Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на
 - Sputnik Србија, 1920, 17.12.2021
КУЛТУРА
Рубрика која прати културне феномене и догађаје, ствараоце и личности који својим делом креирају савремену културну сцену у земљи и у свету.

Филмска 2021. година: Апокалипса Холивуда и успон српске кинематографије

Холивуд - Sputnik Србија, 1920, 02.01.2022
Пратите нас
Филмски критичар Божидар Зечевић каже за Спутњик да је 2021. године у свету филма на домаћем терену дошло до помака у добром смислу, док филмови светске продукције које је погледао нису „бог зна како занимљиви“.
Уз подсећање да је прошле године детаљно образложио зашто неће коментарисати филмове који су конкурисали или добили Оскара, Зечевић додаје да се на самом крају 2020. године појавило једно ремек-дело које поставља низ знакова питања.

Апокалипса Холивуда: Рушење америчких потпорних стубова

Френсис Форд Копола је за Божић 2020. године изашао са трећим делом „Кума“ који је прерадио и сад се цела та трилогија чита у новом светлу, што је за Зечевића био догађај који је обележио почетак 2021. године.
„Та велика трилогија или тетралогија, ако томе придодамо и филм 'Апокалипса сада' који је такође доживео неколико верзија до оног 'фајнал ката' од пре две године, то је тетралогија која у ствари говори о рушењу четири велика стуба америчког друштва - породице, државе, цркве и војске. Сва четири су се срушила и Америка је остала без четири главна потпорна стуба. У томе је највећи допринос Кополе као једног филмског генија, а ја мислим и последњег аутора Холивуда“, сматра Зечевић.
После Кополе, осим Скорсезеа, није се појавио нико од великих аутора и Зечевић „на хоризонту не види никакву обнову“ америчког филма. Данас, с оне стране океана, осим „дечјих бедастоћа и дебилија, франшиза у наставцима и дечјих мобилних игара, не добијамо ништа осим римејка постојећих затворених светова“.

„Соба за одрасле“ – филм о страдању Грка

Зечевић додаје да га филмови које је гледао 2021. нису натерали да размишља, а један од изузетака је филм Косте Гавраса „Соба за одрасле“, премијерно приказан 2019. и „заиста је био најбољи филм те године“.
То је сага о избацивању Грчке из еврозоне у којој је страдао грчки народ, али и Јанис Варуфакис као његов представник, „министар који је створио грчко привредно чудо“, додаје Зечевић.
У „Соби за одрасле“ понавља се библијска прича о Каину и Авељу и говори о „новој пропасти Грчке у вртлогу ЕУ и еврозоне где цела европска хидра дави једну малу земљу и на крају успева да је удави“, истиче Зечевић. А то је за њега био најјачи филм у 2021. години иако је снимљен две године раније.

„Дневник из Гвантанама“ – интересантно ћутање критике

Филм који га је нарочито подстакао на размишљање јесте енглески „Дневник из Гвантанама“ аутора Кевина Мекдоналда, политички трилер који „прича причу коју већ знамо о 11. септембру и рушењу кула близнакиња у Њујорку“ којим почиње „рат против тероризма“, а то је „једна велика намештаљка“.
У филму ухапсе појединца који је наводно крив за атентат на куле близнакиње и кога цело друштво терорише да призна тај злочин и он га признаје јер нема друге. На крају се испоставља да тај човек нема никакве везе с тим догађајем и да је та прича измишљена само да би се пронашао кривац, истиче Зечевић.
„Ми знамо ко је кривац и да се он не крије међу несрећницима који лутају светом пуни динамита и дижу у ваздух многе објекте и знамо да су узроци много дубљи. То је врло храбар филм једног Енглеза, тим пре што је продукција енглеска и он је обишао свет, али га је критика примила са интересантним ћутањем. То је филм који директно и жестоко осуђује САД које овде играју главну улогу у проналажењу лажних криваца и лажних сведока за злочин који је био повод за почетак великог глобалног рата против тероризма и донео је нове патње свету.“
Истиче да је то једини филм из 2021. који на глобалном нивоу разрешава нека питања, а ако их не разрешава, поставља их и то чини на веома занимљив начини и то је филм који се гледа без даха.

Мали филмови, мале теме, досадни „европски Оскар“

Филмови из 2021. су углавном мали филмови који се баве малим темама какве Зечевића у ауторском смислу више не занимају. Велики део филмова који су конкурисали за „европског Оскара“, односно награду Феликс, Зечевић је одгледао са равнодушношћу и „највећим делом са досадом“.

Врло добра година за српски филм

За разлику од остатка света, У Србији је било врло интересантних филмова, а 2021. била је врло добра година за српску кинематографију, изузетно плодна.
Српски филм се вратио ономе што је некад чинило његову суштину – филмском експерименту, односно истраживању филмског језика, сматра Зечевић. Као успеле филмске експерименте наводи филмове Оаза Ивана Икића и „Не играј на Енглезе“ Слободана Пешића.
„Оба су изванредни филмови, оба су експерименти у најбољем смислу речи и подсећају нас на оно време кад је експеримент чинио златно доба нашег филма. Оба филма иду у сам врх овогодишње продукције, али је ту и један филм који није експерименталан, има класичну структуру а заснован на делу српске класике, романима Борислава Станковића које је филмски уобличио Војислав Нановић – 'Нечиста крв'“.
Што се тиче истоимене серије, Зечевић каже да је неће коментарисати док се не заврши.
Саговорник Спутњика из овогодишње продукције издвојио је и два веома добра документарна филма. Први је дугометражни документарни филм покојног Николе Стојановића, његово тестаментарно дело „Волтеров осмех“ а други је „Крека, ловац на снове“ Слободана Иветића о нашем најпознатијем филмском сценографу Миљену Краковићу Креки.
„На домаћем терену било је много више разлога за задовољство него на светском“, закључио је Зечевић.
Иван Икић - Sputnik Србија, 1920, 29.10.2020
КУЛТУРА
Иван Икић: Живимо катастрофу „Ковид 1984“ — експеримент у којем смо добровољно статисти /видео/
Серија  „Породица“  - Sputnik Србија, 1920, 12.12.2021
ДРУШТВО
ТВ Серије: Оружје меке моћи у културном рату Холивуда и свих осталих, Србија доминира у региону
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала