Шта се заправо дешава у Аустралији: „Нејасно зашто је Новак био испитиван“

Новак Ђоковић је доживео огромну непријатност при доласку у Аустралију, отказана му је виза и наложена депортација. Јелена Киш, имиграциони агент из Сиднеја, за Спутњик каже да је теорија о томе да је виза била проблем – ван памети, као и да није јасно зашто је најбољи тенисер света био испитиван када је већ речено да је добио медицинско изузеће.

Ђоковић је намеравао да дође у Аустралију како би се припремио за предстојећи Аустралијан опен, али по свему судећи први Гренд слем турнир у сезони могао би да протекне без најбољег играча света.

Ђоковић је провео осам сати у једној просторији на аеродрому у Мелбурну да би на крају од Граничне полиције добио одлуку да је његова виза одбијена јер није приложио довољно добре доказе за медицинско изузеће од вакцинације против вируса корона, иако му је оно гарантивано одлуком две медицинске комисије које су издале још 26 таквих потврда за друге тенисере.

Јелена Киш за Спутњик каже да медицинско изузеће од вакцинације постоји као принцип и када се ради о „обичним“ људима, иако је то, у претходном периоду, кроз медије представљено као „рупа у закону“ коју Ђоковић жели да искористи.

„Медицинска изузећа се ретко дају, многи лекари се плаше да их пропишу, али има много случајева обичних људи који, на пример, због ослабљеног имунитета или других медицинских разлога нису били у могућности да приме вакцине. Законом је дозвољено ово изузеће и Новак није урадио ништа што законом није прописано“, каже Јелена Киш.

Што се тиче процедуре, наша саговорница нема дилему да је Ђоковић апсолутно упознат са сваким сегментом и да ту не би смело да дође до грешке, као што то није био случај ни ранијих година.

„Процедура је таква да имиграционо даје визе, али је уз визе неопходан и документ са дозволом за улазак што даје Гранична полиција, док три дана пред лет треба попунити и декларацију о путовању у којој се означава одакле се и где путује. Ја не верујем да је у тој процедури Ђоковић погрешио пошто већ годинама долази у Аустралију и врло добро познаје поступак. Ако је Тениски савез Аустралије дозволио медицинско изузеће, заиста је нејасно зашто је Ђоковић морао да иде на даља испитивања. Ако већ има дозволу за улазак, а без ње сигурно не би ни кретао на пут, уз медицинско изузеће које му је гарантовано, после тога је обавезан само карантин“.

Током драматичног дана у Мелбурну, кроз медије су стизале информације о томе да је „неко из Ђоковићевог тима направио грешку и да није аплицирао за посебан тип визе намењене особама са медицинским изузећем од вакцинације“.

Али, наша саговорница истиче да у тој причи има мало истине.

„Визе су исте као и раније, не верујем да постоји ни проблем са дозволом, а разлог за то је једноставан – Ђоковић је дошао у Мелбурн са групом, а сви из групе, осим њега, су уредно прошли целу процедуру. Ако је и та дозвола била проблем, па то може да се уради на лицу места, поготово када је једна таква личност у питању, толико светских, холивудских звезди је овде и не верујем да је ико имао проблем. Да је виза била проблем? То је ван памети. Дешавало се да људе врате на аеродрому, али је процедура и за то једноставна, на лицу места се могла добити дозвола, потом и за 24 часа и то ради Гранична полиција. Дешавало се да људи немају тај један документ, постоји случај једног клијента који није знао за то, али је на лицу места све било решено“.

Парадоксално, али Ђоковић је са одлуком о депортацији ипак стигао у Мелбурн и то у карантински хотел под контролом федералних власти, са још једном опцијом на располагању – жалбом која је већ најављена кроз аустралијске медије.

„У случају да се виза откаже, постоји рок од седам дана за жалбе и у том случају, уколико особа не представља претњу по државу из неког разлога због чега је депортација неминовна, она има право да остане до завршетка процеса“, закључује Јелена Киш.

Наша саговорница додаје да је и у самој Аустралији ситуација веома конфузна што се тиче правила и правилника о понашању у пандемијским околностима, а на такву атмосферу утицај има чињеница да свака држава може да доноси своје прописе, што се осликава и кроз чињеницу да је промет људи бивао забрањиван чак и између аустралијских држава, те да је била неопходна и дозвола за излазак, не само за улазак.