Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на
 - Sputnik Србија, 1920
РУСИЈА
Најновије вести, анализе и занимљивости из Русије и Заједнице независних држава

Разговори Русија-НАТО: Ко кога обуздава, а ко контраобуздава и — шта то, заправо, значи

© Sputnik / Алексей Витвицкий / Уђи у фото-галеријуСавет Русија-НАТО у Бриселу
Савет Русија-НАТО у Бриселу - Sputnik Србија, 1920, 13.01.2022
Пратите нас
Односи Русије и НАТО-а остају на критично ниском нивоу, пошто се НАТО и даље држи хладноратовске тактике обуздавања Русије. Москва упозорава да ће на америчко обуздавање почети са контраобуздавањем, и даље погоршање ситуације може довести до несагледивих и озбиљних последица по европску безбедност.
На питање шта „политика контраобуздавања“ подразумева, руски војни експерт Виктор Литовкин каже да то значи да ће Москва на акције НАТО-а „узвратити истом мером“.
„Очигледно је да то значи исте акције против НАТО-а које НАТО предузима против нас. Ако НАТО упери своје оружје у нас, ми ћемо своје оружје уперити у НАТО. Ако је НАТО на нашим границама, ми ћемо бити на границама НАТО-а. Ако НАТО нападне нашу територију, ми ћемо реаговати на потпуно исти начин. Мислим да ће то бити демонстративно и веома оштро“, каже Литовкин.
Званична Москва не открива какав би одговор Русије могао да буде на НАТО и америчке провокације на руским границама, али је заменик министра спољних послова Русије Сергеј Рјабков, говорећи о могућности размештања руске војне инфраструктуре на Куби и у Венецуели, новинарима рекао да то „не жели ни да потврди, али ни да искључи“.
У појединим руским медијима већ неко време се провлачи питање да ли је могуће поновити Карипску кризу као што је било 1962. када је совјетско руско наоружање било распоређено близу САД, уколико Вашингтон настави да гомила трупе и наоружање око руских граница.

Може ли се избећи нова ракетна криза у Европи

Ипак, руски предлози о деескалацији и безбедносним гаранцијама стоје на столу и чека се одговор САД и Алијансе. Упркос дубоком јазу Москва жели конструктиван дијалог и конкретне резултате, јер ће гаранције за које се залаже побољшати безбедност не само Русије, већ и земаља НАТО-а и целе Европе.
Међутим, главни проблем је што САД и њихови савезници из НАТО-а нису спремни да изађу у сусрет кључним захтевима Русије за неширење НАТО-а, смањење инфраструктуре Алијансе и њено враћање у границе из 1997. године, већ желе да разговарају само о оним темама безбедносних гаранција које њима одговарају.
НАТО је давно понудио Украјини и Грузији да се придруже Алијанси и увелико на територијама тих земаља, пред носом Русије, развија војну инфраструктуру, док Москва тражи од НАТО-а да прекине сву војну помоћ Украјини, заустави испоруке оружја, повуче инструкторе, официре и војнике, а од Кијева да се придржава Минских споразума.
© Sputnik / Алексей Витвицкий / Уђи у фото-галеријуСавет Русија-НАТО у Бриселу.
Савет Русија-НАТО у Бриселу: заменик министра одбране Русије генерал-поковник Александар Фомин, заменик министра иностраних послова Русије Александр Грушко и генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг.  - Sputnik Србија, 1920, 13.01.2022
Савет Русија-НАТО у Бриселу.
„Пред НАТО смо стали са конкретним предлозима, записаним у нацрту споразума о сарадњи Русије и НАТО, а од четири сата састанка у Бриселу чак сат и по су нам говорили како се лоше односимо према Украјини. Зашто нам је ово потребно? Дијалог треба да се заснива на међусобном уважавању и равноправним условима, а не из позиције учитеља и ђака. САД наступају са такве позиције, претећи нам што се не понашамо како они желе. Али ми, грубо речено, не маримо за њихове претње. Живели смо и живимо, упркос свим њиховим казнама — санкцијама које нам намећу од 1947. године и свим другим притисцима“, каже Литовкин.
Једно од главних питања је и колике су шансе да Русија и САД постигну договор и спрече нову ракетну кризу у Европи, с обзиром да постоје индиректне индикације да се НАТО приближава распоређивању пројектила средњег домета, с обзиром на обнову 56. артиљеријске команде у Немачкој, која је током Хладног рата била задужена за ракете „Першинг“.
Основни проблем је што је Русија изгубила поверење у НАТО, пошто је Запад у прошлости давао лажна обећања совјетском руководству да се неће ширити на Исток, па је питање колико се и сада може веровати њиховим тврдњама да америчке ракете неће бити распоређене у Европи.
Литовкин на то каже:

„Праве нову ракету средњег домета и разместиће је негде у Европи, са све нуклеарном бојевом главом. Због тога смо у више наврата говорили да су амерички системи противракетне одбране у Румунији и Пољској офанзивни, јер се на њихове лансере могу поставити и крстареће ракете дугог домета „томахавк”, које су биле забрањене Споразумом ИНФ. Зато су прво негирали да праве нову ракету и тврдили да те пројектиле нису тестирали, а када су изашли из тог договора одмах су нам показали како оне функционишу на земљи. Дакле, немогуће је веровати Американцима и НАТО-у“.

Нуклеарни пројектили средњег домета су у Европи били забрањени на основу ИНФ споразума који су 1987. године склопили тадашњи совјетски лидер Михаил Горбачов и амерички председник Роналд Реган, али је тај кључни договор о контроли наоружања пропао након што се Вашингтон 2019. године повукао из споразума.

Ђаво се крије у детаљима

Литовкин каже да је Столтенберг „безочно лагао“ док је говорио о бомбардовању Југославије, Либије и Ирака, подсећајући да је НАТО ваздушну кампању започео без одлуке Савета безбедности Уједињених нација, кршењем Повеље УН и темељних начела међународног права.
„Није било одобрења УН! И још себе називају одбрамбеним савезом“, подвукао је он.
Анализирајући тешке и напете преговоре у Бриселу, руски стручњаци констатују да је дијалог увек пожељан, али да је остало много питања, јер „ђаво се крије у детаљима“.
Један од тих детаља је предлог НАТО-а да Русија обнови своју мисију у Бриселу, а да НАТО поново успостави дипломатско представништво у Москви, а експертима није јасно у каквом формату. Русија је узела у обзир тај предлог, али још није дала одговор.
„У принципу, неће бити велике штете од тога да наша мисија буде у Бриселу, а мисија НАТО-а у Москви. Уосталом, треба разговарати и гледати се у очи, али размислићемо о томе да ли нам је заиста потребна та мисија. Ради се о томе што НАТО жели да говори са позиције ментора, да држи лекције, а питање је да ли треба да слушамо НАТО предавања или не? То се такође односи и на питање даљег рада Савета Русија-НАТО“, закључио је Литовкин.
Русија и НАТО нису успели да на састанку у Бриселу реше спор око Украјине, али ни многе друге нагомилане проблеме. Један од конкретних резултата преговора са САД у Женеви и НАТО-ом у Бриселу је спремност Северноатлантске алијансе да се настави дијалог о новом режиму размештања ракета средњег и кратког домета у Европи. Међутим, главни руски захтев - неширење НАТО-а на Исток остаје главни „камен спотицања“. Алијанса је тај руски захтев одбацила, под образложењем да ће НАТО и земље кандидати сами одлучивати којим путем желе да иду, истичући да Русија нема право на вета.
Састанак представника Русије с делегацијама САД и НАТО била је и тема емисије „Од четвртка до четвртка“ о којој је говорила главна и одговорна уредница Спутњика Љубинка Милинчић.
Заједничке војне вежбе Оружаних снага Украјине и земаља НАТО-а Три мача 2021 - Sputnik Србија, 1920, 12.01.2022
РУСИЈА
НАТО уперио оружје ка истоку – неће спуштање тензија у Европи
Руковање Владимира Путина и Џоа Бајдена - Sputnik Србија, 1920, 11.01.2022
РУСИЈА
Лукави Американци спремни да тргују са Русијом – само да би избегли две кључне тачке
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала