Лоше вести за електричне аутомобиле – студија предвиђа да ће литијум и кобалт нестати за 11 година

Немачки Институт „Дојче виртшафтс“ урадио је истраживање у ком је установио да се 22 сировине сматрају врло угроженим, укључујући кобалт, литијумом и графит. Убрзани заокрет на е-мобилност могао би због тога да трпи, будући да се важне сировине за производњу батерија исцрпљују након 11 година

За поборнике ексклузивне е-мобилности, то је огроман проблем. То је такође знак да држава не сме да се меша у одређена подручја и мора допустити слободан економски и технолошки развој. Јер једнострано финансирање е-аутомобила ствара нове проблеме. Студија Института показује да би важне сировине за батерије попут кобалта, литијума и графита могле да се значајно прореде у следећих једанаест година.

Инситут је врло критичан кад је реч о капацитетима 22 важне сировине у следећих неколико година. То се односи кобалт, литијум, графит, али и олово, сребро, магнезијум, иридијум, никл и платину. А то би могло да успори политички наметнуту енергетску транзицију током борбе против климатских промена. Платина, иридијумум и никл потребни су за производњу водоника. А за енергетски прелаз у Немачкој би до 2030. године требало да се произведе између 90 и 110 терават-сати електричне енергије коришћењем водоника и метана како би се надокнадио губитак фосилних горива. Но вероватно се само око 14 терават-сати може произвести у земљи. Ширење „зеленог водоника” треба даље подстакнути, али зависно од технологије електролизе, проширење капацитета вероватно ће бити значајно нарушено недостатком сировина као што су платина и иридијум.

Кобалт ће трајати још 11 година

Студија такође износи лоше вести за заговорнике строге е-мобилности. Јер и овде сировине вероватно постављају границе, поготово када је реч о сложеној производњи батерија. У плановима ЕУ „Фит фор 55” годишње емисије из нових возила треба смањити за 100 посто до 2055, што представља дефакто забрану мотора с унутрашњим изгарањем. У првом кораку, емисије треба да се смање за 55 посто до 2030. године. То би значило да би уз тренутно субвенционирани бум е-аутомобила до тада било потребно око 36 милиона електричних возила с капацитетом батерије од око 1300 гигават-сати. Иако се студија усредсређује на сировине за батерије, не треба заборавити да су ретки материјали попут неодима и диспрозијума, који се користе у магнетима електромотора, такође потребни за електричне аутомобиле. Али студија такође види проблем с литијум-јонским батеријама које су се до сада користиле. Зато што би кобалт, који је потребан за производњу, могао постати редак. Познате резерве кобалта трајаће око 11 година, с обзиром на предвидиво повећање потражње.

Нема разлога за панику?

Међутим, како је приликом представљања студије рекао извршни директор Института Карл Лајтблу , нема разлога за панику. Уместо тога, то треба схватити као сигнал упозорења да „морамо нешто учинити на свим нивоима”. Будући да су батерије без кобалта у изради већ неко време, „не треба потцењивати ​​технолошки напредак”, каже Лајтблу . Поготово јер технологија рециклирања и даље напредује, посебно зато што се многе сировине копају у земљама с нестабилним политичким условима и индустрија стога жели да задржи зависност на ниском нивоу. Осим тога, такође је нејасно хоће ли е-мобилност у коначници превладати у овој мери, јер су до сада недовољан домет, слаб капацитет батерије и други проблеми ово чинили играчком за добростојеће зелене гласаче из викенд-насеља великих градова, упркос политичком финансирању у милионима. Поготово јер се најпре мора произвести потребна зелена електрична енергија, пише портал „Вошенблик“.

Кад је реч о упозорењима о несташици сировина, Лајтблу би могао бити у праву. Јер се од ‘80-их редовно упозорава да ће залихе нафте трајати само 40 година. Захваљујући побољшаној технологији и отварању нових рударских подручја и могућности за рециклирање, ових 40 година се изнова и изнова помиче, чак и ако ће им, наравно, кад-тад доћи крај.