Прети још већи скок цена: Кина откупила скоро половину залиха хране у свету

У читавом свету цене хране су рекордно порасле. Пандемија, поремећаји у логистици, лоша жетва, енергетска криза – све то је довело до скока цена основних производа. У таквој ситуацији још већи ризик стварају прекомерни апетити Кине – та земља је откупила скоро половину залиха хране у свету, пише портал „Известија“.

Према речима експерта Универзитета у Варвику Алистера Смита, цене хране у свету расту брже него икад у последњих скоро пола века.

Постоји ризик да цене још више скоче због Кине: према проценама америчког Министарства пољопривреде, Кина у складиштима држи 69 одсто светских залиха кукуруза, 60 одсто риже, 51 одсто пшенице и преко 30 одсто соје. У 2020. години Кина је купила храну у вредности од рекордних 98,1 милијарди долара. Током протекле деценије увоз је порастао за 360 одсто.

Шеф Националне управе за резерве житарица Цин Јујонг потврдио је да су државне залихе хране у земљи достигле историјски максимум. Како је рекао, залихе пшенице у Кини покривају потребе за годину и по дана.

Како објашњава професор са Универзитета у Аичију (Јапан) Горо Такашахи, активна набавка хране је принудна мера Кине, јер унутрашња производња стагнира од 2015. године. Наиме, у Кини су лоши приноси, између осталог, због загађења тла, а осим тога фармери мигрирају у мегалополисе.

Због чега су Кинезима неопходно толике залихе?

Према речима аналитичара, чињеница да Кина повећава залихе хране може бити повезана са низом разлога: земља се осигурава од трговинског рата, наставка пандемије, слабе жетве и од последица енергетске кризе.

Експерт Леонид Хазанов подсећа да су „2020. године читави градови били у карантину због пандемије, а њихове становнике требало је обезбедити храном како би се избегли немири“. Такође, 2021. године бројне пољопривредне земље света суочиле су се са проблемима.

Како објашњава стручњак, енергетска криза већ је довела до смањења производње минералних ђубрива и прекида извоза. Увозни производи су скупи, а није их лако ни набавити – у Европи хемијска предузећа не раде пуним капацитетом, а у Русији су уведене квоте за извоз азотних и комплексних ђубрива, цене су високе, постоје потешкоће са транспортом и претоваром агрохемикалија. Сходно томе, сетва пољопривредних култура у Кини и другим земљама света може се смањити, доводећи до пада приноса, казао је економиста.

Поред тога, енергетска криза обуставила је рад фабрика у различитим гранама индустрије, па се очекује пораст незапослености.

„У таквим условима гомилање великих залиха хране је најједноставнија и најпоузданија опција за снабдевање становништва у случају ванредних ситуација“, истиче аналитичар.

Које земље ће прве настрадати?

Кинеске власти уверавају да у земљи „не постоје апсолутно никакви проблеми са храном“. Међутим, проблем је у томе што ће храна додатно поскупети.

„Гомилање залиха у Кини један је од разлога раста цена хране широм света“, констатује председник токијског Института за истраживање природних ресурса Акио Шибата.

Незасити апетит Кине за набавком житарица води ка даљем смањењу глобалне понуде и ствара услове за дуготрајни раст цена хране, пише „Блумберг“.

У таквој ситуацији прве ће бити на удару најсиромашније земље. Према наводима листа „Вол стрит џурнал“, ситуација је посебно напета у Латинској Америци „где је инфлација довела до поскупљења већине робе, а према подацима УН десетине милиона људи гладује“.

„Међу земљама које могу настрадати су Бразил, САД и Канада, ЕУ, Кина и Јапан – због особености њихових привреда, структуре производње, потрошње прехрамбених производа, зависности од увоза“, сматра Хазанов.

Што се тиче Русије, ситуацију процењује као мање-више стабилну. Хазаров прогнозира да 2022. године храна може да поскупи још 15-20 одсто.