Део „Палате“ Албанија иде на продају у оквиру стечајног поступка „Београдске банке“

Део простора у београдској Палати Албанија биће понуђен на продају за најмање 3,8 милиона евра кроз стечај Београдске банке АД, објављено је у обавештењу Привредног суда у Београду.

Палата Албанија је први облакодер у Београду изграђен 1939. године. Зграда је дуго времена била највиши објекат у Београду, а друга по висини на простору југоисточне Европе.

Продаје се "Албанија"

Има четири подземна спрата и 13 надземних етажа. Досеже висину од 53 метара, а од 1984. године је под заштитом Завода за заштиту споменика културе Града Београда. Изграђена је на основу конкурсног пројекта Бранка Бона и Милана Гракалића, из 1938. године.

Објекат је завршен 1939. године по пројектима Миладина Прљевића и конструктора инжењера Ђорђа Лазаревића. Дуго је била највиша зграда, доминирајући објекат модерне архитектуре на гребену Београда и висински регулатор просторне композиције дуж читавог потеза Теразије–Славија. Палата „Албанија“ је укупне површине 8.000 метара квадратних. У време изградње био је други по висини небодер југоисточне Европе, Балкана и Краљевине Југославије.

Име је добила по истоименој кафани "Албанија" из 1860. године, која се налазила на месту данашње палате. Београд су у 19. веку сачињавале претежно приземне и неке једноспратне грађевине, док су утицаји са запада тек почињали да се осећају, као и свест о стварању националног стила у архитектури.

Име добила по кафани

Тако је настала и кафана „Албанија”, која се састојала од подрума, приземља и једног спрата. Средином тридесетих година 20. века, приликом инспекцијског прегледа, остао је записан извештај у коме је изражен општи утисак о њеном запуштеном стању, као и закључак да се она поправком неће моћи довести у ред.

Љигава маса од блата, органских материја и разних течности прекривале су под кафане. Кухиња је била тескобна, ниска, мрачна и несигурна против пожара, док се на једном прозору налазио ћевабџијски роштиљ, а у подруму су носећи зидови били од ломљеног камена са блатом.

И поред лошег стања у коме се кафана налазила, она је представљала омиљено стециште старих Београђана, већина је свраћала због друштва, па им није сметао њен лош спољашњи, а ни унутрашњи изглед. Један од честих гостију тада, био је и Бранислав Нушић, који је, уверен да ће кафана заувек остати на свом месту.