Рекордна добит највећих банака – неизбежни велики економски потреси у свету

Вест да су највеће банке на Волстриту у 2021. години, усред пандемије, оствариле рекордну добит није тешко разумети јер је само за њих новац бесплатан, за разлику од других и на тој разлици праве профите, каже консултант Бранко Павловић, који је уверен да свет тек чекају велики економски потреси.

После података о знатно увећаном богатству власника највећих америчких корпорација у време пандемије, који се сада мере троцифреним бројем милијарди долара, најновија вест да су акције пет највећих америчких банака порасле 35 одсто у прошлој години, тешко да је некога изненадила.

Рекордна добит највећих банака

Ситигруп, Џеј-Пи Морган Чејс, Голдман Сакс, Морган Стенли и Бенк оф Америка ће захваљујући високим приносима у подручју инвестиционог банкарства и мањим од очекиваних губицима на кредитима током пандемије, пријавити раст добити од 20 до готово 50 одсто.

Познавалац америчког финансијског тржишта, Павловић за Спутњик каже да су пласирајући бесплатан новац у хартије од вредности надувавали њихову вредност због чега у својим билансима исказују огромне плусеве.

„Није никаква корист за друштво то што су се они енормно обогатили. Исто то ће бити код корпорација које имају монополски положај и користећи инфлацију остварују енормно веће профите. Требало би, ако је инфлација, да повећају цену само за трошкове и да им профит буде приближно исти. Они, међутим, под плаштом инфлације додатно увећавају цене да би повећали профит. Око 60 одсто инфлације у Америци је настало због монополског дизања цена. Тако и банке“, каже он.

То је, како истиче, један затворени круг најмоћнијих корпорација и банкарског система који има неограничене количине бесплатног новца и у тим условима они су веома успешни.

Пет највећих америчких банака усред пандемије је остварило рекордну добит

© Fotolia / Oneinchpunch

Корекције под притиском споља

Уз подсећање да су те банке добит углавном користиле за улагање у нову технологију, исплату бонуса и откуп сопствених деоница, Павловић указује на додатно продубљивање јаза између све сиромашнијих и све богатијег малог слоја друштва.

„Систем је тако направљен да он нема свој унутрашњи корективни механизам. Он ће до бескраја фаворизовати привилеговане и до бескраја обесправљивати непривилеговане. Он нема могућност унутрашње корекције, она може доћи само спољним притиском“, сматра наш саговорник.

На питање да ли би тај спољни притисак могао да уследи са увођењем рестриктивније монетарне политике, односно повећањем камата, јер у пандемији нема незадужених држава, он указује на проблем земаља које у тој ситуацији не могу да очекују подршку својих централних банака.

Нагомилани дугови банкама

Задужене су и развијене земље, али оне које су у еврозони имаће подршку Евроспке централне банке, а Американци Феда, своје централне банке.

Он је мишљења да долазе турбулентна времена. Државе које су се задуживале, а немају валуту долар или евро, или нису значајне у еврозони, имаће, како упозорава, врло великих проблема у 2023. години.

„Оног тренутка када дође до повећања каматних стопа, што ће сигурно да уследи, онда ће сви нагомилани дугови постати изузетно велико оптерећење за све привреде и за сва друштва где се данас то не види због малих камата које омогућавају рефинансирање заосталих обавеза“,каже Павловић.

Када је пуцањем балона некретнина изазваног олаким задуживањем, 2008. године банкротирала четврта по величини банка у САД, Лиман брадерс, која је у том трнутку имала 639 милијарди долара средстава и 619 милијарди долара дуга, њен слом је изазвао серију кредитних шокова, губитке на берзама, губитак посла.

Нема незадужених држава, следи раст камата и турбулентна времена

© Fotolia / Ub-foto

Као Лиман брадерс

На питање да ли би у садашњој ситуацији због немогућности враћања дуга банкама које сада бележе рекордну добит, могло да дође до пуцања балона, он је уверен да ће до тога доћи.

„Чим дође до пада берзанских цена онда ће свим комапнијама које у свом портфељу имовину приказују у вредности акција, одједном, у року од 10 дана, вредност имовине пасти за 30 одсто и сви ће бити задужени више него што им је вредност укупне имовине. Тако да ће ту бити врло великих потреса. Оно што би за Србију било паметно је да, поред златних резерви које смо пребацили код нас, што је на нивоу 1,7 милијарди долара, ми и остале резерве у значајној мери пребацимо из западних банака“, мишљења је овај консултант.

Он објашњава да ту постоји врло велика осетљивост. Могу, на пример, да нам кажу да кршимо људска права зато што нећемо да заоштримо политику према Русији и да нам онда блокирају средства.

По оцени Павловића ту рестриктивнију монетарну политику и подизање референрне камате не би требало очекивати до краја ове године, па ни од стране Феда, иако је то најављивано. За то, како каже, постоји објашњење – избори за оба дома америчког Конгреса су у новембру.

Искористити затишје

Другим речима, штампања новца ће бити до избора, без промене камате, што ће, сматра он, бити уступак демократама који се боре да не изгубе Представнички дом и трећину Сената, а тиме и Сенат. Онда ће у једном тренутку, ипак, морати да уследи заоштравање монетарне политике и она ће нужно довести до краха на берзама, сигуран је Павловић.

О томе, како истиче, и ми треба да размишљамо како да предупредимо оно што свет чека и да наредних шест или осам месеци релативног затишја икористимо у том правцу.