Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на
Застава Србије - Sputnik Србија, 1920
СРБИЈА
Најновије вести, анализе и занимљивости из Србије

Шта ће бити са Косовом у 2022?

© Sputnik / Алексей Витвицкий / Уђи у фото-галеријуПриштина, током прославе 10 година тзв. независности тзв. Косова
Приштина, током прославе 10 година тзв. независности тзв. Косова - Sputnik Србија, 1920, 02.01.2022
Пратите нас
Дијалог између Београдa и Приштине у 2021. години готово да није ни постојао и то због опструкције Приштине. Решеност Европске уније, а пре свега Вашингтона да ово питање заврши до краја 2022. године засад нема перспективу, осим ако Запад не схвати да ако жели решење мораће много више да слуша шта Београд жели.
Ово је тренутно стање ствари у дијалогу Београда и Приштине виђено очима Владислава Јовановића, бившег југословенског министра спољних послова и доброг познаваоца прилика у региону и свету. Јовановић такође сматра да нерешена питања на Западном Балкану могу да добију убрзање поготову ако се, како каже, заоштре питања са Украјином.

Запад ће морати да саслуша Београд

„Због тога Запад има још хитнију потребу да санира ситуацију на Балкану, и то жели наравно у своју корист како би имао обезбеђено залеђе пред неизвесним суочавањима које има пре свега са Русијом и удаљеном Кином, јер су то два повезана процеса,“ објашњава Јовановић.
Из тих разлога се, сматра наш саговорник, могу очекивати много директнији и нестрпљивији притисци на Србију да се реши косовско питање него што су били до сада.
Високи представник ЕУ за спољну и безбедносну политику Жозеп Борељ - Sputnik Србија, 1920, 27.12.2021
СРБИЈА
Борељ сумирао 2021. годину: О Западном Балкану само једна реченица
„Проблем је у томе што се све то подудара са изборним процесом који предстоји у Србији, јер то аутоматски значи губитак неколико месеци за постизање неког опипљивијег резултата. Главни циљ Запада је наравно такозвана пуна нормализација односа између Србије и тзв. независног Косова са признањем од стране Београда. Западу је то неопходно како би ставио тачну на неизвесност и како би ојачао своје могућности. Истовремено би убрзао приближавање Србије Европској унији што би дало веће изгледе да се бори с такозваним „малигним“ утицајем и присуством Русије и Кине у Србији,“ објашњава Јовановић.
С друге стране, додаје он, с обзиром да је пријем Србије у ЕУ условљен признањем Косова, Западу то компликује план, пошто зна да Србија то не може да уради ни по Уставу, ни по политичком расположењу, нити по расположењу у друштву.
„Тако да нема изгледа да питање Косова буде решено на начин како то Запад жели посебно јер по Резолуцији 12 44 СБ УН тако нешто није могуће. Зато треба да будемо спремни да ће се битка за Косово и Метохију наставити јер Запад неће одустати док год не схвати да му притискање Србије доноси више штете него користи. Уцењивање чланством у ЕУ Србију само може да више отуђи од Запада што они никако не желе да се деси,“ наглашава наш саговорник.

Неће бити решења до краја 2022.

Јовановић предвиђа да ће Запад у једном тренутку морати да стави прст на чело и процени свој приступ Србији по овом питању.
„То би могло да утиче на њихову даљу политику према Србији јер та ултимативна, чврста политика која се већ годинама примењује према нама показала је да не даје резултате. Због тога ће морати да размисле о алтернативном прилазу Србији, односно, да се више не понашају према њој као наредбодавци и уцењивачи него да схвате да ће само излажењем у сусрет Србији, то јест њеним државним и националним интересима - бар до одређене мере - моћи да очекују позитивни наставак дијалога који се дуго води под покровитељством Европске уније,“ мишљења је Јовановић.
Постоји, напомиње он, хипотетичка могућност да би Косово кренуло ка уједињењу са Албанијом ако би у Приштини осетили да Запад спушта лопту са Београдом али за то нема ни правних ни политичких основа.
„Србија је заједно са Црном Гором својевремено призната у Уједињеним нацијама у њеним републичким границама што значи Србија са Косовом и Метохијом. И то годину дана по доношењу Резолуције 12 44 чиме је прејудициран став о суверенитету Србије над Косовом и Метохијом. Друго, евентуално уједињење Албаније и Косова које је под патронатом УН створило би проблем у СБ УН, јер је Резолуција 12 44 под главом седам обавезујућа за све државе на свету под претњом принудног натеривања на то да поштује суверенитет Србије над КиМ,“ напомиње наш саговорник.

ЗСО је немогуће игнорисати

Јовановић истиче да би мењање граница у Европи - у овом случају од стране Албаније јер Косова нема правни ауторитет да одлучује о томе - изазвало општу пометњу у Европи и шире и наишло на велике осуде и компликације, јер се пре свих Немачка противи промени граница на Балкану.
„Мислим да ни Албанија није спремна на тај чин осим да га употреби као средство претње да реши своје питање уласка у ЕУ. Запад би можда тако нешто и поздравио, али то је у овом тренутку претња хипотетичке природе,“ каже Јовановић.
У осврту на позицију ЕУ према косовском питању у протеклој години, саговорник Спутњика констатује да Брисел политику према Србији почиње да употпуњава отварањем неких нових кластера а ови последњи су у непосредној вези с тим да се „помогне“ Србији да наводно лакше призна Косово.
Што се тиче планова Приштине, пред њом су, верује Јовановић, два пута која она намерава да следи а то су НАТО и Америка. Истовремено, покушај да на све начине избегне било каква примена Бриселског споразума, формирање ЗСО, полако и део албанских политичара види као нешто што је више немогуће игнорисати, ако не желе да остану и даље у стању у коме су сада. Ово произилази и из изјава појединих аналитичара са Косова, који увиђају да Аљбин Курти и његов национализам плус самовоља, постају већи проблем за напредак Косова ка тзв. државности него непопустљив став Србије.

Отворени Балкан нуди решење

Полако схватају на Косову, али и у Вашингтону, да је стара политика Приштине која је била много послушнија према Западу, много боља, него радикална, самовољна политика Куртија. То су потврдили и резултати на локалним изборима, где су у први план поново избиле странке ЛДК и ПДК, које сада с правом траже нове парламентарне изборе како би са Куртијем одмериле снаге.
Иако се о томе наглас не говори, Вашингтон је све нервознији због Куртијевих потеза који су углавном усмерени ка Србима на Косову и Метохији, свестан да тзв. косовски премијер опасно греши што примењује силу. Куртијева политика је, међутим, наишла на добар одзив код опозиције у самој Албанији која ради на два фронта - покушава да сруши Едија Раму а Куртију у исто време обећава уједињење Косова и Албаније.
Албански премијер Еди Рама дотле упорно покушава да објасни Куртију да иницијативу Отворени Балкан, коју је покренуо са председником Србије и премијером Северне Македоније, а која је током ове године конкретизована. По оцени њених покретача, иницијатива би решила многе проблеме и допринела бољој сарадњи у региону због чега има и подршку целе међународне заједнице.
Та иницијатива наиме с једне стране задовољава Србију јер Косово остаје у њеним оквирима до коначног решења, а са друге стране Приштини даје више слободе у односу на Београд. Прихватањем Отвореног Балкана Приштина би себи обезбедила и толико жељену визну либерализацију, али и низ других погодности које би преко Албаније могла да користи. Београд би до тада могао мирно да спава јер би се тензије смањиле, а Срби на КиМ би лакше комуницирали са централном Србијом. Самим тим би се и дијалог померио са мртве тачке.
Међутим, све би то могло да буде могуће само ако би се Аљбин Курти вратио у опозицију јер, како за њега кажу његови политички опоненти на Косову, Курти је добар у опозицији али јако лош ако је на власти.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала