Рам - капија Балкана која крије необичне приче о току векова поред Дунава (видео)

Тврђава Рам смештена је на обали Дунава, у истоименом селу у општини Велико Градиште и представља једно од најстаријих утврђења на овим просторима. Богату историју ове тврђаве и необичну причу о току векова поред Дунава у књизи „Рам – капија Балкана“ испричао је новинар Драган Миленковић.

Широј јавности Миленковић је познат као стручњак за Јапан, дугогодишњи дописник Танјуга из те земље, оснивач Српско-јапанског друштва и преводилац јапанске књижевности. Инспирацију да своја истраживања и сазнања о Раму и тврђави преточи у књигу пронашао је, каже, у осећању обавезе и жеље да пише о свом крају, будући да је одрастао у Великом Градишту.

„Често су ме питали како сам одлучио да одем у Јапан, а ја сам у шали говорио да сам се спустио низ Дунав, отишао до Азије и потом отишао у Јапан. Нисам био ни свестан да говорим истину јер од Рама до Константинопоља, данашњег Истанбула, води стаза којом су људи одвајкада ишли пешке, коњима или колима и никада нису наилазили на препреке. Таквих стаза на земљиној кугли има неколико, попут оних у Северној и Јужној Америци, а једна чак иде преко Африке, прелази у Индију и долази, кажу, до Русије. Ову стазу која иде до Рама некада су користили Римљани“, објашњава Миленковић.

Рам - капија Балкана

Рам, како наводи, делује нестварно, као да је спуштен са неба.

„Он је на тако необичном месту да је чак атмосферски повезан са Средоземљем јер око Рама дувају ветрови онда када су олује на Средоземном мору. Поред Рама пловио је Александар Македонски, а ово место су у прошлости многи одабирали за прелазак преко Дунава. Први међу њима био је цар Трајан који је саградио мост да би ратовао са варварима. Са зидина тврђаве Рам види се Виминацијум, а невероватно је да је чак двадесет римских царева прошло кроз ово место или поред њега”, наводи гост „Спутњик интервјуа“.

Књига "Рам - Капија Балкана"

© Sputnik / Радоје Пантовић

Према његовим речима, Рам је место бројних значајних догађаја, укључујући и то да чувени војсковођа Диоклецијан не би постао римски цар да није дошао близу Рама где су га војници прогласили за цара након што је убијен његов противник Нумеријан.

„Због свог стратешког положаја Рам је увек био значајнији него што димензије тврђаве показују. Преко Дунава се одвијала врло жива трговина, па је Рам био и значајан комуникациони и економски центар. У време под Турцима у Раму је било седиште обласног суда, а његови становници били су ослобођени великог дела пореза због улоге коју су имали у осматрању Дунава, послова које су обављали у вези са војним акцијама, као и са транспортом робе. Један од најзначајнијих војсковођа Првог српског устанка Миленко Стојковић имао је титулу војвода од Рама и био је једини Србин који је имао харем“, указује Миленковић.

Драган Миленковић, аутор књиге "Рам - Капија Балкана"

© Sputnik / Радоје Пантовић

Свети Сава, Карађорђе, Вук Караџић...

Код Рама је, додаје наш саговорник, Дунав прешао и први српски архиепископ Сава, да спасе Србију од напада Мађара.

„Код Рама се из Русије вратио Карађорђе, а у Раму је извесно време радио и Вук Стефановић Караџић који је током Првог српског устанка ту постављен за цариника. Када учимо о Вуку Караџићу налазимо га у бечким библиотекама како тугује, сиромашан и болестан, док је у књизи „Рам- капија Балкана“ описан срећан, 23-годишњи Вук Караџић. Постоји запис о њему који говори да је тада, као младић, био имућан, имао слуге, своје чиновнике, а чак је изнајмио и две девојке из околине да чисте и брину о кући и којима је толико био одушевљен да је чак и ноћу држао отворене очи, да му случајно не побегну“, каже Миленковић који у књизи представља на десетине знаменитих личности - владара, војсковођа и храбрих бораца од доба Старог Рима до 20. века.

Посебна поглавља посвећена су сину Бранислава Нушића, Страхињи Бану Нушићу који је погинуо приликом одбране овог дела Србије, као и једном од најбољих српских новинара свих времена Предрагу Милојевићу, рођеном у Раму.

Чудесне судбине, узбудљиви доживљаји, егзотични прикази, фасцинантни укуси и мириси појављују се на 320 страна ове књиге, са близу 400 илустрација и мноштвом историјских докумената, а текст на српском прате резимеи сваког поглавља на енглеском језику.

Недавно реконструисана тврђава Рам, код које су Дунав некада прелазиле лепотице из харема, дипломате, шпијуни, опасни јањичари и одлучни устаници, данас је не само драгуљ туристичке понуде Србије, већ и нова културна позорница која је већ угостила бројне уметнике.