- Sputnik Србија, 1920
РЕГИОН
Најновије вести, анализе и занимљивости из земаља у региону

Три сценарија за БиХ, један је врло опасан /видео/

CC0 / / Босна и Херцеговина - илустрација
Босна и Херцеговина - илустрација - Sputnik Србија, 1920, 02.01.2022
Пратите нас
Садашња конфронтација у Босни дуго се спремала јер су Срби и Хрвати само чекали праве околности да би се заложили за лабавију државу. Те околности су стигле: САД и ЕУ су ослабљени и без решености да очувају БиХ, а Русија и Кина одлучније у подршци Србима. У таквој ситуацији пред БиХ су три могућа сценарија, сматра британски експерт Тимоти Лес.
САД И ЕУ би, каже Лес у интервјуу за Спутњик, могле да врате ствари тамо где су биле у мају 2021.године, али то би захтевало значајно улагање времена, енергије и ресурса што је мало вероватно. А то отвара другу опцију - да се прилагоде српским захтевима за лабавију државу. Трећа опција је млак напор да се блокирају Срби што не постиже циљ а опет води ка томе да Република Српска прогласи независност, констатује британски експерт који је својим ставовима, посебно о потреби мењања граница на Балкану, често умео да узбурка јавност.
Која од тих опција је највероватнија?
— Прва је релативно гледано мало вероватна - да ће спољне силе уложити потребно време, енергију и ресурсе да би обуздале Србе. Тако остају друге две опције: било да ће покушати да се прилагоде Србима, прихватајући лабавију државу, било да ће покушати да их блокирају. А мислим да су обе те варијанте могуће. Рекао бих да постоји огромна нервоза у Европи и у Босни око тога да се не дозволи распад Босне, што негде даје предност другој опцији – да се уложи известан напор за нагодбу са Србима у виду лабавије државе чиме би Републици Српској била ускраћена стварна независност.
Да ли је чињеница да ЕУ ради на поправљању Инцковог закона доказ да је он био грешка?
— Док год је на снази закон о негирању геноцида Босна ће остати у стању акутне кризе. Инцков закон није главни извор нове кризе, иако је био окидач за њу..
Зашто Милорада Додика неки на Западу оптужују да разбија Босну док он само жели да се поштују Дејтонски споразуми И Устав БиХ?
— Два су главна разлога. Један је да не верују кад Додик каже да само жели васпостављање дејтонског решења. Други разлог је што верују да су Срби искрени у тежњи да се ревидирају постојећи политички аранжмани али напросто не верују да је то могуће а да се не изазове силовит одговор Бошњака. Ту су и питања репутације И угледа у очувању политичких аранжмана које је Запад успоставио.
Могу ли санкције ишта да промене?
— Могле би да обуздају Србе ако би биле свеобухватне, снажне и подржане од свих. Али не видим много назнака да ће такве санкције бити уведене. САД и Европљани говоре о забрани путовања и замрзавању средстава политичких лидера што И није нарочито средство одвраћања у поређењу с казном бирача с којом би се Додик суочио ако не испуни обећање да ће ојачати аутономију Срба. Можда је важније што постоји међународни отпор примени санкција.
Да је опција нека врста нове војне интервенције у Босни?
— Образложење за тај предлог је да би распоређивање војске застрашило Србе И натерало их да одустану од захтева за лабавију државу у Босни ако то носи ризик од војне одмазде. Европљани такође мисле да могу да утичу да независност Републике Српске постане неизводљива тиме што би код Брчког ојачали поделу ентитета. Али у овом тренутку ово је само предлог, јер у Европи нису превисе расположени за конфронтацију са Србима, још мање за војну која би могла да проузрокује жртве.
Постоји још једна димензија – ризик за Европљане да ако Срби не буду застрашени И прогласе независност европски војници би се можда нашли усред новог сукоба где њихова мисија не би била да блокирају Србе већ пре да их заштите од Бошњака који желе да макар и силом сачувају Босну. Не мислим да би се европски лидеру усудили да уђу у сличну ситуацију.
На Космету не престају провокације Приштине. Може ли то Приштина сама?
— Одговор је кратак – не. Нова влада на Косову предузима координиране напоре да успостави суверенитет над севером Косова. Како ту независност не може да успостави кроз преговоре са Србијом, чини то унилатерално и силом. Али проблем је што нема међународну подршку за своје акције. Србија их очигледно не одобрава, Косово нема подршку ЕУ, САД или Русије које не желе нови сукоб на Балкану. То поставља чврста ограничења Приштини у томе колико далеко може да гура своју политику.
Који је маневарски простор Београда?
— Тактички избор Београда је да прети војном анексијом севера Косова. Досад је то било релативно успешно у смислу да је изазвало панику Европљана који су поверовали да би се то могло изродити у нови сукоб и као последица Европљани су утицали на Косово да одустане од напора да силом интегрише север. Али нисам сигуран да Србија има много више простора за маневрисање од тога, бар не у овом тренутку. То заправо значи да може да не попушта по питању севера Косова чекајући да се неке околности промене у будућност, да би можда успела да постигне шири циљ – да покуша да интегрише север.
Како онда до решења за КиМ?
— Не верујем да Косово може да заувек остане у нерешеном статусу али не мислим ни да ће његов статус да се решава силом. Али у овом тренутку препрека за решавање тог спора јесте што Косово нема ништа да понуди Србији што би, бар из угла Београда, могло да буде компензација за губитак Косова. Нити су САД И ЕУ вољне да дају компензацију Србији у виду Републике Српске, било из разлога идеологије, било из страха да не изазову нови сукоб у Босни. Свестан сам да је то контроверзна изјава али шта год ко мислио о томе ко је у праву а ко није кад отвара питање граница на Балкану, посебно у Босни, неизбежна реалност је да се без тога не може решити питање Косова.
Да ли имате у виду неку врсту међународне конференције?
— Мислим да ће се тако свакако завршити ова фаза балканске политике. Али до тога има још много корака.
Недавно сте рекли да је време да и Русија и Кина предложе своје специјалне представнике за Балкан будући да их има ЕУ, САД, Британија…
— Не бих се изненадио да Русија, Кина, можда и Турска именују међународне изасланике за Балкан. Те земље свакако имају своје интересе у региону, а можда ће помислити да је слање изасланика ствар престижа јер је имати одређену улогу на Балкану доказ да је нека држава важна сила. Такође мислим да ће локални актери желети њихово укључење. Очекујем да ће се у неком тренутку Бошњаци затражити од Анкаре да се директно укључи. Мислим да је могуће да и Срби затраже руско посредовање. Све то указује на вероватан састав великих сила које би могле да учестују у завршном решењу за Балкан, кад и ако на крају седну за преговарачки сто на некој новој међународној конференцији за регион.
Бајденова администрација има три, а можда ће добити и четвртог изасланика на Балкану.
— Размишљање у Вашингтону је изгледа да именовањем различитих изасланика САД могу да помогну да се регион пацификује и врати на пут модернизације и интеграције. Али сумњам да ће Вашингтон успети у томе. Све наводи на закључак да највише што амерички изасланици могу јесте да држе позиције на Балкану у нади да ће се на крају ствари променити. Како је мало вероватно да ће се то десити, претпостављам да ће њихова мисија постепено еволуирати од блокирања ревизионизма од група као што су Албанци И Срби, до прилагођавања ревизионизму а све с циљем да се избегне насиље.
Каква ће бити мисија британског изасланика, сер Стјуарта Пича?
— Да чува британске интересе на Балкану. Лондон је политички инвестирао у тренутно уређење региона у чијем је обликовању играо важну улогу. Он такође жели да спречи евентуални сукоб у ком би Британија можда морала да интервенише. Посао сер Стјуарта је превасходно да покуша да изврши утицај на САД И ЕУ. Британија је вешта у посредовању између ова два већа актера И одржава равнотежу моћи међу њима.
Често слушамо о лошем утицају Кине и Русије. Зашто је то тако? Шта су то Русија и Кина учиниле да буду доживљаване на такав начин?
— Мислим да је разлог што САД обично тај утицај описују као злоћудан, посебно руски , сукоб због геополитичког статуса Балкана. Вашингтон жели да интегрише регион у америчку утицајну сферу преко чланства у НАТО и касније у ЕУ. Москва то види као претњу И жели да Балкан остане формално несврстан. У том смислу надметање на Балкану је исто као и надметање САД и Русије у споровима у другим деловима источне Европе, као што је Украјина.
Зашто је важно за Европу и за глобалну ситуацију да имамо функционални Балкан?
— Запад има два кључна интереса на Балкану: један је да пацификује нестабилни регион који може да извезе нестабилност у ЕУ ако би поново избио конфликт. Али мислим такође да је Балкан почео да представља неку врсту тотема за успех визије светског поретка заснованог на мултинационализму. Постоје неке групе у ЕУ које сматрају да је Балкан место где се ова визија светског поретка може и треба бранити. Насупрот томе има оних који верују у националне државе и у ограничења историје, који верују да је Балкан место где могу да прикажу супериорност своје визије.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала