Најјачи удар кризе у ауто-индустрији: Власници фабрика у шоку, цене половњака узлетеле...

Ауто- индустрија у свету је прошлу годину завршила са губитком који је премашио 210 милијарди долара. Произведено је око 7,7 милиона возила мање иако је половином године оцењено да ће то бити 3,9 милиона. Шта чека ту индустрију с обзиром на процене да бољитка неће бити можда и до 2024. године?

Прогнозе су да ће несташица полупроводника која је великим делом кумовала оваквој ситуацији трајати током читаве ове године, али је проблем и несташица сировина, литијума, пластике и челика, чије су цене почетком ове године узлетеле.

Генерални директор америчке компаније Марвел која производи полупроводнике, Мет Марфи, који је у тој индустрији 27 година, каже да тако нешто никада није видео.

Ауто-индустрија у кризи до 2024.

Он не очекује решење проблема пре 2023. године, ако не и 2024.

Колико је проблем драстичан, сведочи и податак Удружења произвођача и трговаца моторним возилима из Велике Британије, који показује да је производња пала на ниво из 1956. године.

Због пада производње, на нове аутомобиле купци у свету морају да чекају до шест месеци, а за луксузније моделе и годину дана. Зато је у вис отишла цена половњака, у Америци чак 40 одсто.

Да ли ће ови проблеми утицати на престројавања у ауто-индустрији, па можда и стваљање кључа у браву неких произвођача? С обзиром на то да се са проблемима носи од почетка пандемије има ли простора да ова индустрија која је у многим развијеним државама, попут Немачке, мотор укупног развоја, овако издржава још годину или две?

Транзиција и дневна политика

Консултант Махмуд Бушатлија напомиње да ова ситуација у аутомобилској индустрији има два аспекта. Један је транзиција са аутомобила са моторима на унутрашње сагоревање на електро-аутомобиле, при чему се пад производњепре свега односи на оне са унутрашњим сагоревањем.

Прошле године је произведено око 7,7 милиона возила мање иако је половином године оцењено да ће то бити 3,9 милиона

© AFP 2023 / JAN WOITAS

Други је то што су односи пре свега Америке и Европе према Кини довели до тога да буду озбиљно поремећени канали снабдевања, каже он за Спутњик. Проузроковала их је оптерећеност дневном политиком односно инсистирање Америке и гурањем Европе у неке санкције пре свега према Кини која је највећи произвођач компоненти које тренутно недостају у производњи аутомобила, објашњава наш саговорник.

„Кинези сада изгледа воде рачуна пре свега о онима са којим већ имају договоре и не трпе никакве санкције. Јапан, Јужна Кореја, и Кина сарађују јако добро и то по основу једног уговора који је потписан између те три државе још пре 15-16 година. То је уговор о слободном тржишту у области високих технологија где спадају и та технолошка достигнућа која се тичу компјутеризације управљања аутомобилом“, истиче Бушатлија.

На истоку нема проблема

Зато на истоку нема проблема са ауто-индустријом или има нешто мало али никако у мери у којој је то случај у Немачкој, Француској, Америци, каже он.

„Што се тиче будућности то ће зависити од стања економија пре свега држава у ЕУ и Америке и ту бојим се да ствар не може да се смири у тако кратком периоду. У Немачкој нарочито где је већ помама за радном снагом где по неким анализама нове владе моментално фали око 500.000 радника за већ отворена радна места и то није лако надокнадити“, сматра добар познавалац ситуације у ауто-индустрији.

Он ипак истиче да неких битнијих померања неће бити, јер је укрупњавање значајних произвођача аутомобила мање-више дошло до краја. Можда, каже, једино неки мањи произвођачи аутомобила још могу да приђу некој од тих асоцијација.

Ауто- индустрија у свету је прошлу годину завршила са губитком од 210 милијарди долара

© AP Photo / Darko Vojinovic

Ко плаћа цену

„Да ли је то довољно да они сви преживе – ја мислим да јесте, јер предузећа која се укрупњавају, ако су довољно флексибилни, а аутоиндустрија је у последњих 20 година морала да освоји ту флексибинлност, да се лако прилагођава свакој ситуацији, она је глобално јако жилава и мислим да ту, ипак, неће бити неких велких потреса“, оцена је Бушатлије.

На констатацију да ће неко морати да плати цену застоја, јер то поскупљује производњу, он каже да у тржишној економији то могу бити само купци.

Напомиње да државе могу да субвенционишу продају, да повољно кредитирају или чак субвенционишу купце, али додаје да је ипак купац тај који треба да да паре.

Већа потражња за аутомобилима којих нема је подстицај за раст цена аутомобила. До тога ће довести и опоравак привреде и излазак из пандемије јер ће слобода кретања значити и већу потражњу за колима.

Ковид као оправдање за рецесију

Он, међутим, указује на још један проблем, односно питање како излазити из проблематичних ситуација које је створила пандемија, тим пре што су две године ковида биле прилично велико оправдање за оно што се већ претходно догодило.

„Крајем 2019. године су готово све земље западне економије ушле у рецесију, укључујући и Немачку. Проблеми су били присутни још пре притисака пандемије на економију , а на то се заборавља. Када корона постане прошлост прво се мора мислити у каквом стању се ушло у тај период короне, да се поправља ситуација која је пандемији претходила, јер то је већи проблем од короне“, сматра Бушатлија.