Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на
 - Sputnik Србија, 1920
ЕКОНОМИЈА
Спутњик Економија прати најновије вести, анализе и извештаје из Русије, региона и света.

Хоћемо ли селотејпом крпити евро - шта чека светску економију у 2022. години

CC0 / Unsplash / Мапа света са новчаницама евра и долара
Мапа света са новчаницама евра и долара - Sputnik Србија, 1920, 02.01.2022
Пратите нас
Ако 2022. не буде гора од године за нама, то ће бити велики успех, сматра економиста Мирослав Јовановић, професор Института за глобалне студије Универзитета у Женеви. Он напомиње да се ниједном од проблема с којим се свет носио у 2021. још не види крај, од пандемије, до инфлације. Све зачињено превеликом задуженошћу и огромном ценом енергената.
Укупни глобални дуг, према расположивим подацима, на половини 2021. године износиo је око 300 000 милијарди долара, што је 3,5 пута више од вредности свега што је у свету произведено. Задуженост држава је данас на вишем нивоу него што је то била на крају Другог светског рата, а извесно је да задуживању није крај. Немачка, најјача европска привреда, већ је најавила да ће се 2022. задужити за више од 400 милијарди евра и то ради трећу годину за редом.

Само да не буде гора

У Америци су на крају 2021. са одобравањем гледали на инфлацију од 6,8 одсто, јер се страховало да ће премашити и седам процената.
Према подацима Федералних резерви (ФЕД), америчке централне банке, валута у оптицају је порасла за 226,3 милијарде долара, што значи да је 20 одсто долара штампано у једној години. И без тих седам посто, инфлација у САД достигла је највиши ниво у последњих 13 година.
Одавно су пале у воду приче аналитичара, па и званичника, да ће она бити неминовна са растом тражње и оживљавањем производње, али кратког даха. Испоставило се да се дах одужио у уздах који је натерао ФЕД да агресивно смањује месечне куповине обвезница чиме је помагао у пандемији посрнулу привреду и становништво. Као одговор на растућу инфлацију, већ с пролећа, раније него што је планирано, кренуће у подизање референтне камате. Неће, дакле, више бити јефтиног задуживања. Званичници ФЕД-а очекују чак три повећања стопе у 2022. години.
© Depositphotos / Rookman48Валута у оптицају у САД је порасла за 226,3 милијарде долара, што значи да је 20 одсто наштампано у једној години
Штампање пара - Sputnik Србија, 1920, 23.12.2021
Валута у оптицају у САД је порасла за 226,3 милијарде долара, што значи да је 20 одсто наштампано у једној години
Јовановић напомиње да је Евроспка централна банка најавила да ће у марту престати са куповином такозваних пандемијских обвезница, програмом наменски установљним због пандемије, али и да ће наставити са старом праксом откупа обвезница, уведеном за санирање економске кризе из 2008. У те сврхе трошиће месечно 40 милијарди евра, а од јесени 20 милијарди, не дирајући у нулту референтни каматну стопу, односно у јефтино задуживање.

Чека нас рецесија

Таква монетарна политика је, међутим, како истиче, неспојива са инфлацијом. Цена енергената, од којих зависи свака врста производње, отишла је, како подсећа, у небо, што само значи ново подизање цена свему.
С друге стране, ланци снабдевања су битно успорени, поготово из Кине према Европи. Нема довољно робе, а када је нема цена јој расте. Значи то је још један од елемента за подстицање инфлације и народ је прилично обесхрабрен, оцена је Јовановића.
„Не постоји могућност снижавања инфлације, а да се у исто време не направи и рецесија. Ако се ради на смањењу инфлације, то значи рестриктивну монетарну и буџетску политику. Ако дође до стезања каиша, онда мора да дође до рецесије. Ако стегнете каиш, стегнете кредитну политику и буџетске расходе, то значи да одузмете кисеоник фирмама, оне не могу да произведу више. Резултат тога је рецесија“, истиче овај економиста.

Отуд тензије са Русијом

Он сматра да управо зато постоје тензије које Запад производи са Русијом, да би се скренула пажња са те, благо речено, врло тешке економске ситуације.
У следећим месецима, за пола године, јако ће бити узбуркана ситуација. И то ће, свакако да има последице на економију, на повећање цена и инфлацију“, нема дилему професор Института за глобалне студије Универзитета у Женеви.
© Sputnik / Алексей Сухоруков / Уђи у фото-галеријуЕвропска централна банка се ни у 2022. не одриче јефтиног задуживања, иако је глобални дуг нарастао на 300.000 милијарди долара и 3,5 пута је већи од БДП-а
Новчанице од 5, 10 и 20 евра - Sputnik Србија, 1920, 23.12.2021
Европска централна банка се ни у 2022. не одриче јефтиног задуживања, иако је глобални дуг нарастао на 300.000 милијарди долара и 3,5 пута је већи од БДП-а
На питање докле ова ситуација са бесомучним штампањем пара, које практично траје од економске кризе 2008. године може да траје, он каже све дотле док за то постоји купац и док им неко верује, а све мање се верује. Зато је, истиче Јовановић, и Србија међу земљама које су повукле своје злато из иностранства ако тај новац „пукне“.

Криза иза угла

„Следећа монетарна криза која је у суштини криза тог папирног новца је изa угла. Да ли ће да се догоди за три месеца или три године, то нико не може сада са сигурношћу да зна, али против такве кризе бар у Европи нема снажних одбрамбених система. Видели смо шта је било 2008. па 2012. године. Евро је једва закрпљен селотејпом. Они издају те обвезнице, али оне ће вредети исто као што данас у Србији вреде обвезнице Краљевине Југославије“, уверен је наш саговорник.
Зато је, додаје он, боље ослободити се тог папирног новца, уложити га у неке некретнине, нешто чврсто. А то се све више и дешава.
На питање да ли је на глобалном нивоу за привреду кључно шта ће се дешавати на релацији САД-Кина, Јовановић одговора потврдно, али и додаје да су битне и привредне релације САД и Европе. При том, напомиње да много мање Кина зависи од њих.
Кина има огромно унутрашње тржиште. То је средња класа која расте не само по броју, него и по дохотку. Њено унутрашње тржиште је битно веће од целокупног тржишта ЕУ. Унутрашње кинеско тржиште има преко 600 милиона потрошача у средњој класи, тако да Кина може кроз унутрашњу тражњу, и то јако добро успева већ више од две деценије, да свој развој заснива не само на извозу, него и на унутрашњој потрошњи“, истакао је овај економиста.
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала