Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на
 - Sputnik Србија, 1920
ЕКОНОМИЈА
Спутњик Економија прати најновије вести, анализе и извештаје из Русије, региона и света.

Србија излази на Суецки канал

© Wikipedia / AashayBaindurСуецки канал
Суецки канал - Sputnik Србија, 1920, 25.12.2021
Пратите нас
За Србију би било од великог значаја да се после дуго времена врати на огромно тржиште Египта и у силосима на Суецком каналу складишти пшеницу за извоз не само у ту земљу, него и околне. Египат је највећи увозник пшенице на свету и то би послало добру поруку и другима, сматра стручњак за пшеницу, проф. др Мирослав Малешевић.
Да би то тако могло да буде наговестила је вест из Исмаилије у Египту, према којој делегација нашег Министарства пољопривреде у тој земљи са домаћинима разговара о могућности добијања силоса за складиштење пшенице унутар економске зоне Суецког канала. Српски силос би био и дистрибутивни центар за Блиски исток и Африку.

Извоз пшенице у Египат договорен

Извоз српске пшенице Египту договрен је почетком 2019. године приликом посете министра пољопривреде Бранислава Недимовића тој земљи када су прецизиране све процедуре око извоза.
Тада је констатовано да би договор о извозу пшенице допринео да наш извоз пољопривредних производа на то тржиште које броји више од 100 милиона становника буде четири пута већи и премаши 100 милиона долара.
„Било би дивно када бисмо добили барем један контигент да извеземо за Египат који је највећи светски увозник пшенице и наша пшеница би по свом квалитету одговарала њиховим стандардима. То су они већ проверавали. Проблем је, међутим, логистика. Њихова најмања шаржа, или лот је 25.000 тона и ми нисмо имали логистику за тако нешто, нисмо имали силос где да концентришемо ту пшеницу“, објашњава Малешевић.
Уколико то не успемо договор о извозу остаће само на лепој жељи, зато се, како каже, треба потруди да се то реализује, како не бисмо испустили ту шансу, јер имамо потребан производ.

Недостаје логистика

Недостаје логистика, јер нам, како истиче овај стручњак за пшеницу, производња није тако организована, као ни пријем и откуп пшенице одређеног квалитета. Напомиње да се треба адекватно припремити за жетву 2023. године, када бисмо могли да изађемо на захтевно тржиште Египта.
© Flickr / twitter.com/mattwi1s0nБез силоса у коме би складиштили пшеницу у Египту тешко до договореног извоза на огромно тржиште
Мрежа за реституцију тврди да је нови закон „законита“ пљачка државне својине и зато ће се, најављују, жалити Европској комисији и међународним институцијама. - Sputnik Србија, 1920, 24.12.2021
Без силоса у коме би складиштили пшеницу у Египту тешко до договореног извоза на огромно тржиште
Организовање складишног простора је неопходан други корак да бисмо могли да реализујемо споразум о извозу договорен 2019. Поред тог простора мора бити стандардизован квалитет пшенице која ће бити складиштена, каже он и објашњава да минимум 25.000 тона мора бити обезбеђено за складиштење да бисмо били конкурентни на тендеру који они расписују. Углавном се, напомиње Малешевић, те количине крећу између 50 и 100 хиљада тона.

Пшенице има

За производ сматра да не би требало да бринемо.
„Ми смо извозили 700-800 хиљада тона, чак и до милион тона пшенице у зрну и негде 300-400 хиљада тона брашна. А сада имамо два милиона тона пшенице вишка које би требало продати. Зато би било добро да се неко страно тржиште отвори, поготово што су ценовни услови повољни“, сматра наш саговорник.
Он, међутим, упозорава да је наш досадашњи извоз био углавном спонтан, да имамо јако велики број углавном мањих извозника пшенице. У једном моменту их је било чак више од 200, што је, по његовом мишљењу, врло неозбиљно.

Искористити шансу

Прича са Египтом је сасвим другачија од тога, упозорава он.
„Ово је међународни уговор, то мора да се потврди на највишем нивоу, држава мора да буде гарант тога. То је јако озбиљна ствар и када једном уђете на то тржиште ту треба и да останете јер су они међу државама гледано глобално највећи увозници. Они немају апсолутно ништа од своје производње и увозе преко 100 милиона тона и имају високе стандарде за квалитет. Али ми то можемо да испунимо“, уверен је Малешевић.
То подразумева да ћемо морати коначно да почнемо да одвајамо зрна и класификујемо пшеницу. Према званичним информацијама пшеницом је засејано 592.000 хектара и у најбољим условима уз просечан принос од пет тона по хектару то би било три милиона тона пшенице. Да род буде и 4,5 тона по хектару имаћемо преко наших потреба, за које нам је довољно око 1,5 милиона тона, истиче стручњак за пшеницу.
© Sputnik / Александр Кряжев / Уђи у фото-галеријуСрбија има два милиона тона пшенице вишка и било би добро да се неко страно тржиште отвори, поготово што су цене повољне
Жетва озиме пшенице  - Sputnik Србија, 1920, 24.12.2021
Србија има два милиона тона пшенице вишка и било би добро да се неко страно тржиште отвори, поготово што су цене повољне
Проблем је што је сортимент прилагођен европском купцу, а он није тај који тражи Египат који као и све арапске државе тражи висок и уједначен стандард. Али и то се, како каже, може постићи јер имамо подручја где се тај квалитет може остварири.
А уговорен и сигуран извоз би свакако био подстицај за произвођаче да се тиме додатно баве, закључио је Малешевић за Спутњик.
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала