- Sputnik Србија, 1920, 24.01.2022
КУЛТУРА
Рубрика која прати културне феномене и догађаје, ствараоце и личности који својим делом креирају савремену културну сцену у земљи и у свету.

Балканска традиција у новом руху: „Калем“ - снага извучена из сете /видео/

© Фото : Youtube/Kalem-music/PrintscreenМузички састав "Калем"
Музички састав Калем - Sputnik Србија, 1920, 17.01.2022
Пратите насTelegram
Велики народи се диче својим стваралаштвом – код нас је та идеја млада иако нисмо тако млад народ и важно је да се то промени. Балкански дух је јединствен јер извлачимо велику снагу из сете. Желимо да традицију допунимо брже од заборављања, кажу за Спутњик чланови бенда „Калем“, који су инспирацију нашли у музици Балкана и оденули је у ново рухо.
„А што ти је, мила кћери“, „Маријо, дели бела кумријо“, Имам једну жељу“, „Лела Врањанка“, само су неке од добро познатих традиционалних песама којима су двојац Стефан Илић (вокал, виолина) и Душан Поповић Липовац (гитара) дали свој печат, уз ауторске нумере „Циганчица“ и „Месече“ на недавно објављеном, првом албуму, названом управо „Месече“.

Калем је када се људи сретну и речи заплету

Своје виђење ових, али и других песама, представиће на концерту који ће бити одржан на Коларцу 22. јануара, уз госте, глумца Небојшу Миловановића, Тамару Јокић, певачицу која каријеру гради у Њујорку, и познатог мултиинструменталисту на дувачким инструментима Марка Којадиновића.
„Када ходамо путевима, ми срећемо. Срећемо историју под нама, срећемо људе. Кад сретнемо људе, ми делимо. Делимо речи о данас и сутра које ће доћи. Када делимо, ми певамо. Певамо о љубави, тузи и свему што човека чини. Срећемо, делимо и певамо... А када се људи сретну и речи заплету, то је Калем“, наводе за себе чланови овог састава.
Стефан и Душан кажу да је „Калем“ настао 2017. године, као договор два познаника са различитим мотивацијама у том тренутку.
„Стефан, као неко ко је дуго свирао и слушао народну музику, желео је да да свој допринос ревитализацији традиционалне и компоноване музике за које је сматрао да заслужују више пажње. Душан је, са друге стране, био још увек на почетку истраживања неисцрпног богатства које ови простори имају. Различите мотивације, али исти циљ – остављање сопственог печата на музику ове регије“, кажу за Спутњик чланови „Калема“.

Традиција мора да буде бржа од заборављања

Богатство етно-музике Балкана било је инспирација за ова два веома талентована и образована музичара. Објашњавају и зашто:
„Леп је осећај припадати неком народу. С обзиром на велику брзину протока информација, лако је изгубити се у огромној понуди у свим областима, па тако и на пољу уметности. Велики народи се диче својим стваралаштвом – код нас је та идеја још увек млада иако нисмо тако млад народ. Важно је радити на томе да се то промени сада, јер је право време за тако нешто“, истичу чланови „Калема“.
На „Калемовом“ албуму и репертоару су неке од најпознатијих традиционалних песама Балкана. Стефан и Душан причају да их бирају због емоција које буде, мелодије или текста.
„Песма, у целини, може да буде таква да у обојици изазове снажне емоције. Код неких других је сама мелодија та која привлачи пажњу, или, пак, само текст. Понекада нам се чини да песма има прелеп текст, али да аранжмани који су за њу рађени могу да буду још упечатљивији – таква ситуација нам је увек изазов. Ауторске нумере су део наше филозофије: традиција мора да се допуњава једнаком брзином, или брже, од заборављања. Ко зна колико обичаја, песама, игара је већ заборављено, то је нормално. Али баш због тога тај велики базен стално треба допуњавати“, кажу Стефан и Душан.
И Стефан и Душан завршили су музичку академију и, поред свирања, баве се и компоновањем. Душан Поповић Липовац, поред тога, био је и један од 50 стипендиста за фестивал Православне хорске музике у Санкт Петербургу у Русији, а мастер студије завршио је у Шпанији. Зато га питамо по чему су балканска музика и балкански дух јединствени.
Балкански дух је јединствен по томе што извлачимо велику снагу из сете. Код Шпанаца се више акценат ставља на страст, а код Руса на достојанство – такав је мој утисак био за време које сам провео међу њима. Ипак, оно што нас спаја јесте огромна енергија коју гајимо према ономе у шта верујемо и спремност да то бранимо свиме што имамо. Када се то преточи у музику, ми каскамо за другима, јер још увек већином нисмо сигурни шта је то „наша“ музика, али и то се мења – већ у овом тренутку. За некога ко је у процесу откривања ове врсте музике, права прилика може да буде управо 22. јануар и наш концерт на Коларцу“, каже Душан.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала