Неће телефон него да се осамостале: Шта за празник сањају и желе деца без родитељског старања

Иако их живот није мазио, студенти и школарци који живе у Дому за децу без родитељског старања „Јован Јовановић Змај“ у Београду не разликују се од својих вршњака. Изузев тога што не живе с родитељима у породичном дому, сањају исте снове и имају исте циљеве као и њихови другари и исто славе Нову годину, хришћанске, па и исламске празнике.

Студенти Ј.Ђ. и М.К из „Змаја“ за Нову годину нису пожелели нов телефон, сат или аутомобил.

Ј.Ђ. је захвална на свему што јој је пружено у дому, али у новој години жели да заврши факултет и осамостали се. М.К. упоредо са давањем испита веома посвећено тренира ММА и жели да унапреди своје борилачке вештине да би постао шампион у својој категорији. Осим тога, обоје прижељкују и добро здравље и да се пандемија корона вируса већ једном заврши.

Студенти Ј.Ђ. и М.К из „Змаја“ за Нову годину нису пожелели нов телефон, сат или аутомобил, већ да заврше факултете и осамостале се.

© Sputnik / Стефан Ђурић

Како „Змајева“ деца славе Нову годину

Када смо пред Нову годину разговарали с њима у њиховом апартману који су за празнике декорисали шареном јелком, украсним венцем, лутком снешка и великим плишаним медведом, нису знали где ће тачно да дочекају 2022, али су знали како ће то отприлике да изгледа.

Као млађи, празнике су проводили на дневним журкама и уз послужење у дому с другарима из своје групе и васпитачима. Данас, у договору с руководиоцем Дома, углавном излазе у градске кафиће и хотеле са друштвом или, ређе, одлазе кући да празнике проведу с породицама. Неки их, пак, и даље проводе у дому, где се сваке године за њих одржавају разне активности, каже нам Ј.Ђ.

„Имамо радионицу с глином, па смо правили наше ситне ствари од глине које смо продавали на новогодишњим базарима. Од тог новца смо куповали пакетиће, добијали џепарац за Нову годину. То је раније било, кад је васпитачица која је отишла у пензију то водила. Овако гледамо да одемо сви заједно у балон који имамо на коришћење, раније су то били терен и теретана. Око празника пустимо неки филм, играмо друштвене игре... Свашта радимо“, прича Ј.Ђ.

Неки школарци и студенти празнике проводе у дому и учествују у креативним радионицама.

© Sputnik / Стефан Ђурић

Јанко Табаковић, руководилац Дома, рекао нам је да се сви запослени: теткице, домаћице, домари, васпитачи, остали стручњаци и он сам, труде да се сва деца у дому осећају као код куће и да у топлој атмосфери обележе празнике. Сваке године заједно украшавају дом, ове године окитили су чак 10 јелки, а радионице у и ван дома обично се одржавају 10 дана пре празника.

„Када су празници у питању, гледамо да будемо на окупу, да заједнички обедујемо, да ручак и вечера буду у мирној, празничној атмосфери. Наравно, за Нову годину буде и весело, пусти се музика, имамо свечану вечеру око седам сати, буде славља, игре и забаве. Много пре тога се направе договори, свако дете старије од 16 година има могућност да испланира дочек Нове године у договору с матичним васпитачем“, предочава Табаковић за „Спутњик“.

Пре пандемије корона вируса, деца су слободније ишла на концерте, представе и филмске пројекције у град, а имала су их и у дому. Данас пре сваког групног одласка у позориште или биоскоп васпитачи морају да се консултују са лекаром.

„За празнике су опет забрањене посете унутар куће. Међутим, прошле и ове године смо организовали догађаје и сусрете у дворишту уз праћење епидемиолошких мера. То је промена која деци прија. Долазе сада и сарадници и гости у двориште, организујемо примопредају поклона, виде се осмеси, виде једни друге, мало попричамо. Мало је боља ситуација, али надамо се да ће све ово да прође и да ћемо моћи да опет широм отворимо врата наше куће свим људима који могу да помогну“, истиче Табаковић.

Сваке године деца и васпитачи заједно украшавају дом, а ове су окитили чак 10 јелки.

© Sputnik / Стефан Ђурић

Школарци и студенти у дому највише пакетића добију управо за празнике, а осим Дома, припремају их и донатори. У њима су обично слаткиши, али пошто се деци испуњавају и посебне жеље, могу да садрже и ствари које су им потребније, попут маказа за шишање, штафелаја, таблета, патика... Некад им се поклањају и курсеви, на пример за шминкере или баристе.

Обележавају се и исламски празници

Осим хришћанских, у „Змају“ се обележавају и исламски празници, јер у Дому већ три и по године постоји и смештај за стране малолетнике без пратње, који желе да остану да живе у Србији. Тренутно их је петорица, а има места за још петоро.

„Имамо још празника који се тичу исламске вере и које доносе странци који долазе из Авганистана, Алжира, Сирије... Ми морамо и њихове празнике да поштујемо и да им омогућимо да их прославе. Као што ми имамо пост, они имају своје дане када једу само ноћу и имају одређено време за молитву. Ова кућа се труди да све то испоштује и омогући“, каже Табаковић.

У Дому „Јован Јовановић Змај“ обележавају се и исламски празници.

© Sputnik / Стефан Ђурић

Дом „Јован Јовановић Змај“ ради под окриљем Завода за заштиту одојчади, деце и омладине у Београду. У њему су деца, односно млади од седам до 26 година. Има 4.500 кватдратних метара и састоји се од три јединице: домског смештаја, прихватилишта за хитно збрињавање злостављане деце и смештаја малолетних странаца без пратње.

„Змај“ има укупно 78 места, а попуњено је 57. Већина деце има родитеље, али они нису у стању да воде рачуна о њима. Осим смештаја, школарци и студенти поред дома имају и балон за бављење спортом који је у власништву Завода.

Већина деце у „Змају“ има родитеље, али они нису у стању да воде рачуна о њима.

© Sputnik / Стефан Ђурић