Подсекретарка САД: Позвали смо Русију на смањење тензија и пут дипломатије

Русија није дала никаква обећања о деескалацији, али истовремено није било ни изјава Русије да она неће уследити, изјавила је заменица америчког државног секретара Венди Шерман после састанка Савета Русија-НАТО.

„Нису се чуле обавезе о деескалацији... Али није било ни изјава да неће бити деескалације“, одговорила је Шерманова на питање новинара да ли је Русија на састанку обећала да ће смањити напетости на граници са Украјином.

Она је истакла да су земље НАТО-а захтевале да Русија пређе на деескалацију и да ради на дипломатском правцу.

„Данашњи састанак је трајао скоро четири сата“, рекла је она. Према њеним речима, састанак је „завршен трезвеним позивом савезника НАТО-а Русији“. Суштина захтева земаља НАТО-а је, како је навела, да се „смање тензије, изабере пут дипломатије и настави дијалог на савесној и реципрочној основи“.

Војне вежбе које Русија изводи у близини границе са Украјином не доприносе дипломатском решењу тренутне ситуације.

„Они (Русија) су моћна земља. Искрено, тешко је разумети чињеницу да се осећају угроженим од стране Украјине – мање и још увек демократије у развоју. Зашто им треба 100 хиљада војника на граници (са Украјином) који, према њиховим речима, нису намењени за инвазију, већ за вежбе. Јутрос смо добили извештаје о вежбама са гађањем. О чему се ради? Да ли је у питању инвазија? Да ли је у питању застрашивање? Покушај субверзије? Не знам, али то не доприноси постизању дипломатског решења“, рекла је Шерманова.

Шерманова је додала да један број кључних предлога Москве о безбедносним гаранцијама у Европи није прихватљив.

Према њеним речима, земље Северноатлантске алијансе изнеле су своје ставове о томе где НАТО и Русија „могу заједнички да напредују“ и додала да земље-чланице НАТО-а верују да постоји простор за напредак у раду са Русијом у бројним областима.

„Ово укључује реципрочне кораке за смањење ризика, (обезбеђивање) транспарентности, побољшање комуникације и контроле наоружања“, навела је Шерманова.

Земље-чланице Северноатлантске алијансе су на састанку Савета НАТО-Русија изјавиле и да свака земља може да бира сопствене савезе и изнеле су јединствену позицију.

„Савезници НАТО-а јединствено су подржали низ важних међународних принципа, према којима би све земље требало да имају могућност да бирају своју спољнополитичку оријентацију, да су суверенитет и територијални интегритет светиња и да се морају поштовати, као и да све земље могу и треба да буду слободне да бирају своје савезе“, истакла је она.

Шерманова је навела и да Вашингтон тешко може да замисли покретање гасовода „Северни ток 2“ у случају даље ескалације кризе око Украјине.

„Са нашег становишта, веома је тешко замислити да би гасовод био пуштен у рад, да би кроз њега пролазио гас уколико Русија настави своја агресивна дејства против Украјине“, констатовала је Шерманова.

„То је руски геополитички пројекат који подрива енергетску и националну безбедност значајног дела евроатлантске заједнице“, нагласила је она.

Наставак дијалога

Она је истакла да су Сједињене Америчке Државе и савезници из НАТО-а одлучни да наставе дијалог са Русијом о спорним питањима.

Како је истакла, „напет темпо билатералних и мултилатералних преговора“ који су вођени ове недеље показује да САД и њени савезници „не оклевају” у контактима са Русијом о спотним питањима.

У Бриселу је око 14 часова завршена седница Савета Русија-НАТО. На челу руске делегације је заменик шефа дипломатије Русије Александар Грушко који је пет година био стални представник Русије при НАТО и заменик министра одбране Александар Фомин.

Са друге стране, Алијансу на преговорима представљају стални представници 30 држава-чланица НАТО-а, генерални секретар Јенс Столтенберг и заменица државног секретара САД Венди Шерман.

Састанак у Бриселу је наставак руско-америчких преговора о безбедносним гаранцијама одржаним 9-10. јануара у Швајцарској.

Повод за разговоре био је нацрт споразума о безбедносним гаранцијама који је Москва упутила Вашингтону и његовим савезницима у децембру. Документ, између осталог, укључује одредбе о међусобном неразмештању ракета средњег и кратког домета у међусобном домету, одустајање даљег ширења НАТО-а на рачун бивших совјетских република и о смањењу броја војних вежби.