Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на
Застава Србије - Sputnik Србија, 1920
СРБИЈА
Најновије вести, анализе и занимљивости из Србије

Велика борба за уникатни бисер Србије: Прети потпуно изумирање

© Фото : Спутњику уступио Владан ПоповићИстраживање на терену већ је почело, а план је да се узме, сачува семе и посади 5 хиљада стабала Пирамидалне јеле.
Истраживање на терену већ је почело, а план је да се узме, сачува семе и посади 5 хиљада стабала Пирамидалне јеле. - Sputnik Србија, 1920, 03.01.2022
Пратите нас
За Панчићеву оморику сви су чули, али мало ко зна да Србија има још један бисер, ендемску врсту. На планини Јавор изнад Сјенице расте шест стабала величанствене Пирамидалне јеле. Научници ће покушати да сазнају зашто су нестале шуме ове лепотице које су некада прекривале целу Пештерску висораван, али и да је размноже и врате у природу.
Ексклузивне фотографије последњег фрагмента некадашњих густих шума Пештера које су се некада простирале на више од 100 хиљада хектара, Спутњику је послао Владан Поповић из Института за шумарство у Београду.
Он се бави очувањем генетичког ресурса биљака који је једнако важан као воде и руде у Србији, само је тога, каже, мало ко свестан.
Кад није у лабораторији обилази локалитет Огоријевац код села Кладница, недалеко од Сјенице, где вегетира 6 примерака ове јеле, која је средином деветнаестог века пронађена на још само два места у свету, у Немачкој и Француској.
Када је уочена, било је преосталих девет примерака овог дрвета, а данас их је само шест.
© Фото : Спутњику уступио P....S.... FashionПирамидална јела - данас расте само још 6 примерака овог прелепог четинара
Пирамидална јела - Sputnik Србија, 1920, 02.01.2022
Пирамидална јела - данас расте само још 6 примерака овог прелепог четинара

Зашто изумире Пирамидална јела

"Колеге су се и раније бавиле Пирамидалном јелом, проучавали су да ли има природног обнављања, међутим, тај процес није у потпуности завршен, још немамо све информације од значаја када је у питању њен опстанак. Оно што знамо јесте да се подмладак појави, међутим, у критичној фази када из младе саднице треба да пређе у дрво, ту се нешто деси па млада стабала не могу да формирају одрасле јединке", објашњава Поповић и додаје да је реална бојазан да може доћи до изумирања ове врсте.
Он са својим тимом креће у озбиљнија генетичка истраживања, бавиће се анализом репродуктивне способности, односно квалитета семена које ова јела произведе. Заправо траже одговр на питање да ли од њега могу да настану младе биљке, да ли сутра могу да расту и замене своје родитеље који неће вечно трајати. Планирано је подизање семенске плантаже Пирамидалне јеле.
"Истраживање ће се обавити у лабораторијама и на експерименталним површинама којима ми газдујемо, али што се тиче подизања, односно конкретног изношења на терен и садње, то ће се дешавати у неким сличним еколошким условима у којима она и сада расте. То ће вероватно бити подручје Јавора и вероватно још неке суседне планине, масиви који одговарају овој врсти", каже Поповић.

Садиће и Панчићеву оморику

Овај тим има план и за другу угрожену врсту која је изабрала да расте баш у Србији, Панчичеву оморику. Пошто је њена генетика у приличној мери већ истражена, бавиће се одабиром материнских јединки из којих могу порасти нова стабла.
"Одабраћемо стабла са којих ћемо сакупити семе, анализираћемо његове особине, да видимо какве су у смислу клијавости. Након производње садница и одгајања младих јединки, одређени број садница ћемо изнети на терен, формирати семенску плантажу са циљем пошумљавања, да би повећали површине под Панчићевом омориком", каже Поповић.
© Фото : Спутњику уступио Владан ПоповићИнжењер Владан Поповић са колегом мери обим Пирамидалне јеле
Инжењер Владан Поповић са колегом мери обим Пирамидалне јеле - Sputnik Србија, 1920, 02.01.2022
Инжењер Владан Поповић са колегом мери обим Пирамидалне јеле
Он додаје да ће највећим бројем садница бити пошумљен Национални парк "Тара", али и део на подручју Милешевке, пошто и једна популација Панчићеве оморике расте у кањону те реке у близини Пријепоља.

Модна компанија чувар природе

Спасиоци две ендемске врсте покушаће да произведу најмање 5 хиљада садница Пирамидалне јеле и најмање 12 хиљада садница Панчићеве оморике. Новац за јединствени подухват добили су од компаније "П...С...Фешн" из Чачка.
Ова фирма имала је биоразградиве кесе и пре него што је држава то затражила од привредника, а када су затражене папирне сматрали су да имају још већу договорност према природи, јер се папир прави од дрвета.
"Размишљали смо, ако нешто узмемо, а то је велика количина дрвећа која треба да се посече, да део онога што од кеса будемо зарадили, уложимо у природу, у пошумљавање. Прво смо то радили овде код нас у Чачку преко Шумског газдинства, засадили смо једну парцелу са тополама, али није ми се допало што оне имају кратак век, морају да се секу, па се поново саде нове. Онда смо почели да трагамо, шта би то могло да буде трајно, да има праву сврху", објашњава власница компаније Слађана Пантовић.
© Фото : Спутњику уступио Владан ПоповићЕксклузивне фотографије последњег фрагмента некадашњих густих шума Пештера које су се некада простирале на више од 100 хиљада хектара
Ексклузивне фотографије последњег фрагмента некадашњих густих шума Пештера које су се некада простирале на више од 100 хиљада хектара - Sputnik Србија, 1920, 02.01.2022
Ексклузивне фотографије последњег фрагмента некадашњих густих шума Пештера које су се некада простирале на више од 100 хиљада хектара

И Спутњик у акцији спасавања

Одушевљена је предлогом Владана Поповића, јер ће помоћи опстанак угрожених, ендемских врста, сматра да је штета да тако нешто изгубимо, дрвеће које расте само код нас, а корист је вишеструка, имаћемо нове биљке које ће прочишћавати ваздух.
"Сада смо и са обдаништима организовали садњу Панчићеве оморике, пошто већ постоји на једном месту мали расад, нашли смо човека који има расадник, тако да ће два вртића имати алеју Панчићеве оморике", каже Пантовићева.
Компанија управо ових дана пошумљава и једну већу парцелу на планини Вујан код Чачка, поред истоименог манастира.
"Много волим природу, а ово наше одвајање од ње ће нас много коштати, нисмо свесни колико. И ово је начин да се са њом повежемо, да јој дамо значај, а Спутњик је невероватан, јер је то приметио, нико више није. Мени је просто било чудно да је неко то препознао, неке друге ствари се данас вреднују, а ово је ваш допринос".
Поповић додаје да, на жалост, живот Пирамидалне јеле није ништа бољи ни у Немачкој и Француској. И тамо траје борба за опстанак свега неколико примерака. Када буду имали генетску карту, контактираће колеге у овим земљама.
© Sputnik / Лола ЂорђевићНаучници ће покушати да сазнају зашто су нестале шуме ове лепотице које су некада прекривале целу Пештерску висораван, али и да је размноже и врате у природу.
Пештерска висораван - Sputnik Србија, 1920, 02.01.2022
Научници ће покушати да сазнају зашто су нестале шуме ове лепотице које су некада прекривале целу Пештерску висораван, али и да је размноже и врате у природу.
"План о садњи 5 хиљада стабала је амбициозан, али више није битно колико је то бројно, и десет садница Пирамидалне јеле, произвести и вратити и негде у природу, то је такође велики успех, велики значај за очување врсте", истиче Поповић.
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала