Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на
 - Sputnik Србија, 1920, 17.12.2021
КУЛТУРА
Рубрика која прати културне феномене и догађаје, ствараоце и личности који својим делом креирају савремену културну сцену у земљи и у свету.

Јовановић, Предић, Шумановић и други великани српског сликарства пред београдском публиком

© Галерија Матице српскеСава Шумановић, Женски акт с огледалом, 1923.
Сава Шумановић, Женски акт с огледалом, 1923. - Sputnik Србија, 1920, 22.12.2021
Пратите нас
Изложба „Колекција као огледало. Модернизам у делима из Галерије Матице српске“ биће отворена 23. децембра у Галерији Српске академије наука и уметности (САНУ) у Београду. Изложба обухвата дела великана српског сликарства од последњих деценија 19. до средине 20. века, попут Паје Јовановића, Уроша Предића, Саве Шумановића, Петра Лубарде.
„Ова изложба је настала пре две године, на позив Националне галерије Словеније у Љубљани. Идеја је била да по свом избору представимо српски модернизам, а ми смо се потрудили да конципирамо свеобухватну изложбу која покрива период од 1880. до 1950. године и да кроз најрепрезентативнија дела тог времена представимо што већи број аутора и тема“, каже у разговору за Спутњик ауторка изложбе Тијана Палковљевић Бугарски, управница Галерије Матице српске.

Развојни пут српског сликарства – Од Паје Јовановића до Петра Лубарде

Изложба обухвата 86 дела – 75 слика, седам скулптура и четири графике – која приказују развојни пут српске ликовне уметности од реалистичких опредељења насталих под утицајем уметничких академија у Бечу и Минхену до окретања ка модернизму 20. века, услед одласка наших уметника на школовање и њихових боравака у Прагу, Будимпешти и, коначно, Паризу, као центру уметничких идеја 20. века.
© Галерија Матице српскеМилан Коњовић, Жита, 1938.
Милан Коњовић, Жита, 1938. - Sputnik Србија, 1920, 22.12.2021
Милан Коњовић, Жита, 1938.
Посетиоци изложбе могу да прате токове у српској ликовној уметности од од идеја реализма, импресионизма и симболизма до актуелних експресионистичких и интимистичких израза исказаних кроз религиозне и историјске композиције, али и теме портрета, пејзажа, акта и ентеријера.
Према речима ауторке изложбе, уз најпознатије и најрепрезентативније уметнике попут Уроша Предића, Паје Јовановића, Стеве Алексића, Ивана Табаковића, Надежде Петровић, Петра Добровића, Саве Шумановића, Милана Коњовића и Петра Лубарде, изложена су и дела јавности можда мање познатих сликара, попут Михајла Б. Ђурића и других који су својом делатношћу оставили траг у историји српске уметности, али и колекцији Галерије Матице српске.
„Изложба се савршено уклопила у простор Галерије САНУ, све су слике стале и све имају своје место, баш као и скулптуре. Кроз одабир дела на изложби говоримо не само о развоју српског модернизма, већ и о огледању институције у својој колекцији - причамо и о развоју Музеја Матице српске који је отворен 1933. године и о односу с овим уметницима који су тада били у пуној снази. Многе од њих, попут Уроша Предића, Паје Јовановића, Васе Поморишца, Матица српска је стипендирала, односно омогућила им школовање у европским центрима. Истовремено, они су активно учествовали у раду Музеја Матице српске, а касније галерије, тако што су јој поклањали дела, или тако што је галерија откупљивала или наручивала од њих радове“, објашњава Тијана Палковљевић Бугарски.
© Галерија Матице српскеНадежда Петровић, Помпеји, 1907.
Надежда Петровић, Помпеји, 1907. - Sputnik Србија, 1920, 22.12.2021
Надежда Петровић, Помпеји, 1907.
Према њеним речима, посебно је занимљива и веза уметника који су представљени на изложби са Српском академијом наука и уметности, с обзиром на то да су многи од њих били чланови САНУ.
„На почетку изложбе се налази портрет Ђоке Јовановића који је радио Паја Јовановић, затим аутопортрети Ивана Табаковића и Љубице Цуце Сокић и други радови. На тај начин показујемо да ова колекција није само слика наше институције, него свеукупно српске културе“, каже ауторка поставке.
© CANDIR MARTINПетар Лубарда, Дурмитор, око 1950.
Петар Лубарда, Дурмитор, око 1950. - Sputnik Србија, 1920, 22.12.2021
Петар Лубарда, Дурмитор, око 1950.
Током трајања изложбе посетиоце очекују стручна тумачења и пригодна предавања, а изложба ће бити отворена до 20. фебруара 2022. године.
Реализацију изложбе и пратећег каталога омогућило је Министарство културе и информисања Републике Србије и Градски секретаријат за културу Града Београда.

Нови Сад – Европска престоница културе

С обзиром на то да је Нови Сад током наредне године Европска престоница културе наша саговорница каже да је Галерија Матице српске, као једна од репрезентативних установа културе, припремила низ програма и изложби.
„Већ смо отворили две изложбе. Једна је 'Живот, сан, смрт – европски оквири српског симболизма' која обухвата и радове српских и европских уметника тог правца. Имамо бројна дела из региона, из музеја 'Белведере', из Модерне галерије у Загребу, из Музеја за умјетност и обрт у Загребу, из Галерије у Осијеку. Она показује нашу припадност европском корпусу уметности с краја 19. и почетка 20. века. Прошле недеље смо отворили изложбу 'Новосађани бирају', партиципативни пројекат који показује учешће грађана у животу институција. Нови Сад није европска престоница само због установа, историје, фестивала, већ због грађана који у том граду живе“, наглашава Тијана Палковљевић Бугарски.
За фебруар је планирана изложба „Миграције уметности – Уметност миграција“, а уследиће изложба рађена с Музејом Југославије, о збирци Јованке Броз, односно сликама које су биле у кући у којој је провела последње три деценије свог живота.
© Галерија Матице српскеУрош Предић, Девојка на студенцу, 1918-1940
Урош Предић, Девојка на студенцу, 1918-1940 - Sputnik Србија, 1920, 22.12.2021
Урош Предић, Девојка на студенцу, 1918-1940
„Радимо, такође, изложбу 'Паралеле' с Уметничким музејом из Темишвара, која показује блискост наше и њихове колекције уз бројне заједничке ауторе и теме, као и исти оквир у којем су стварали. А за крај године, и наш јубилеј – 175 година Галерије Матице српске - припремамо изложбу о Урошу Предићу као једном од великана везаног за Матицу српску и наш музеј, под називом 'Урош Предић за све'“, каже Тијана Палковљевић Бугарски.
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала