Застава Србије - Sputnik Србија, 1920
СРБИЈА
Најновије вести, анализе и занимљивости из Србије

Битка за Брезовицу: Приштина повукла потез да би отела богату српску имовину

© Wikipedia / BokicaKПланина Брезовица зими
Планина Брезовица зими - Sputnik Србија, 1920, 20.01.2022
Пратите насTelegram
Приштина није формирала друштвено предузеће Брезовица да би у њеним управним одборима седели Срби већ како би на основу квазиправне регулативе тзв Косова по којој друштвена својина подлеже обавезној приватизацији, отела имовину државе Србије, упозорава Душко Челић, професор Правног факултета
Вест да је Kосовска агенција за приватизацију формирала друштвено предузеће "Брезовица" можда би прошла мање запажено да се тим поводом није обратио и Аљбин Курти поздрављајући овај потез који је, како је рекао, у пуној сагласности са правним системом Kосова.
„Фискализација у оквиру закона и оснивање овог предузећа сматрани су као предуслови за отварање пута за инвестиције за овај веома важан туристички центар за Kосово са великим потенцијалом за нашу земљу", навео је Kурти током посете Агенције за приватизацију.
Шта значи фискализација у оквиру косовских закона те да ли је преименовање Ски центра Брезовица које је власништву Републике Србије корак ка његовој приватизацији разговарамо са Душком Челићем, професором Правног факултета у Косовској Митровици.

Шта је изостављено из пласиране вести

Вест да је почело да функционише друштвено предузеће Брезовица, каже Челић, немушто је протрчала кроз јавни простор и из ње се тешко могло назрети да је оно што Приштина назива друштвеном својином заправо акционарска и државна својина Републике Србије. Челић подсећа да је 1999. шеф УНМИКА прописао да је на Косову, цитира, на снази оно право које је било важеће на дан 22. марта 1989, односно прописао општу ретроактивност важења прописа 10 година уназад. Другим речима, објашњава, вратио је на снагу покрајинске прописе, а сви српски савезни и федерални прописи после 22. марта 1989. сматрали су се непостојећим, неважећим.
„Друштвени капитал је трансформисан у акционарски и у њега су у међувремену инвестирали акционари из Републике Србије. Међутим, сада је предузећима на КиМ враћен статус друштвених предузећа од пре 30, 40 година. То значи да с обзиром да су игнорисана деоничарска права предузећа Инекс интерекспорт из Београда, практично не постоји ништа од онога што смо улагали, нити било која деоница или право деоничара. Они су формирали такозвано друштвено предузеће и следећи корак је приватизација. То је суштина“.

Не смемо бити наивни

Не смемо бити наивни, упозорава Челић, продајом капитала тзв. друштвеног предузећа Брезовица оно дефинитивно остаје ван контроле и Београда, али и српске општине Штрпце.
„Бојим се да је оно што можемо да чујемо од представника општине Штрпце, на кратком штапу. На Косову и Метохији готово да више не постоји друштвена својина, односно оно мало што постоји биће до краја приватизовано. Да подсетим да је око 1000 друштвених предузећа приватизовано од доласка УНМИКА, а од 2008. то су преузеле да раде самозване власти у Приштини“.
Када је реч о Брезовици, ту је, каже Челић, захваћена својина три наша предузећа - Инекс интерекспорта из Београда, део својине јавног предузећа Скијалишта Србије које је ту улагало и после 1999. и трећи део државне имовине налази се у Нацоналном парку Шар планина који је преименован у тзв њихов национални парк Шари са седиштем у Призрену.
„Три субјекта који су у државној својини Републике Србије овим потезом су игнорисана што је увод у отимање наше имовине“.

Приштина би да прода српску имовину

Челић подсећа да је пре неколико година покушано стратешко партнерство са једним француским конзорцијумом и да је план пропао када је наша држава извела систематску акцију и најавила арбитражу.
„Држава и сада треба да обавести све будуће инвеститоре који би се усудили да купе Брезовицу – преко конзуларних представништва или објављивањем огласа у Економисту или Форбсу, часописима који се читају у свету бизниса - да је реч о туђој, српској имовини и да онај ко је продаје не продаје своје. Ако не буде јавно обзнањен имовински интерес Србије на ту имовину појавиће се купац, а накнадно оспоравање биће бесмислено јер он увек може да се позове на то да му та чињеница није била позната, да је он савестан, а савестан купац је увек заштићен. У том случају би Србија могла само да потражује накнаду штете од косовских самозваних власти у Приштини што је на дугом штапу. Упозорен, озбиљан инвеститор неће улазити у те ствари".

Општина Штрце нема право вета

На питање, да ли општина Штрпце има неке ингеренције те да ли би Срби у новоименованом Управном одбору могли имати право вета на евентуални покушај приватизације, Челић каже да су ингеренције општине Штрпце у такозваном косовском систему врло ограничене и да је по њиховом Закону о приватизацији, Агенција дужна да консултује општину пре самог поступка приватизације, али да општина нема могућност да такву одлуку стопира.
"Могуће је да ће у управном одбору тог предузећа седети и неколицина Срба који би заступали локалну заједницу. Али самим уласком у тај борд ви пристајете на правила игре. Претпостављам да то представници општине знају", каже Челић.
Ски центар Брезовица налази се на северозападној страни Шар планине и у свом власништву, подсетимо, има три хотела - Молику, Нарцис и Брезу, три ресторана, кафану у центру Штрпца и 230 хектара земље са пет жичара и пет ски лифтова. Овде су организована два европска првенства у алпском скијању, 9 државних првенства, а до 1999. Ски центар Брезовица је био и у календару Међународне скијашке федерације.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала