Главобоља за САД: Русија и Кина стварају највећи континентални блок – од Јапана до Европе /видео/

Стварање блока Кине и Русије јесте заправо стварање највећег потенцијалног такозваног евроазијског континенталног блока који се протеже од Јапана, па све до европских граница, а који има и довољно простора, ресурса и становника.

Ово је за Спутњик рекао новинар и некадашњи амбасадор Драган Бисенић поводом последњег разговора председника Русије Владимира Путина и Кине Си Ђипинга.

Политички Блок Русије и Кине

Путин и Си су разговарали о САД, јер су оне у својим активностима обележиле Русију и Кину као две претње светском миру. На последњем Самиту за демократију који је организовао председник САД Џозеф Бајден, а који је био посвећен борби против ауторитарних режима и ауторитарности у свету, Кина и Русија су означене као најважнији носиоци ауторитарних тенденција у свету.

Кинески и руски председници су наравно разговарали и о томе иако су министарства спољних послова обе земље саопштила да је то обнова хладноратовске реторике.

„Путин и Си су разговарали и о новом савезу АУКУС и поручили да он нарушава нуклеарну равнотежу у свету, а било је доста речи и о енергетици које је веома важно и доминантно у свету. Они су најавили да ће се лично срести у фебруару следеће године што значи да ће то бити још један корак у даљем развијању односа Кине и Русије који су већ сада најближи“, каже Бисенић.

Тражи се нова глобална равнотежа

Он наглашава да присуствујемо тражењу нове равнотеже између три најважније глобалне силе које нису једнаке по свим својим параметрима али када се узму све заједно оне су у стању да одлучујуће утичу на односе у свету.

Сједињене Државе још из Трамповог времена најављују окретање ка Азији и Кини, тој експоненцијално растућој економској и технолошкој моћи. То је посебно осетљиво питање за САД због тога што је Кина у неким областима достигла технолошку супериорност, а њен губитак за Америку значи један шири проблем.

„Уколико овакви односи Русије и Кине остану и даље, постојеће проблем за САД и због тога амерички председник Бајден настоји да на дипломатски начин усклади америчке односе са једном и са другом силом што рецимо председник Трамп није чинио“, сматра Бисенић.

Оживљавање Уједињених нација

Председник Бајден је, према оцени нашег саговорника, сигурно најискуснији амерички спољнополитички делатник, јер је први пут у Москви био 1977. године тако да можемо да га сматрамо много бољим кремљологом од свих оних који се представљају да су то данас.

Бисенић сматра да на основу разговора који је вођен прошле недеље између Путина и Бајдена и најаве следећег који би требало да буде одржан до краја године, може се рећи да су резултати охрабрујући за обе стране.

Ипак, иако у Савету безбедности Уједињених нација седе и САД и Русија и Кина, Путин и Си су нагласили да је неопходно да се наредне године обавезно одржи самит петорке. Бисенић сматра да је то јако битно како би се хармонизовао приступ чланица Савета безбедности неким глобалним питањима која укључују еколошка али и питања које се односе на безбедност.

„Она би требало да унесу известан нови дух у рад Уједињених нација. Већ дуже време постоје иницијативе за реформу УН и Савета безбедности значи постоје захтеви различитих држава које би желели да учествују у раду СБ као што је рецимо Турска. Уколико се сталне чланице нађу на заједничком скупу или састанку то би оживело деловање УН на глобалном нивоу и на ефикаснији начин“, каже Бисенић.

Кад економска питања постану безбедносна

Поводом чињенице да је Русија ставила вето на предлог резолуције УН која је доводила климатске промене у везу са одржавањем мира и безбедности у свету, наш саговорник објашњава да се сада разна питања исказују као питања безбедности.

„Тако се економска питања могу подвести под безбедносну капу, а ту пре свега говоримо о санкцијама. У овом случају вероватно су постојали неки специфични разлози зашто се на тај начин говори, а можемо да претпоставимо да је реч о Арктику и о питањима која се односе на енергетику. Русија наравно има своје посебне интересе на том подручју и своје погледе на то како се и у ком контексту та питања сагледавају у УН, рекао је наш саговорник.

Он додаје да би та Резолуција свакако била изговор да се интервенише у свакој земљи на планети.