Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на
 - Sputnik Србија, 1920
РУСИЈА
Најновије вести, анализе и занимљивости из Русије и Заједнице независних држава

Царска „Красна звезда“: Како је настао први совјетски дирижабл

© Sputnik / Георгий ЗельмаСовјетски дирижабл Б-1 уочи тестирања
Совјетски дирижабл Б-1 уочи тестирања  - Sputnik Србија, 1920, 03.01.2022
Пратите нас
На крају грађанског рата 1920. године совјетска влада је одлучила да попуни своју ваздушну флоту дирижаблима (ваздушним лађама). Пошто је индустрија била уништена, одлучили су да најпре искористе царско наслеђе.
У предреволуционарној Русији прва ваздушна лађа домаће производње полетела је 1908. године. Направљена је ослањајући се на искуства странаца у тој области, углавном Француза. Први дирижабл имао је име „Учебни“ (школски, за обуку) које је говорило о његовој намени: на њему су се обучавали будући пилоти. Први дирижабл је био дугачак 40 метара и кретао се брзином од 21 километар на час.
Када је покренуто питање другог дирижабла, донета је одлука да се не гради, него да се купи готов у иностранству – у Француској. „Лебед“ (лабуд) био је дугачак 61 метар и достизао је брзину од 36 километара на час.
Трећа ваздушна лађа „Кречет“ (северни соко) био је домаће производње. Дугачак 70 метара развијао је брзину до 43 километра на час.
До почетка Првог светског рата у Русији је флота дирижабла према различитим изворима бројала од 21 до 23 јединице. Како је утврђено, осам је било домаће производње, а остали су купљени у Француској, Енглеској и Шведској. Поређења ради, Немачка је у том моменту имала 18 ваздушних лађа.
Након доласка бољшевика на власт 1920. године они су анализирали могућност коришћења дирижабла за своје војне потребе. Међутим, резултати су били катастрофални.
Ниједна ваздушна лађа није била за употребу због лошег одржавања. Једини дирижабл који се могао поправити био је „Астра XII“ купљен у Француској 1913. године. Дирижабл је коришћен у рату, али је 1915. године повучен у резерву, растављен и ускладиштен. Након рестаурације капсуле и кабине на дирижаблу се појавио натпис „Красна звезда“. Ваздушни брод са 5,5 тона носивости био је дугачак 78 метара. Уз два мотора могао је да достигне брзину од 59 километара на час, а примао је до 12 људи.
Према неким подацима пробни летови почели су крајем децембра, а према другим 3. јануара 1921. године. Изведено је шест летова током којих је „Красна звезда“ провела у ваздуху 16 часова. Нажалост, седми лет је завршен катастрофом.
После тога, у Совјетском Савезу се дуго нису враћали на тему градње дирижабла. Тек 1932. године направљен је нови ваздушни брод „Красна звезда“, познат и као Б-3, који је имао срећнију судбину. Успешно је и интензивно коришћен више од четири године и крајем 1936. је повучен из употребе.
Члены экипажа атомохода Ленин на лыжной прогулке в момент короткой стоянки корабля во льдах Арктики - Sputnik Србија, 1920, 19.07.2020
Шта су совјетски морнари пронашли у тајним Хитлеровим базама на Арктику
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала