Да ли ће задуживање поскупети: ФЕД и ЕЦБ најавили подизање каматних стопа, шта то значи за Србију?

Америчке федералне резерве (ФЕД) најавиле су да ће агресивно смањити месечне куповине обвезница и кренути да подижу референтну камату од пролећа 2022. године, као одговор на растућу инфлацију.

Централна банка САД је у новембру смањила износ месечних куповина за 15 милијарди долара, у децембру је то смањење удвостручила, а од почетка следеће године ће додатно срезати куповине како би окончала програм подстицаја уведен 2020. с циљем пружања подршке привреди да се избори с корона кризом.

Када такозвани програм квантитативног ублажавања буде завршен, крајем зиме или у рано пролеће, ФЕД предвиђа да ће почети да подиже каматне стопе, које је на овонедељном састанку оставио на непромењеном нивоу. Пројекције показују да званичници ФЕД-а очекују чак три повећања стопе у 2022. години.

„За нас је много битније да ли ће Европска централна банка да повећа камате, јер је њен утицај на нас већи“, наводи Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду.

Према његовим речима, у Европи се спорије одлучује и када се смањују и када се повећавају каматне стопе.

„После одлуке ФЕД-а може бити и да ће ЕЦБ, с одређеним кашњењем, нешто слично урадити. Тада ће скочити и камате на наше задуживање у иностранству”, указао је за „Политику“ Арсић.

Лист подсећа да је на недавној ванредној седници владе, одржаној због енергетске кризе, министар финансија Синиша Мали упутио је умирујућу поруку да ће Србија на рачуну на крају године имати две милијарде евра и да ни у јануару ни у фебруару држава неће морати да излази на тржиште капитала.

„С обзиром на веће приходе и мање расходе које смо имали, биће нам мањи јавни дуг за један процентни поен од предвиђеног, износиће 57,2 процента БДП-а”, казао је министар.

Будући да је недавним ребалансом буџета предвиђено да минус у јавним финансијама износи 4,9 одсто бруто домаћег производа (БДП) јасно је да Србија по овом питању није прешла у плус, односно у суфицит, већ да је реч о средствима на рачуну државе.

Арсић објашњава да пошто имамо дефицит у овој години, та средства на рачуну нису акумулирани приход од пореза, односно штедња, већ од кредита, јер се Србија у овој години задужила за више од 2,5 милијарди евра.

Према његовом мишљењу, вероватно је реч о консолидованом рачуну трезора и нису сва та средства предвиђена за плаћање. Ту има сопствених средстава државних институција, болница, судова, локалних заједница, факултета. То је уобичајено, држава увек има у резерви неколико стотина милиона евра за ванредне ситуације.

„Сада је прилично јасно да ће дефицит бити мањи него што је планирано ребалансом. Између 3,5 и четири одсто БДП-а што је још висок дефицит. Изгледа да неки расходи иду слабије него што је планирано, а приходи су нешто бољи. Пошто се приходи планирају у номиналном износу када је инфлација већа и они су већи. Добро је што смо се ове године задуживали по ниским каматама, јер ће можда оне догодине бити веће“, казао је Арсић.

Све о домаћој и светској економији

Прочитајте овде