Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на
 - Sputnik Србија, 1920
СВЕТ
Најновије вести из света

Французи у очекивању избора који ће одредити будућност и Француске и ЕУ

© REUTERS / Emmanuel FoudrotИзбори у Француској
Избори у Француској - Sputnik Србија, 1920, 09.01.2022
Пратите нас
Један од најзначајних догађаја у 2022. години без сумње биће председнички избори у Француској. Према речима Слободана Зечевића из Института за европске студије, међу бројним кандидатима за председничку функцију четворо има највеће шансе да дође до другог круга и доласком на место шефа државе утиче на будућност земље, али и Европске уније.
Фаворит на предстојећим изборима за сада је, како каже, актуелни председник Емануел Макрон, који у свим испитивањима јавног мњења углавном води и позициониран је на око 25 посто гласова у првом кругу, што се сматра солидним резултатом.

Кључни кандидати

Макронов највећи адут за реизбор је, верује наш саговорник, чињеница да има подршку финансијског сектора који је повезан са Сједињеним Америчким Државама.
„То је један моћан лоби како у медијима, тако и у привредном сектору и Макрон је ту, за сада, неприкосновени фаворит. Он ће у кампањи у први план истицати да има добре економске резултате, да је пала незапосленост и да је за време његовог мандата дошло до оживљавања привреде, будући да су Французи последњих година имали нешто већи привредни раст од Немачке, као и да је његова здравствена политика током пандемије била флексибилнија у односу на друге државе ЕУ, па самим тим и боља“, напомиње Зечевић.
Макрон ће, како оцењује, бранити свој биланс, нудити стабилност и јачу и уједињенију Европу.
„Он много очекује од нове немачке владе јер са Ангелом Меркел није имао неку велику симбиозу. Све што је предлагао Меркелова је мирно примила и оставила по страни, ни у чему му није изашла у сусрет. Сановим канцеларом Шолцом Макрон има много бољи однос и очекује да ће са новом владом у Берлину спровести те унутрашње реформе ЕУ, односно јачање федералних аспеката Уније које је иницирао у свом говору на Сорбони 2017. године“, каже Зечевић.

Умерени десничар Валери Пекрес

Следећи кандидат који је у последње време избио у први план је Валери Пекрес, кандидат Републиканске странке, односно умерених десничара. Она је, каже Зечевић, победила на интерним изборима унутар партије и сматра се релативно озбиљним ривалом Макрону у другом кругу.
„Она је други мејнстрим кандидат и мислим да са њеним доласком на власт не би било неких спектакуларних промена у француској спољној и унутрашњој политици у односу на Макронову. Валери Пекрес је човек система будући да је већ радила са председницима Шираком и Саркозијем, а могла би да, као врло вредна и посвећена жена, буде прагматичан реформатор јер се и до сада прихватала тешких послова попут реформе универзитета“, објашњава Зечевић.
Како је Пекресова представник умерене деснице са њеним избором би се, верује наш саговорник, можда мало пооштрила досадашња имиграциона политика, а дошло би и до извесног смањења пореза и либерализације у области економије.
„Али, када је реч о спољној политици питање је да ли би она правила неке веће заокрете. Ја сам врло скептичан у погледу тога да ли би она покушала да побољша односе са, на пример, Русијом и да ли би желела да води мало самосталнију политику у односу на Сједињене Америчке Државе. У сваком случају, она за сада има велике шансе да уђе у други круг, али мислим да је Макрон и даље у предности“, примећује Зечевић.

Антисистемски кандидати - Марин Ле Пен и Ерик Земур

У игри за други круг су, додаје наш саговорник, још два, условно говорећи антисистемска кандидата.
„Реч је о Марин Ле Пен која је на челу Националног окупљања и Ерику Земуру који представља велико изненађење, односно „анфан терибл“ француске политике у овом тренутку. Он је такође заступник једне крајње десне опције, али је интелектуалнији у односу на Ле Пенову, јер она око себе углавном окупља радничке слојеве становништва и те ниже слојеве, док Земур привлачи и оне десне елементе из богатијих слојева буржоазије и интелектуалне елите“, каже Зечевић.
Када је реч о томе шта француском јавном мњењу нуде Марин Ле Пен и Ерик Земур, Зечевић каже да је у Француској имиграциона политика горуће питање, а ови политичари заступају тезу да у тој земљи долази до замене становништва, односно преваге муслиманског становништва у одређеним деловима државе и губљења делова територије.
„Французима би Ле Пенова, а још више Земур, понудили једну изворну, деголистичку политику, односно независнију политику у области спољних послова. То значи да би покушали да се више приближе Русији и да раде на укидању санкција тој земљи. Са друге стране, њихов евентуални избор би ојачао снаге унутар Европске уније где су Виктор Орбан и Пољаци, који се залажу за други концепт Уније, односно идентитетску политику, али и јачање суверенитета држава унутар ЕУ“, истиче Зечевић.
На Кину, додаје, ова два кандидата гледају као на партнера, али и као на великог економског конкурента.
„Са Русијом је другачија ситуација јер је реч о нацији и земљи која је европска, па би са Москвом сасвим сигурно покушали да изграде другачије односе јер сматрају да она не треба да буде потчињена Западу, већ равноправан партнер", каже наш саговорник.

Какве шансе имају

У овом тренутку је, верује Зечевић, тешко рећи да ли ће Макрон водити Француску у још једном мандату, или ће на његово место доћи неко други:
„Он ће сасвим сигурно истицати да су Ле Пенова и Земур опасност за ЕУ и Француску, али треба имати на уму да Марин Ле Пен ипак покушава да постане део мејнстрима и представи се као прихватљив кандидат који може да буде председник републике. Ерик Земур пак, то ни у ком случају није јер је представник провокативног дела француског друштва које оспорава досадашњу политику и врло је контроверзан. У сваком случају њихове шансе је у овом тренутку тешко проценити јер постоји тенденција у бирачком телу да не желе унапред да признају да ће гласати за њих, иако ће им можда дати глас.“
Први круг председничких избора у Француској је 10. априла, а кристализација јавног мњења која ће показати озбиљне тенденције ових кандидата врши се крајем фебруара и почетком марта, па ће тада и њихове шансе за победу бити јасније, закључује Слободан Зечевић за Спутњик.
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала