„Волела бих да све почне испочетка“: Стрепње и наде деце која у поправном дому дочекују 2022.

„Волела бих да ми за Нову годину све почне испочетка у дому. Много лоша ми је била 2021. година. Највећа жеља ми је да ми ова година буде најбоља у животу“. То је уједно и једина новогодишња жеља петнаестогодишње Е.С. која је смештена у Заводу за васпитавање деце и омладине, односно поправном дому у Београду, где проводи празнике.

Неколико друге деце из дома има једноставнију жељу. Волела би да добију паметне телефоне, по могућству „Ајфоне“, о којима маштају од малена. Међутим, успешнију годину себи жели и однедавно пунолетни Л.Ћ.Н, који ће због својих година ускоро морати да напусти дом.

Деца за Нову годину обично добијају грицкалице, слаткише, сокове, играчке, али и одећу.

© Фото : Спутњику уступио Завод за васпитање деце и омладине у Београду

Он празнике слави с породицом и девојком у Новом Саду, с којом планира да започне заједнички живот у новој години. Тренутно не ради, али план му је да крене да обавља физикалне и друге „успутне“ послове док се не дошколује и почне да ради у ИТ сектору као програмер.

Деца из поправног дома у новој години

Радује га што ће празнике провести с ближњима, али каже и да ни у дому није лоше:

„Није као код куће, али атмосфера је таква да се осетиш као код куће. Навикнеш се. Не могу ја никоме да верујем, али сви су, оно, до сад коректни били овако, нико није цинкарио. Релативно сви су океј, добри. Добра екипа“, сведочи нам Л.Ћ.Н.

Деца и васпитачи направили су честитке с празничним мотивима, декорисали спаваће собе и друге просторије и окитили четири јелке.

© Фото : Спутњику уступио Завод за васпитање деце и омладине у Београду

Поједина деца која не проводе празнике с породицом могу да се растуже, али се васпитачи у дому труде да им поправе расположење и приближе породичну атмосферу, каже Катарина Димитријевић, васпитач у мушкој васпитној групи.

„Оно што можда више разликује нашу децу од оне у општој популацији је то да она немају толико материјалне жеље. Више би волела да празнике проведу с породицом, да им следећа година буде успешнија, а пошто су наша деца и преступници, да иначе не чине тако нешто. Мислим да су доста зрелија од остале популације, да их је живот натерао да пре сазре“, резонује она.

Било да празнике прослављају у или ван дома, деца су га украсила заједно са васпитачима. Направили су честитке с празничним мотивима, декорисали спаваће собе и друге просторије и окитили четири јелке. Празнични дух увукао се међу децу још почетком децембра, поготово међу најмлађе.

„Већ тада крећемо с украшавањем дома, припремамо приредбе за децу, ови мањи спремају рецитације, док већа деца имају приредбу с поруком. Скоро свакодневно правимо те честитке. То наизглед изгледа лако, али ту треба доста стрпљења, поготово њима. Тако деца вежбају своју моторику и остале вештине“, предочава Катарина Димитријевић за „Спутњик“.

Било да празнике прослављају у или ван дома, деца су га украсила заједно са васпитачима.

© Фото : Спутњику уступио Завод за васпитање деце и омладине у Београду

Дарежљиви донатори

Честитке које направе поклањају једни другима, запосленима у дому, наставницима, Министарству за социјална питања и донаторима, од којих већ годинама примају новогодишње пакетиће. Деца обично добијају грицкалице, слаткише, сокове, играчке, али и одећу, рекла нам је Анита Бузејић Шубарић, в.д. директора Завода.

„Прошле године је један комшија дошао и за свако дете тражио бројеве одеће и обуће. Онда је дошао са супругом и сваком посебно донео тренерке, патике, капе, шалове, дускерице, чак и мајице и кошуље. Били су пресрећни, јер је свако поименце добио поклон у складу са својом величином. Било им је прелепо јер је било намењено лично њима. То су биле јако квалитетне ствари, што их на неки начин не издваја од остале деце“, истиче Анита Бузејић Шубарић.

Честитке које направе поклањају једни другима, запосленима у дому, наставницима, Министарству за социјална питања и донаторима.

© Sputnik / Стефан Ђурић

Као и у другим домовима, због корона вируса нико осим деце и запослених у дому не може да присуствује празничним дешавањима, напомиње Анита Бузејић Шубарић:

„Донатори не могу да проведу време с децом и попричају с њима да би за следећу годину знали какве су њихове жеље. Нема те интеракције, већ се само доносе поклони и на томе се завршава. Приредба се исто одржава само у оквиру наше установе, без гостију, што иначе није случај“.

У Завод за васпитавање деце и омладине у Београду смештају се девојчице и дечаци од 14 до 18 година који имају проблеме са Законом и понашањем. Укупно има 36 места, од којих су тренутно попуњена 23, већински дечацима. Под окриљем Завода ради и Центар за смештај страних малолетника без пратње, у ком је попуњено девет места, од укупно 15.

„Није као код куће, али атмосфера је таква да се осетиш као код куће. Релативно сви су океј. Добра екипа“.

© Фото : Спутњику уступио Завод за васпитање деце и омладине у Београду

У следећем тексту „Спутњиковог“ новогодишњег серијала о деци у београдским домовима прочитајте: како средњошколци и студенти без родитељског старања проводе празнике.