заравњене као степенице и сва обрадива земља је искоришћена“.
Новопроширено земљиште је касније подељено на три дела: један за цара Инка; један у верске сврхе; и један за заједницу, чије су транше потом делили локални лидери. Иако нису били опорезовани, земљорадници су морали да проводе време радећи на царевој и верској земљи, као и на својој.

Пољопривреда и политика

Пољопривредне праксте, као што су андени, комбиноване су са митмом, стратегијом која је подразумевала да Инке населе освојене територије. Мит'а је била обавезна дужност која се користи за обезбеђивање радне снаге за изградњу инфраструктуре, укључујући путну мрежу дугу десетине хиљада километара.
Овакав приступ пољопривредној, друштвеној и царској организацији омогућио је Инкама да сакупе велике вишкове хране за употребу током суша, поплава и сукоба. Ове залихе – које су укључивале чуњо (замрзнути осушени кромпир) који се добијао наизменичним излагањем мразу и јаком сунцу – чуване су у огромним складиштима званим куллкас.
Како нису имали стандардизован језик, Инке су користиле сложен систем разнобојних чворова познатих као куипу за вођење евиденције, као и за праћење популационих и астрономских података. Неки академици верују да је куипу можда чак коришћен за бележење прича, поема и песама.
Грау тврди да су куипу – чији су примери изложени на изложби Британског музеја – били централни у друштву Инка.
„Они су наследили ово знање од Варија, друштва које је постојало на јужним висоравнима, 400 година пре Инка“, рекла је она. „Инке су користиле децимални систем: имали су другачији чвор за сваки број од један до девет, а затим за десетине, стотине и хиљаде... куипу је био кључан у начину на који је царство било организовано.“
На крају, андени, залихе и куипу помогли су Инкама да проширују царство које је на крају доминирало великим делом Јужне Америке, обухватало је 12 милиона људи и створило величанствене грађевине као што је Мачу Пикчу.
CC BY 4.0 / cropped photo/Tencho / Платформе на којима се саде усеви степенасто
Платформе на којима се саде усеви степенасто - Sputnik Србија, 1920, 18.12.2021
Платформе на којима се саде усеви степенасто

Долазак шпанских конкистадора

Долазак шпанских конкистадора у 16. веку довео је до пада Инка и пропадања андена. Колонијална насиља, епидемије европских болести и присилно расељавање опустошили су домородачко становништво централних Анда. Донесено је и европско семе и примењиване су европске праксе садње.
Међутим, иако су многи андени напуштени и пропали, никада нису потпуно нестали. Ослањајући се на знање које се преноси генерацијама, многи андски фармери настављају да их користе и данас, па иако их путници често занемарују, они су и даље уобичајен призор на местима као што су Исла дел сол и шири регион Титикаке, Света долина близу Мачу Пикчуа, и кањон Колке у јужном Перуу.

Адени –древна пракса за 21. век

Последњих година, обновљено је и академско интересовање за андене као облик одрживе пољопривреде који би могао да помогне свету да се носи са климатском кризом, недостатком воде и ерозијом земљишта. Организација Уједињених нација за храну и пољопривреду, на пример, описује традиционалну андску културу као „један од најбољих примера прилагођавања и знања фармера свом окружењу“, и истиче њен одрживи приступ коришћењу земљишта, управљању водама, заштити земљишта и биодиверзитету усева.
Четири и по хиљаде година након што су се први пут појавила, терасаста поља Анда данас су нада за будућност.
Археолошка ископавања - Sputnik Србија, 1920, 08.12.2021
НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА
Златни лотосов цвет египатске краљице и печат са именом бога: Велико откриће у гробници на Кипру
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала