Васкрсава пројекат којим би Србија могла да подмири потребе у нафти за наредних пола века?

Планом ЈП „ПЕУ Ресавица“ за следећу годину предвиђен је пројекат детаљних геолошких истраживања у оквиру којег је планирано измештање реке Моравице код Алексинца и могуће вађење уљних шкриљаца, рекао је за еКапију Бранко Ђукић, извршни директор за техничке послове у овом јавном предузећу.

„Предвиђено је да се на локацији код реке Моравице изврши један раскоп у оквиру пројекта детаљних геолошких истраживања. Ту треба да се измести корито Моравице у дужини од 650 метара, да би се можда могла захватити једна количина угља површинском експлоатацијом, а тим захватањем би могао да се извади и један део уљних шкриљаца“,рекао је Ђукић.

Идеја стара 15 година

Према његовим речима, то је ушло у план Ресавице за 2022. годину, који је прошао надзорни одбор компаније и који ће ићи на Владу на усвајање.

Подсећања ради, план вађења уљних шкриљаца на локацији код Алексинца датира од пре петанестак година, а 2012. године држава је чак тражила и консултанта за тај пројекат и најављивала потрагу за стратешким партнером за тај посао за који упућени тврде да је скупа, а и изузетно прљава технологија.

Тих година се писало да резерве шкриљаца у Алексинцу подмирују потребе Србије за наредних 50 година у нафти, те да би чак могло да их буде и за извоз.

Ресорно министарство на челу са ондашњим министром Оливером Дулићем такође је најављивало измештање тока Моравице, у дужини од 1.300 метара. Међутим, све је остало на нивоу планова, јер се убрзо власт променила.

Чека се сигнал државе

На питање да ли се у јеку електроенергетске кризе у Србији можда размишља о покретању подземне експлоатације мрког угља из Алексиначких рудника, који је, кажу стручњаци, много квалитетнији од лигнита, веће енергетске вредности, Ђукић каже да планом „Ресавице“ за следећу годину није предвиђено отварање рударења у оквиру Алексиначких рудника са подземном експлоатацијом.

„После несреће 1989. године то ископавање је стављено ad acta. Ми имамо одређене, веће количине угља у лежишту Дубрава у Алексинцу, и могли бисмо то да вадимо, али када, то не могу да кажем. За то је протебна стратегија, студија, потребна је документација, а то тек ако се донесе одлука на нивоу државе да се угаљ копа из овог лежишта. Али,по мени, проћи ће време док се то не деси“, каже Ђукић.

А када је реч о ископу угља са површине, у Алексиначком руднику је 2019, први пут после 30 година, извршен пробни ископ 3.000 тона угља, али се даље од тога није отишло.

Ђукић, међутим, каже да та пробна производња још није завршена.

„Завршили смо два ископа, остала су још два, и то смо ставили у план и за следећу годину, па кад прође зима извршићемо раскоп још та два и дати на анализу. Након тога се прави извештај за министарство да је пројекат детаљних геолошких истраживања завршен, како би се даље правили евентуални планови да се ураде конкретни пројекти“, наводи он и закључује да се у тренутној кризи не може рачунати на угаљ из Алексиначких рудника.

Фали новац, фале пројекти

И директор Алексиначких рудника Немања Денић је за еКапију потврдио да се након пробног површинског откопавања чекају даљи пројекти.

„Не можемо без пројеката ништа да наставимо да радимо. И даље је површинска експлоатација угља у плановима, али то не мора да значи да ће је бити. Увек фали новца и фале пројекти“, наводи Денић који каже да они раде по директиви из Ресавице, а да за сада нема директиве да се настави откопавање.

„Све што је тражено је урађено, сви подаци су дати на обраду, и на основу њих би требало да се заврше пројекти и техноекономска анализа, да се види да ли је то исплативо, па ако је држава рада да се то ради, тек онда да се ради“, закључује Денић.