Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на
 - Sputnik Србија, 1920
СВЕТ
Најновије вести из света

На помолу ноћна мора за ЕУ: Берлускони размишља о кандидатури за председника

© AFP 2021 / TIZIANA FABIБивши италијански премијер Силвио Берлускони
Бивши италијански премијер Силвио Берлускони - Sputnik Србија, 1920, 26.12.2021
Пратите нас
Евентуална кандидатура бившег италијанског премијера Силвија Берлусконија, лидера странке Форца Италија, за председника Италије и његова могућа победа изазвала би тектонски поремећај у ЕУ, јер би он вероватно обновио односе са Русијом а није искључено ни да би покушао да Италију изведе из ЕУ, али ни да потегне питање отпризнавања Косова.
Ово је мишљење Милисава Паића, директора Српског спољнополитичког круга и дипломате у пензији, на гласине да Берлускони планира да се у својој 84-тој години кандидује за првог човека Италије почетком идуће године. Иако Берлускони ову вест није ни потврдио ни демантовао, део политичке Италије већ сад је у паници, па су неки кренули и да пишу петиције против његове потенцијалне кандидатуре.

Да ли је на помолу ноћна мора ЕУ

Паић примећује да Берлускони са својим скандалима, секси забавама „бунга бунга“ и још свачега тешко да морално може да добије на изборима али, како каже, политика је флуидна материја и све је могуће а Берлускони зна са народом.
„По неком правилима, италијански председници су људи у озбиљним годинама, и са те стране то и не би био неки проблем али је чињеница да би његов долазак на место председника републике имао врло велики утицај на међународну позицију Италије без обзира што је председник мање-више протоколарна личност,“ каже Паић.
Берлусконијева политика на међународној сцени би била доста другачија него што је сада у Италији која, сматра Паић, спада у најпослушније војнике ЕУ.
„Оно што је сигурно јесте да би Берлускони нормализовао и знатно унапредио односе са Русијом јер је он и у ранијем периоду имао посебне афинитете према Москви, а са друге стране би и његова позиција према Србији и РС била другачије , односно, имао би много више разумевања за питање српског националног корпуса,“ уверен је саговорник Спутњика.

Русија, Косово, Србија…

Да ли би се Берлускони заложио да се преиспита одлука о признању Косова јер је италијанска влада у то време била техничка, или не то је питање на које је, напомиње Паић, сада теже дати одговор.
„То не би зависило толико од њега колико од односа снага у италијанском парламенту. Не мислим да је то реално, јер је Италија сада једна од најдисциплинованијих чланица НАТО пакта и ЕУ. Осим тога, та техничка влада је у то време донела и многе одлуке које су биле од значаја и за ЕУ, и то око буџета, иако је до њеног формирања било резерви према томе како да наступи јер су постојале резерве према Бриселу,“ подсећа Паић.
Оно што је, што се тиче нашег саговорника, реалније јесте да би Берлускони ако би постао председник сигурно покушао да издвоји Италију из ЕУ, што би и те како уздрмало бриселску администрацију.

Берлускони и ЕУ

„Берлускони је био један од највећих критичара и опонената политике Брисела и познато је да је он имао јако критички однос према Немачкој, посебно Британији и мање према Француској. Он је у то време био политичар који је био „трн у оку“ тим најјачим и најутицајнијим земљама НАТО савеза и нема сумње да би његов избор за председника Италије и те како утицало на расположење у тим утицајним европским круговима. Сасвим је сигурно да они не би са одобравањем прихватили његов избор,“ верује Паић.
Берлускони, послератни премијер Италије са најдужим стажем, који је у октобру рекао - „Мислим да Силвио Берлускони може бити користан земљи“ – прошлог месеца је послао антологију својих говора и политичких приоритета скоро свим од близу 1.000 парламентараца који ће изабрати председника, обавезујући се на листу либералних вредности у настојању да прошири своју привлачност.

Стидљива подршка за Берлусконија

Лидер Уније демохришћана (УДЦ) Лоренцо Чеза рекао је тим поводом: „Ако је Берлускони кандидат за председника републике, дужни смо да га подржимо.“ И лидер Лиге, коју предводи Матео Салвини, у јануару је рекао да би „Берлускони био велики председник републике“.
Победнички кандидат треба да обезбеди две трећине гласова, али ако нико не постигне тај циљ у прва три круга, летвица се спушта на 50 одсто гласова плус један. Лист „Гардијан“ који је потегао ову причу навео је и дуг низ судских поступака и пресуда против Берлусконија и на крају додао: „Из ових разлога, молимо све парламентарце да не гласају за председника републике. У ствари, не треба ни да причају о томе, а ако је могуће, ни не размишљају о томе.”
Иначе, Берлускони и даље помиње да је својој мајци обећао да ће једнога дана бити председник. Берлускони је бише пута био на челу владе, а његова друга влада била је најдуготрајнија у историји италијанске републике.
Он је такође власник и оснивач медијских компанија које многи називају италијанско медијско царство. Важи за једног од најбогатијих људи Италије. Био је и председник фудбалског клуба ФК Милан између 1986. и 2004; после његове оставке – која је изнуђена законом – 26. децембра 2004. тим није изабрао новог председника, тако да је он данас само сувласник тима.
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала