Део Албаније ће бити „прогутан“, нестају и бункери отпорни на нуклеарни рат /видео/

Албанске обале су под највећим утицајем ерозије у Европи, а стручњаци кажу да су разлози за то климатске промене и неконтролисана урбанизација.

Уз ушће реке Семан у Јадран, у средњој Албанији, већ су потопљени многи бункери изграђени током владавине Енвера Хоџе за случај америчке, совјетске или кинеске инвазије. Истa судбина дочекала је и полицијску станицу, спортски терен и нафтну бушотину, преноси хрватски портал Индекс.

„Бункери су направљени да издрже готово све, али су изгубили своју једину битку – с морем“, казао је за АФП 80-годишњи Иљир Зани.

Локално становништво тврди да је у само три деценије на овом подручју Јадранско море прогутало 800 метара обале.

Измир Мерница, становник села крај ушћа Семана, прибојава се да би његова кафана могла бити следећа.

„Забринути смо због мора које гута све пред собом. Таласи ће нас прогутати“, рекао је прстом показујући водоторањ који вири из мора, а уз који су некада паркирали аутомобиле.

Године 2009. власти су тенковима из мора извукле седам потопљених бункера. Због струјања мора око бункера настајали су вирови, због којих су се многи пливачи утопили.

Десетак година касније бункери су опет под водом. Према стручњацима за климатске промене Програма Уједињених нација за развој (УНДП), око трећине албанске обале дуге 427 километара под утицајем је ерозије, а годишње настрада метар до два обале.

Абдула Дику, стручњак за заштиту околине, казао је да у Албанији због раста нивоа мора годишње нестане око 27 тона тла по хектару земље, што је око 11 пута више од европског просека.

Влаш Моци из села Керета још увек одржава бункер у ком се некад чувало оружје за противваздушну одбрану, а сада се у њему налази кафић који привлачи стране туристе.

Власници вила и хотела у Керету против мора боре се градњом илегалних усправних гатова. Али стручњаци тврде да такве мере могу само да погоршају ситуацију.

„Таква појединачна решења штете биоразноликости и морском екосистему”, упозорава Мирела Камбери из УНДП-а.

Решење овога проблема још се не назире, будући да се ништа не предузима како би се спречио раст нивоа мора.

„Проблем је у томе што су за потребе градње посечена готово сва стабла јеле, што је наштетило природним системима“, каже мештанин Бесник Зара.

Стручњаци предвиђају и да ће се ниво мора у Албанији до 2100. године због климатских промена повећати за између 40 и 105 центиметара.

Проблемима доприноси и крчење шума, нерегулисано прављење јаруга из река које је убрзало њихове токове и неконтролисана урбанизација дуж обале.