Кум је постао гори од ратног злочинца – због Морганових долара

Већ средином 2020. најављено је да ће последице такмичарских сезона, посебно у фудбалу, највише осетити у периоду који следи и 2021. је у том погледу донела највећу кризу у историји модерног фудбала.

Криза је изазвана намером највећих, најбогатијих и најугроженијих клубова да покрену сопствено такмичење финансирано претежно америчким новцем и ван покровитељства УЕФА.

Најдужих 48 сати у историји европског клупског фудбала почело је у ноћи између 18. и 19. априла када је групација фудбалских функционера, предвођена председником Реал Мадрида Флорентином Пересом објавила покретање иницијативе за оснивање независне лиге - Суперлиге.

Шокантна објава је прострујала светским медијима као ударна вест, уз готово унисоне претпоставке да „фудбал какав познајемо више не постоји".

Под плаштом констатације да је фудбал данас „глобални спорт", функционери клубова који су у пандемији изгубили највише новца, а навикли су да га троше у изобиљу, морали су, зарад опстанка на фотељама и не добијања епитета људи који су великане одвели у банкрот, досетили су се идеје о томе да европски фудбал треба проширити и на друге континенте.

„Помоћи ћемо фудбалу и поставити га на место у свету које заслужује. Фудбал је једини глобални спорт са више од четири милијарде навијача и наша је одговорност као највећих клубова да одговоримо на њихове жеље", рекао је Перес.

Њему уз раме стали су функционери Барселоне и Јувентуса, нешто блаже и људи из Атлетико Мадрида, док су пројекту подршку дали председници и власници Милана, Интера, Манчестер јунајтеда, Манчестер ситија, Челсија, Ливерпула, Арсенала и Тотенхема.

Пандемија је имала различите ефекте на удружене клубове, енглески су могли да заузму нешто резервисанију позицију због огромних средстава које се у њих уливају кроз највећу вредност уговора о правима телевизијских преноса у историји спорта и зато су први и одустали од идеје.

Али, пут до одустајања није био лаган.

Иницијална реакција УЕФА је била да "пучистички" клубови могу да очекују оштре санкције, попут избацивања из њених такмичења, судске процесе и последице по фудбалере који буду наступали у Суперлиги.

Колебање није постојало у редовима Реал Мадрида, Барселоне и Јувентуса, клубовима са огромном потрошњом и још већом рупом у буџету, уз најављене нове последице уколико се трошење не заустави.

Разлог томе је репутација поменутих клубова и заиста глобална популарност у којој је тражен спас од потенцијалних великих новчаних губитака, распадања тима, а тиме и пада заинтересованости публике јер не желе баш сви да у колекцији имају дресове екипа и играча са слабим амбицијама.

Спас је пронађен у идеји да новац за ново такмичење обезбеди америчка финансијска корпорација Џеј Пи Морган Чејс.

„План Суперлиге предвиђа да учесници добију више од 300 милиона евра, уз могућност да освоје награду већу од 200 милиона, за освајање такмичења“, објављено је крајем јануара ове године, али је цела идеја деловала далеко од реализације.

Буџет од 5,25 милијарди евра је привукао највеће клубове, који својим постојањем генеришу огроман новац, али и огромне трошкове, а корпорација заинтересована да пружи финансијску подршку од 2009. године је платила чак 30 милијарди долара на казне и изгубљене тужбе.

Корпорација је основана 2000. године, када су се удружиле банка Кемикал, компанија Џеј Пи Морган, банка Чејс и компанија Менхетн.

Амерички утицај на највећу кризу у историји европског фудбала потврђује и изјава Џоела Глејзера, члана породице која је власник славног Манчестер јунајтеда.

„Спајањем највећих клубова света и играча, Суперлига ће отворити ново поглавље европског фудбала, омогућивши такмичење светске класе које ће имати и увећану финансијску подршку на ширем пољу“, навео је Глејзер.

Дванаесторка је закувала трку, али одговор је био спреман, толико јак да се убрзо променио медијски и јавни начин гледања на случај.

У помоћ УЕФА, пре свих председнику Александру Чеферину, словеначком адвокату који је због целог проблема прекинуо кумовске односе са представником власника Јувентуса Андреом Ањелијем, назвавши га „горим од ратних злочинаца“, стигли су британски навијачи, на челу са премијером Борисом Џонсоном.

Талас протеста навијача је запљуснуо зидине велелепних стадиона у колевци фудбала на којима нацију стереотипно препознату као склону хулиганизму, чиме се британски навијачи и поносе, а то је био и знак да први оперативац монархије мора да изађе у јавност са јасним ставом.

„Фудбалски клубови морају да брину о њиховим коренима који су у вези са њиховим градовима, локалним заједницама и морају да буду повезани са својим навијачима. Размотрићемо све опције како бисмо били сигурни да се ствари неће развијати онако како се тренутно предлаже. Не мислим да су то добре вести за фудбалске навијаче, нити за фудбал у овој земљи", рекао је Џонсон.

На сцену је ступио руски бизнисмен који у Британији може да борави само због чињенице да поседује и израелски пасош.

Роман Абрамович је послушао глас навијача, пошто је некадашњи легендарни голман и актуелни члан управе клуба Петр Чех изашао пред бесне симпатизере и поручио им да клуб неће дозволити да се деси ишта што локални навијачи не одобравају.

„Клуб је почео да припрема потребну документацију како би напустио Суперлигу", наведено је у саопштењу клуба.

Крај снова о спасоносном новцу - путем Челсија кренули су остали енглески клубови, уследиле су исте реакције из два миланска и стављена је тачка на револуцију која је доживела свој крах за 48 сати.