Хероји битке за радост: Психотерапеути дарују бесплатне сеансе за Божић и Нову годину

Празничну радост каткад може да замени усамљеност, потиштеност или туга. Грађанима у проблему, у Србији и региону, у спас је притекло око 40 психотерапеута који од 15. децембра до 15. јануара држе по једну бесплатну сеансу онима којима је потребна.

Психотерапеут Ана Перовић пре три године је покренула ту иницијативу – „Бесплатне сеансе током празника“.

„Сваке године бележимо искуства и људи кажу да су им сеансе јако значиле. Скоро сви су рекли да би наставили да иду код психотерапеута с којим су имали прву сеансу, било да су у могућности или не. Многе људе, нажалост, финансијска ситуација спречава да себи приуште редовну психотерапију“, истиче Ана Перовић за „Спутњик“.

Терапија је некада потребна зато што неки од нас резонују да нису испунили животне стандарде које нам, наизглед идилични, а заправо извештачени комерцијални прикази намећу око Нове године. Зато људи могу да се осете изоловано, усамљено, потиштено, анксиозно, безвољно и несигурно, уместо радосно и спокојно, чему, нажалост, доприноси и пандемија корона вируса.

„Неки људи резимирају свој живот, где су сада, шта је ова година донела... Многи у том подвлачењу црте доживе неку врсту нелагоде и често нису тамо где су замислили да ће бити. Под ризиком у овом периоду су, независно од пандемије, и људи који су у току године имали неку врсту губитка, јер је ово период у ком су људи фокусирани на заједништво, као и они који живе сами или далеко од блиских особа“, предочава Ана Перовић.

У року од месец дана обично се одржи од 150 до 200 бесплатних сеанси. Најмање 20 одсто људи после прве сеансе настави да иде код психотерапеута.

У року од месец дана обично се одржи од 150 до 200 бесплатних сеанси.

© Sputnik

Битка с тугом, самоћом и страхом

Попут доброг, празничног расположења које нас окружује и лоша осећања су уобичајена појава за ово доба године, током којег су многи осетљивији него иначе. Да би се победила та осећања, прво треба да их прихватимо, а потом да целовито сагледамо свој живот, усредсређујући се притом на његове светле стране: квалитетне људске односе, добро здравље, циљеве ка којима стремимо...

„Најчешће ствари делују много горе него што јесу, а ми много слабије него што јесмо. Сваки пут кад се носимо с анксиозношћу треба да се присетимо с чим смо све изашли на крај или колико смо је пута преживели. Постоји пракса која може да буде корисна: наведете три ствари на којима сте захвални. Колико год да су ситне, могу да вам мало освеже перспективу на сопствени живот. Некада могу да помогну и вежбе дисања које умирују нервни систем“, подвлачи Ана Перовић.

Ипак, то не значи да треба да присиљавамо осећања која нам не долазе спонтано да се појаве. Сасвим је у реду да не славимо празнике онако како се од нас обично очекује ако не осећамо да треба да их тако прославимо.

„Препоручујем да у овом периоду увек будемо мало брижнији према другима. Треба да имамо једни друге мало више на уму. Ако имате неког ко се налази у изолованој или тешкој ситуацији, може да буде лепо да им некако покажете да мислите на њих. С друге стране, сасвим је нормално да и ви сами тражите неку врсту повезаности ако се осећате изоловано“, напомиње Ана Перовић.