Криптовалуте у БиХ: Рударе и пензионери, учитељи и свештеници, а машине користе и за грејање

Заинтересованост за рударење и трговину криптовалутама у БиХ стално расте, а поред заљубљеника у ИТ, овим се све чешће баве и пензионери, учитељи, па и свештеници. Људи углавном имају око две машине за рударење, а оне троше као мала кварцна грејалица и доста њих се током зиме греје на ове машине.

Стручњаци из области криптовалута су рекли да у БиХ још не постоји законска регулатива којом се дефинише ова област, али да то не значи да трговина овом валутом не подлеже другим законским прописима.

Оснивач и директор БЦX (Balkan Crypto Exchange) мењачнице у Бањалуци Никола Клак рекао је да се ради на законској регулативи која се генерално односи на криптовалуте и њихово место у традиционалном финансијском систему.

„То ће се радити по узору на Србију, да се дефинише шта је криптовалута, које се фирме баве тим, ко су остали учесници“, рекао је Клак за Независне новине, додајући да би Закон о криптовалути требало да буде на седници парламента крајем ове године, али да то зависи од других фактора.

Појаснио је да то што не постоји закон о криптовалутама не значи да трговина овом валутом не подлеже другим законским прописима.

„Порез на добит од криптовалута се плаћа као порез на плату, није посебно дефинисан и не постоји разлог да се другачије дефинише. Наша фирма која се бави посредовањем у продаји криптовалута ради на основу Закона о трговини“, објаснио је Клак.

Истакао је да је заинтересованост грађана за рударење и трговину криптовалутама заиста велика, те да је овај тренд у БиХ настао пре пет до шест година.

„Како расту цене и вредност криптовалута, тако расте и заинтересованост грађана, али и предузећа и фирми, како за рударење, тако и за чување и продају криптовалута“, казао је Клак, додајући да се овај тренд на почетку карактерисао као пролазни и за којег су заинтересованост имали само заљубљеници у ИТ.

„Међутим, сада смо сведоци да у томе учествује више људи. Ја волим кажем да међу клијентима имамо пензионере, учитеље, попове, као и порезнике“, навео је Клак.

На питање да ли ће најаве највећих финансијских регулатора Европске уније да се стави забрана за кључне облике рударења биткоина, јер се тиме троше велике количине електричне енергије, утицати на рударење у БиХ, Клак је рекао да је то мало тржиште те да се не рударе све криптовалуте на исти извор напајања.

„Неке се рударе на тежи начин потрошњом струје, а сада доста њих прелази на друкчији систем који не троши никакву електричну енергију. Биткоин је најстарија и најпознатија криптовалута, која неће моћи да се забрани, али може да се деси да земље које немају довољну инфраструктуру за толику количину електричне енергије могу протерати рударе да рударе у другим земљама“, навео је Клак, додајући да што се тиче БиХ има неколико фирми које се озбиљније баве рударењем, али на светском нивоу то није велико учешће.

„Наше тржиште је веома мало, поред велике заинтересованости, то је мала привреда, где људи углавном имају око две машине за рударење, а оне троше као мала кварцна грејалица и доста људи се током зиме греје на ове машине", закључио је Клак.

Како је рекао економски стручњак Милош Грујић, трошење струје није проблем док год рудари редовно плаћају рачуне.

„Када велики светски финансијски ауторитет изјави нешто о уштеди енергије и енергетској ефикасности, онда цене криптовалута падну. То ми делује као намерно пуштање балона да неко заради на њему“, рекао је Грујић, додајући да ће заинтересованости увек бити јер је то идеално за људе жељне брзе зараде.

„Сваки пут када се појави нова вест, за криптовалуте порасте интерес“, казао је Грујић.

Када је реч о уређености тржишта криптовалута у БиХ, Грујић је рекао да је тешко говорити о тржишту ове валуте само за једну земљу.

„Ово је типичан пример интеграције, глобализације финансијских тржишта. Када причамо о тржишту криптовалута, то је једно велико глобално тржиште. Тржиште криптовалута је остварење сна либерала, јер се све може посматрати као тржиште које нема један финансијски централни ауторитет“, закључио је Грујић.

Оснивач прве криптовалуте у БиХ под називом РXЦ (RuXCrypto) Неџад Смајић каже да је ово пројекат Crypto.ba заједнице коју је он основао 2016. године.

„Наша криптовалута је настала у циљу едукације младих. Она није започета да се на њој профитира, већ да буде одскочна даска младима из БиХ и шире да науче основе криптовалута. Валута је у оптицају и може се купити“, навео је Смајић, додајући да је интерес грађана велики, јер на овај начин им је омогућено да на свом језику рударе.

„Она је децентрализована, ја сам је само започео, а даље она наставља сама“, навео је Смајић.