„Атеље снова“: Архитекта открива како ће изгледати Балашевићев музеј /фото/

Идејно решење музеја посвећеног Ђорђу Балашевићу представљено је јуче у Новом Саду. На конкурсу је победило решење архитектонског бироа из Љубљане, а изградња „Атељеа снова“ би требало да почне наредне године. Архитекта Васа Перовић открива како ће изгледати музеј посвећен новосадском кантаутору.

Архитекта Васа Перовић каже за Спутњик да „Атеље снова Ђорђа Балашевића“ не види баш као музеј. Наравно, имаће карактер музеја, али неће бити структуисан као „складиште ствари из историје“.

„На неки начин то би могао да буде хибрид између музеја, споменика и неке платформе у којој могу да се стварају нови садржаји. Тренутно је то само идејно решење, план је да се са градом Новим Садом реше ствари у вези са власништвом земљишта, а мислим да ће то бити врло брзо, и да се са пројектом музеја почне следеће године“, открива Перовић и додаје да је намера да се паралелно ради на пројекту и организацији финансирања Музеја, на чему ради Фондација Балашевић.

„Атеље снова“: Поклон песника Новом Саду

„Атеље снова“ би требало да буде постављен као „нека врста поклона песника Новом Саду“ тако да ће зграда изгледати као кутија која се отвара и имаће серију објеката „који некако излазе из ње и на неки начин су везани за стваралаштво Ђорђа Балашевића“. Мотиви одређених Балашевићевих песама у музеју биће представљени на „релативно апстрактном нивоу“.

„Атеље снова“, идејно решење музеја посвећеног Ђорђу Балашевићу

© Фото : Спутњику уступио Васа Перовић

„Музеј би требало да буде активна институција и, на неки начин, платформа која ће омогућити ново читање Балашевића уз помоћ дигиталних технологија. Неће имати класичну спомен-собу него активнији простора који би барем три или четири пута годишње мењао поставке и на неки начин анимирао посетиоце много интензивније него што се то очекује од нормалних меморијалних комплекса“, открива архитекта.

„Парк у парку“ и приземље – промењиви део музеја

Музеј ће бити постављен у Универзитетском парку који ће делити са Ректоратом универзита у Новом Саду. Пројектантима је важно да унутар парка успоставе територију Балашевићевог „Атељеа снова“. Предложили су да се направи један парк у парку, мали парк у коме би се налазио музеј, звао би се Парк Ђорђа Балашевића и у њему би се налазиле све биљке које је у песмама помињао.

„Атеље снова“, идејно решење музеја посвећеног Ђорђу Балашевићу

© Фото : Спутњику уступио Васа Перовић

„Атељеа снова“ би у приземљу био потпуно повезан са парком и „отворен за програмску колонизацију“ и то је промењиви део музеја. У средини објекта била би велика пројекцијска дворана у којој би се могли гледати снимци са концерата и један документарни филм ког су Ђорђе и Оливера Балашевић направили пре неколико година а који никад није био приказан.

Собе назване по песмама и степенице ка небу

На спрату би било 11 меморијалних соба и то би биле фиксне тачке музеја. Архитекта Васа Перовић напомиње да би собе биле као нека диорама,а реч је о начину на који су у 19. веку приказивали животиње у савани или индијанска села тако што би направили велике стаклене кутије око којих су биле организоване сцене.

„Предложили смо диораму соба које носе имена по 11 кључних песама Ђорђа Балашевића где би били доста апстрактни прикази ситуација из његових песама. То је фиксни део музеја који би на неки начин омогућавао директно искуство читања Балашевићеве поезије“, истиче Перовић.

На крову музеја који би био „активни део простора“ требало би да се нађе серија објеката. Ту би се нашли простори за отворене представе или трибине а било би и једно мало море по песми „Живот је море“. Пројектоване су и степенице које иду ка небу и које повезују стваралаштво Балашевића са небеским.

Архитекта: И кућа, и музеј, и споменик

„Атељеа снова“ требало би да функционише истовремено и као кућа и као музеј и као споменик или меморијални центар, а пре свега би требало да буде релативно отворен простор за различите погледе на Балашевићево стваралаштво.

„Атеље снова“, идејно решење музеја посвећеног Ђорђу Балашевићу

© Фото : Спутњику уступио Васа Перовић

Перовић који је професор на Архитектонском факултету у Љубљани и више од две деценије живи у иностранству, истиче да је „преко границе“ схватио колико је био велики Ђорђе Балашевић.

„Схватио сам да ако се све то замрзне у једну пермамнентну форму, неће бити интересантно на дуги рок. Она то може бити само ако успе да пројектује поетику Балашевића у различитим формама“, закључује Перовић.