Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на
 - Sputnik Србија, 1920
НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА

Човек мислима пише – револуционарни имплант који је изненадио јавност

CC0 / пиксабеј / Висок коефицијент није предуслов за успех у животу, али уопште није лоше када је висок
Висок коефицијент није предуслов за успех у животу, али уопште није лоше када је висок - Sputnik Србија, 1920, 28.12.2021
Пратите нас
Помоћу можданог импланта „стентрод“ човек мислима може да пише на рачунару или да му зада неку другу команду. То успева зато што тај имплант препознаје његову намеру да помери, рецимо, руку у одређеном смеру и претвара је у заповест коју компјутер разуме и извршава. Ипак, најважније је то што се имплант не уграђује оперисањем мозга.
Најновија вест да је Аустралијанац Филип Окиф (62), који не може да помера руке због амиотрофичне латералне склерозе (АЛС), написао поруку на „Твитеру“ својим мислима помоћу „стентрод“ можданог импланта аустралијске компаније „Синхрон“ изненадила је ширу јавност, али не претерано и стручњаке.

Човек мисли – компјутер пише

Иако чињеница да „стентрод“ омогућава пацијентима да својим мислима бежично управљају дигиталним уређајима звучи невероватно, научни сарадник на Електротехничком факултету у Београду др Андреј Савић предочава да мождани импланти који омогућавају људима да мислима задају команде рачунарима увелико постоје.
Међутим, за „стентрод“ електроду је специфично то што се, истиче он, не уграђује бушењем лобање нити отвореним оперисањем мозга, већ кроз крвни суд.
„Она функционише као стент. Она се на месту на ком желимо да је поставимо, у овом случају то је био моторни кортекс, рашири као стент у крвном суду, фиксира се и снима сигнале из околних можданих области“, појашњава он за „Спутњик“.
© Фото : Youtube/The University of Melbourne/Printscreen„Стентрод“ препознаје намеру парализоване особе да помери руку у одређеном правцу и преводи је у избор конкретног слова на тастатури, померање стрелице миша на рачунару...
Стентрод, мождани имплант који омогућава контролисање електронских уређаја мислима - Sputnik Србија, 1920, 28.12.2021
„Стентрод“ препознаје намеру парализоване особе да помери руку у одређеном правцу и преводи је у избор конкретног слова на тастатури, померање стрелице миша на рачунару...
Зато што је у крвном суду, електрода се налази близу нервног ткива и прикупља његову електричну активност, односно препознаје намеру парализоване особе да помери, рецимо, руку у одређеном правцу. Потом ту намеру преводи у избор конкретног слова на тастатури, померање стрелице миша на рачунару и слично.
„Ми истренирамо рачунар да препознаје одређени број команди. Рецимо, ви покажете том алгоритму како изгледа мождана активност када особа замишља да покреће руку у одређеном правцу. Рачунар научи да препознаје аутоматски мождану активност повезану с покретом, односно жељом покрета у одређеном правцу. Онда свакој од тих активности ви доделите конкретну команду. Рецимо, ако је покрет руке на леву страну, то је покрет миша на леву страну“, објашњава Савић.

Далеко од роботизације људи

Ширу употребу можданих импланата спречава то што не постоје импланти који могу да се користе дужи временски период и што људи не желе да „оду под нож“ да би их уградили. Зато је налажење нових начина да се мождани сигнали сниме битно, истиче Савић.
„Важно је да шира јавност зна да ниједна технологија до сада није успела да направи савршеније начине управљања од онога што је природа дала људском телу. Ово су све технологије које треба да надоместе недостатке, односно помогну људима које имају одређене дефиците функције, а не да унапреде функције или дају неке нове могућности. Дакле, ове технологије и даље имају огромна ограничења“, напомиње он.
Уграђивање можданих импланата у људе раније је најављивао и милијардер и власник компаније „Тесла“ Илон Маск. Последњи пут о томе је говорио почетком децембра, када је изразио наду да ће његова фирма „Неуралинк“ почети да уграђује импланте следеће године. Ти чипови засновани су на истој врсти технологије коју користи и „стентрод“: мозак-компјутер интерфејс.
Стентрод, мождани имплант који омогућава контролисање електронских уређаја мислима - Sputnik Србија, 1920, 26.12.2021
НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА
Мислима написао поруку на друштвеним мрежама преко импланта у мозгу /видео/
Депресија - Sputnik Србија, 1920, 05.10.2021
НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА
„Пејсмејкер“ за мозак против депресије: Нова метода лечења први пут примењена
Мајмун коме су уграђени чипови у мозак игра видео-игру путем мисли - Sputnik Србија, 1920, 07.12.2021
СВЕТ
Маск открио када ће почети са уградњом микрочипова у људе
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала