НАТО се спрема за велики рат са Русијом

Северноатлантска алијанса се спрема за велики оружани сукоб са Русијом, изјавио је заменик министра одбране Русије Александар Фомин на брифингу за војне аташее и представнике страних амбасада акредитованих у Москви.

„Војна конструкција блока је потпуно преусмерена на припрему за велики оружани сукоб високог интензитета са Русијом“, истакао је Фомин.

Он је нагласио да је у доктринарним документима НАТО-а последњих година, на пример, у војној стратегији НАТО-а за 2019. годину, Руска Федерација директно, „без икаквог двоумљења представљена као главни извор претњи коалиционој безбедности“.

Истовремено, Фомин је подсетио да је „Римска декларација и даље на снази“.

„У њој је, конкретно, утврђено да Русија и Алијанса једна другу не сматрају за противника. Овај став је потврђен на самиту Савета Русија-НАТО 2010. године у Лисабону“, додао је заменик министра одбране.

Према његовим речима, намерне провокације НАТО-а у близини руских граница могу са великом вероватноћом прерасти у оружани сукоб.

„Алијанса је у последње време прешла на праксу директних провокација које имају високи ризик да прерасту у оружани сукоб“, прецизирао је Фомин.

Као пример навео је покушај британског разарача „Дефендер“ 23. јуна 2021. да продре у територијалне воде Русије у области рта Фиолент код обале Крима.

„Индикативно је да је дејства брода британских морнаричких снага обезбеђивао амерички стратешки извиђачки авион РЦ-135“, приметио је он.

Према његовим речима, у региону Црног мора је у поређењу са 2020. годином интензитет активирања извиђачких авиона повећан за више од 60 одсто. Број налета повећан је са 436 на 710.

Како је навео, обим и интензитет активности оперативне и борбене обуке према плановима НАТО-а у зони Црног мора се повећавају.

„Укупно је ове године команда здружених Оружаних снага НАТО-а извела 15 вежби на Црном мору. Током 2020. било их је осам“, навео је Фомин.

Присуство бродова и помоћних пловила ванрегионалних држава НАТО-а у Црном мору „заправо је добило трајни карактер“, констатовао је он.

Према његовим речима, у 2021. години земље НАТО-а извршиле су више од 1.200 налета авионима и преко 50 излазака ратних бродова за поморско извиђање у зони Балтичког мора. У региону су 2021. године Здружене Оружане снаге НАТО-а извеле више од 20 догађаја оперативне и борбене обуке.

„Истовремено су у коалиционе активности активно укључују неутралне државе и наши најближи суседи – Финска и Шведска“, истакао је Фомин.

Он је такође нагласио да је НАТО, након повлачења САД из Споразума о ликвидацији ракета средњег и кратког домета, заправо игнорисао иницијативу председника Русије Владимира Путина да се уведе мораторијум на распоређивање нових ракета средњег и кратког домета у Европи и могућност развоја мера међусобне верификације за решавање постојећих забринутости.

Обуздавање уместо заједничких пројеката

Северноатлантска алијанса планира војно обуздавање Русије, док је раније више пажње посвећивала заједничким пројектима од интереса за НАТО, додао је Фомин.

„Тренутно жалосно стање у односима између Русије и НАТО-а може се објаснити чињеницом да је Алијанса често прибегавала ‘хибридним методама’ за обуздавање Русије, комбинујући дијалог са јачањем војних припрема. Последњих година акценат је стављен на војно обуздавање, док се раније више пажње поклањало пројектима сарадње од интереса за Алијансу“, објаснио је Фомин.

Истовремено је напоменуо да је погоршање односа Русије и НАТО-а почело пре 2014. године.

„После завршетка Хладног рата, Руска Федерација је у више наврата покушавала да пронађе нове облике за сарадњу са НАТО-ом, да створи стабилан, равноправан систем европске безбедности за све. Било би погрешно веровати да је погоршање односа Русија-НАТО почело 2014. године“, додао је Фомин.

Према његовим речима, „циљеви равноправне сарадње које је декларисала Алијанса нису се испуњавали много раније, фактички, одмах после распада Варшавског пакта“.

Русија је, при томе, тада била невиђено отворена за конструктивно партнерство са Западом и извршила је добровољну демилитаризацију земље на својим западним границама. Извршено је и невиђено по размерама повлачење трупа из земаља Варшавског пакта“, истакао је руски дипломата.

Он је подсетио да је 27. маја 1997. године у Паризу потписан Оснивачки акт о међусобним односима, сарадњи и безбедности између Руске Федерације и Северноатлантског савеза, којим је проглашено да се Русија и НАТО више не доживљавају међусобно као противници.

„Документ је садржао политичке гаранције војне уздржаности. Алијанса је, конкретно, преузела обавезу да спроводи своју колективну одбрану расположивим средствима, без додатног размештања ‘значајних борбених снага’. Потврђено је да ‘државе-чланице НАТО-а немају намере, планове нити разлоге да размештају нуклеарно оружје на територији нових чланица и не морају да мењају ниједан аспект нуклеарних снага НАТО-а или нуклеарне политике НАТО-а’”, подсетио је он.

Према његовим речима, НАТО је такође изјавио да је спреман да развија дугорочно партнерство са Русијом, да настоји да ојача стабилност и безбедност у Евроатлантском региону на основу заједничких интереса.

Фомин је напоменуо да је данашњи састанак условљен потребом да се изнесу оцене Министарства одбране Русије о стању и природи интеракције Русије и НАТО-а у протекле две деценије.

„Верујемо да је таква ревизија сада више него икада потребна да би се разумело зашто је Руска Федерација управо сада послала Сједињеним Америчким Државама и блоку НАТО-а пројекте правно обавезујућих споразума о безбедносним гаранцијама“, објаснио је Фомин.

Највеће ширење НАТО-а 2002. године

Фомин је подсетио да се најзначајније ширење НАТО-а на исток догодило 2002. године, током неколико таласа приближавања инфраструктуре Алијансе западним границама Русије блок је значајно повећао свој борбени потенцијал.

„Године 2002. почели су преговори о приступању Бугарске, Летоније, Литваније, Естоније, Румуније, Словачке и Словеније, које су такође постале чланице НАТО-а у марту 2004. Ова година била је фаза највећег ширења НАТО-а. При томе је значајно порастао потенцијал блока на источном крилу“, подсетио је он.

Према његовим речима, границе блока су се помериле за више од хиљаду километара на исток, што му је пружило могућност да искористи нестратешко наоружање за поражавање циљева на територији Русије.

„На пример, минимално време лета од ваздушних база у Естонији до Санкт Петербурга смањено је на неколико минута. Већи део Калињинградске области нашао се у зони поражавања артиљеријских система... Значајан број инфраструктурних објеката на територији источноевропских земаља дошао је на располагање НАТО-у, чиме су проширене могућности за распоређивање и пребацивање трупа“, објаснио је Фомин.

Он је додао да је у арсенал блока додат велики број наоружања, војне технике и људских ресурса земаља бившег Варшавског пакта... НАТО је добио приступ новим лукама на Балтичком и Црном мору, проширујући оперативне могућности поморских снага Алијансе.

На тај начин је „због ширења на исток потенцијал НАТО-а порастао, с тим што процес није „испровоцирала” Русија. Фомин је нагласио да су 1997. године односи Русије са Западом били „непомућени“.

„Руска страна је на различитим нивоима потврђивала спремност да гради сарадњу у свим областима које су се у том тренутку чиниле најважнијим са становишта европске безбедности. Нису виђени никакви изазови који би захтевали проширење Алијансе. Иако је након поновног уједињења Немачке 1990. цела уједињена држава, укључујући и бившу ДДР, постала чланица Алијансе. Тако је, заправо, направљен први корак ка проширењу блока. Касније су уследили нови таласи ширења НАТО-а“, констатовао је заменик министра.

Он је подсетио да су 1997. године, после самита НАТО-а у Мадриду, почели преговори о приступању блоку Чешке, Мађарске и Пољске. Ове земље су 12. марта 1999. постале прве бивше чланице Варшавског пакта које су приступиле Алијанси.

Ширење НАТО-а на исток негативно утицало на архитектуру безбедности

Фомин сматра да је ширење војне инфраструктуре НАТО-а на исток негативно утицало на безбедносну архитектуру целог европског континента.

„Јасно је да је јачање НАТО-а оставило трага на безбедности Европе“, истакао је он и навео хронологију догађаја услед којих је, између осталог, слабила безбедност у Европи.

„Године 1999. изведена је војна операција неодобрена од УН против Југославије. У бомбардовању Београда страдали су цивили, невини људи, а привреда земље је нарушена. Распад Југославије довео је до новог круга ширења блока због укључивања Албаније, Хрватске и Црне Горе, а касније и Северне Македоније“, истакао је Фомин.

Истовремено, приметио је да су западни партнери наставили да уверавају Русију „да не постоје агресивни планови против Русије“.

„Било би поштено напоменути да је Москва веровала овим изјавама, иако је замрзла сарадњу са НАТО-ом 1999. године због војног решења кризе у Југославији“, додао је Фомин.

Маневри за вежбање рата против Русије

Дипломата је подсетио да Северноатлантска алијанса годишње спроводи тридесетак великих војних вежби у којима се вежба вођење рата против Русије.

„У оквиру борбене обуке посебна пажња се поклања стварању ударних група у близини граница наше земље. Конкретно, у мају-јуну ове године одржана је серија вежби ‘Defender Europe 2021’ са пребацивањем из Сједињених Америчких Држава и Западне Европе на источно крило трупа за појачање до 40 хиљада људи“, рекао је Фомин.

Истовремено, дипломата је подсетио да Оснивачки акт Русија-НАТО из 1997. предвиђа одбијање држава блока „да решавају задатке колективне одбране кроз додатно трајно распоређивање значајних борбених снага“.

„Међутим, тренутно се у Источној Европи континуирано подржава присуство око 13 хиљада војника из ванрегионалних држава блока. Одговарајуће формације су наоружане са око 200 тенкова, 400 оклопних возила, 50 топовских оруђа и преко 30 авиона и хеликоптера“, навео је Фомин.

Он је такође подсетио да су под притиском Беле куће, шефови држава и влада земаља-чланица НАТО-а на самиту у Великој Британији 2014. године обећали да ће до 2024. године повећати издвајања за одбрану на 2 одсто БДП-а, док су истовремено издвајали за најмање 20 одсто за набавку наоружања за извођење истраживачко-развојних радова. Као резултат спровођења ове одлуке, укупни војни расходи савезника за 2021. годину достигли су билион и 174 милијарде долара. Ова цифра премашује војни буџет Русије више од 18 пута. За протеклих шест година раст издвајања Алијансе износио је 278 милијарди долара (31 одсто), а ако се рачуна од 1997. године – онда 715 милијарди долара, односно два и по пута, закључио је заменик министра одбране Русије.

Русија спремна за разговоре о безбедносним гаранцијама

Министарство одбране Русије очекује да ће НАТО у најкраћем могућем року одговорити на предлоге о безбедносним гаранцијама и спремно је да започне преговоре у било ком тренутку, рекао је Фомин.

„Сматрамо да је овај споразум развијен у интересу и Русије и Европе у целини. Надамо се озбиљном, конструктивном разговору. Очекујемо од Алијансе најхитнију реакцију на наше предлоге и спремни смо да започнемо преговоре у сваком згодном тренутку“, закључио је Фомин.

Русија је 17. децембра објавила нацрте споразума са Сједињеним Америчким Државама и НАТО-ом који, између осталог, укључују одредбе о узајамним гаранцијама безбедности у Европи, о неразмештању ракета средњег и кратког домета у узајамном домету и о одбијању даљег ширења НАТО-а на исток, укључујући и за рачун бивших република СССР-а.

Документи су већ предати Вашингтону и његовим савезницима. У једној од тачака нацрта предлаже се да НАТО пружи гаранције неширења Алијансе на територију Украјине. Како је раније изјавио заменик министра спољних послова Русије Сергеј Рјабков, ако НАТО и САД не реагују на захтеве Русије за безбедносним гаранцијама, то би могло довести до нове рунде конфронтације.